Ako muškarac stalno govori ženi ovih 10 rečenica nema ni malo poštovanja prema njoj

Mnoge izgovorene rečenice u prvi mah je lako pripisati umoru, nervozi ili lošem danu, ali ukoliko postanu svakodnevica, problem leži znatno dublje. Kroz stil komunikacije mogu se jasno prepoznati prvi signali emotivnog distanciranja, a određeni obrasci ponašanja otkrivaju da je partner prestao da posmatra svoju izabranicu kao ravnopravnu osobu.

Kada se analizira psihologija partnerskih odnosa, stručnjaci izdvajaju rečenice koje jasno pokazuju kada veza ulazi u zonu gde nestaje međusobno uvažavanje, a zdrava ljubav polako ustupa mesto manipulaciji.

Pojedine izjave deluju kao usputne opaske, ali iza njih stoji suptilno odbacivanje partnerkinih emocija i nametanje osećaja krivice.

“Ti, kao i uvek, preuveličavaš”

Ove reči se obično izgovaraju u trenutku kada žena pokuša da objasni šta ju je povredilo ili zašto se oseća loše. Umesto iskrenog razgovora, muškarac šalje poruku da problem postoji isključivo u njenoj glavi. Vremenom ona počinje da sumnja u sopstvena osećanja i bira da ćuti samo da bi izbegla novu svađu. U stabilnim odnosima partneri mogu različito gledati na situaciju, ali nikada ne ismevaju tuđe emocije.

“Niko te nije pitao za mišljenje”

Različita gledišta su potpuno normalna pojava jer dvoje ljudi ne moraju da misle isto o svakoj temi. Međutim, sasvim je druga stvar kada jedan partner demonstrativno stavlja do znanja da misli onog drugog nemaju nikakvu vrednost. Posebno je zabrinjavajuće ako se to dešava prilikom donošenja odluka o deci, novcu, kućnim obavezama ili zajedničkim planovima, jer to nije neslaganje već čisto nepoštovanje.

“Imaš sreće što te uopšte trpim”

Iza ove izjave krije se teška manipulacija kroz koju muškarac stvara privid da svojoj partnerki čini uslugu samim svojim prisustvom. Sebe postavlja na pijedestal, dok od nje očekuje da bude beskrajno zahvalna što je uopšte u vezi sa njim. Ukoliko se ove reči ponavljaju, samopouzdanje žene se polako urušava, a umesto osećaja bliskosti javlja se stalan strah da nije dovoljno dobra i da će ostati sama.

“Zašto ne možeš da budeš malo više kao…”

Konstantno poređenje sa bivšom devojkom, koleginicom, poznanicom ili prijateljicom nikada ne donosi ništa dobro. Žena u tom trenutku ne čuje primedbu na račun neke navike, već jasnu poruku da je u njegovim očima neko drugi bolji od nje. Navika da se partnerka uporno stavlja u podređen položaj u odnosu na druge ljude jedan je od najočiglednijih znakova obezvređivanja.

“To je glupa ideja”

Čak i kada neki predlog objektivno nije najbolji, o njemu se može razgovarati bez vređanja i nipodaštavanja. U ovom slučaju muškarac uopšte ne ocenjuje argumente, već u startu briše vrednost njenih reči. Kada ovakav ton postane pravilo, žena jednostavno prestaje da deli svoje misli, jer problem više nije u samoj ideji već u tome što njen glas za njega nema nikakvu težinu.

“Previše si osetljiva”

Ovo je tipičan odgovor kojim se muškarac brani nakon sopstvene grubosti. Razgovor u trenutku menja pravac, pa se više ne raspravlja o njegovom postupku, već o navodno pogrešnoj reakciji žene. Ona odjednom postaje kriva zato što se uvredila. Kada ovo postane uobičajen šablon komunikacije, partnerki postaje sve teže da postavi lične granice i otvoreno govori o tome šta joj smeta.

“Niko drugi te ne bi trpeo”

Ova rečenica direktno pogađa samopoštovanje i istovremeno drži ženu vezanu kroz strah. Njoj se perfidno uliva uverenje da je trenutna veza jedina opcija koju u životu ima i da je niko drugi ne bi prihvatio takvu kakva jeste. Takav psihološki pritisak ne može se podvesti pod običnu bračnu razmiricu, već predstavlja jasan pokušaj da se partnerka učini nesigurnom i zavisnom od njegovog odobrenja.

“Ja zarađujem novac, pa ja i postavljam pravila”

Zarada jednog od partnera nikome ne daje pravo da samostalno diriguje kako će porodica funkcionisati. Kada novac postane instrument za ucenjivanje i pokoravanje, odnos prelazi u zonu nezdrave kontrole. Ženi se direktno stavlja do znanja da njen glas vredi manje samo zato što zarađuje manje ili privremeno ne radi, iako poštovanje u zajednici nikada ne sme da zavisi od visine mesečnih primanja.

“Trebalo bi više da se trudiš da me usrećiš”

Niko ne može biti stopostotno odgovoran za emotivno stanje druge odrasle osobe. Ovakve reči sav teret prebacuju na leđa žene od koje se očekuje neprestano ugađanje, pravljenje kompromisa i potiskivanje sopstvenih potreba. Veza se time pretvara u iscrpljujući test u kom ona svakodnevno mora da dokazuje da li je uradila dovoljno da bi on bio zadovoljan.

“Nemam ja za šta da te poštujem, poštovanje se zaslužuje”

Ovakav stav služi kao idealan paravan za stalni pritisak. Žena se dovodi u položaj da iz dana u dan mora da polaže račune i dokazuje da je vredna osnovne ljudske pažnje i uvažavanja. Danas se od nje traži jedno, sutra se postavlja novi uslov, a granice se stalno pomeraju. Poverenje se može poljuljati i ljudi se mogu posvađati, ali osnovno poštovanje prema osobi sa kojom delite život nikada ne sme biti nagrada za poslušnost.

Neuvažavanje se retko prepoznaje po jednoj nespretno izgovorenoj rečenici u afektu, jer svako u ljutnji ponekad kaže nešto što ne misli. Mnogo je važnije obratiti pažnju na ustaljeni obrazac ponašanja u kom se jedna strana konstantno ponižava, ućutkuje i navodi da sumnja u sopstvenu vrednost.