Kandidatura Kotora za mediteransku prestonicu kulture i dijaloga 2028.

Na toj pretpostavci počiva i inicijativa Mediteranske prestonice kulture i dijaloga, koju su 2022. godine pokrenule države članice Unije za Mediteran, sa idejom intenzivnijeg povezivanja evro-mediteranskog prostora kroz kulturu, saradnju i međusobno razumevanje. Unija za Mediteran okuplja 43 države – 27 članica Evropske unije i 16 partnerskih zemalja južnog i istočnog Mediterana, među kojima je i Crna Gora. Titulu Mediteranske prestonice kulture i dijaloga svake godine nose dva grada sa različitih obala Mediterana, stvarajući zajednički prostor razmene koji lokalne kulturne identitete povezuje sa širim mediteranskim kontekstom.

Za 2028. godinu toj inicijativi pridružio se i Kotor.

Kandidatura kojom se Kotor prijavio za titulu Mediteranske prestonice kulture i dijaloga 2028. nosi naziv „Kurenat – nevidljive struje koje povezuju“. Naziv nije slučajan. Kurenat, bokeljski izraz za morsku struju, pripada jeziku prostora koji je naučio da čita more, da živi ritmom koji diktira more, da mu se prilagođava i koristi njegove tokove i vetrove koji nad njim duvaju.

Istovremeno, on postaje metafora grada čiji identitet nije nastajao u izolaciji, već upravo u stalnim susretima sa različitim ljudima, kulturama i uticajima koji su Mediteranom stizali do Kotora, a zatim se iz Kotora širili dalje.

I način na koji je kandidatura nastala sledi istu logiku umrežavanja. U pripremi kandidature ravnopravno učestvuju Opština Kotor, kroz Sekretarijat za kulturu, sport i društvene delatnosti, Međunarodni festival KotorArt, OJU „Muzeji“ Kotor, JU Kulturni centar „Nikola Đurković“, Kotorsko pozorište za decu i mlade i NVO Expeditio, okupljajući lokalnu upravu, javne ustanove kulture i civilni sektor oko zajedničkog cilja.

Takva struktura nije samo organizaciono rešenje već jedno od važnih polazišta same kandidature. Njen potencijal leži u tome da znanja, iskustva i resurse koji u Kotoru već postoje ne posmatra odvojeno, već da ih poveže i dodatno osnaži.

Opština Kotor u tom procesu nije samo institucionalni pokrovitelj kandidature. Kroz Sekretarijat za kulturu, sport i društvene delatnosti aktivno učestvuje u njenom razvoju, u skladu sa širim opredeljenjem lokalne uprave da razvoj kulture podrazumeva saradnju sa gradskim ustanovama, civilnim sektorom, umetnicima i lokalnom zajednicom. Inicijativu je od početka podržao i predsednik Opštine Kotor Vladimir Jokić, ukazujući na to da vrednost procesa ne treba meriti isključivo eventualnim osvajanjem titule, već dugoročnim povezivanjem kulturnih aktera, jačanjem njihovih kapaciteta i stvaranjem okvira za razvoj kulture u gradu.

Kotor kandidaturu ne gradi na potrebi da stvori novi kulturni identitet.

On polazi od onoga što već jeste. Od kulturnog i prirodnog nasleđa koje baštini, od institucija i organizacija koje decenijama deluju u gradu, festivala i umetničkih programa, od tradicionalnih znanja i običaja, ali i od savremenog stvaralaštva i ljudi koji kulturu Kotora svakodnevno oblikuju.

Programski koncept Kurenat razvija se kroz tri međusobno povezane programske celine: Sidra, Plime i Horizonte.

Sidra predstavljaju nasleđe, pamćenje i pripadnost. Pomorsko, arhitektonsko, zanatsko, ritualno i usmeno nasleđe ovde se ne posmatra samo kao vrednost koju treba zaštititi, već kao živo znanje koje treba razumeti, vrednovati, praktikovati i prenositi. U njima se prepoznaje istorijska dubina Kotora i Boke, ali i mediteranski slojevi koji su tokom vremena postali deo lokalnog identiteta.

Plime se odnose na kretanje. One su prostor razmene, mobilnosti i dijaloga o savremenim izazovima koji nisu svojstveni samo Kotoru, već ih dele zajednice širom Mediterana. Kroz saradnju, mobilnost umetnika i profesionalaca, rezidencijalne programe, koprodukcije, festivale i druga zajednička stvaranja, ideja je da dijalog ne ostane samo razgovor, već da nastaje kroz zajednički rad.

Horizonti pogled usmeravaju dalje, prema učenju, mladima i budućnosti kulturnog života grada. Obuhvataju profesionalni razvoj, istraživanje, digitalno pamćenje, odgovorno korišćenje prostora kulturne baštine i njihovo aktiviranje kao zajedničkih mesta učenja, stvaranja i javnog života.

Kroz sva tri pravca provlači se upravo ta nit obrazovanja. Razumeti i očuvati Kotor ne znači samo sačuvati njegovo nasleđe. Jednako je važno razumeti zašto ono postoji, šta govori o gradu i ljudima koji su ga stvarali i kakvu odgovornost prema njemu imaju generacije koje će Kotor tek živeti. Jedan od suštinskih ciljeva kandidature, upravo zato, jeste podizanje svesti, naročito među mladima, o vrednosti Kotora i UNESCO područja.

Upravo tu kandidatura prestaje da bude projekat vezan isključivo za 2028. godinu.

Ona se naslanja na procese koje Opština Kotor već razvija u oblasti kulture i na potrebu da se postojeći kulturni resursi grada dodatno povežu i učine dostupnijim zajednici. Među pravcima o kojima je lokalna uprava već govorila jesu aktiviranje i povezivanje prostora namenjenih kulturnim sadržajima, od Letnje pozornice i novih javnih prostora do buduće namene prostora stare termoelektrane na Tabačini, ali i kontinuirano ulaganje u gradske ustanove, manifestacije, programe i stvaralaštvo.

Ovo su razlozi zbog kojih se značaj i značenje kandidature ne određuju samo pitanjem hoće li Kotor poneti titulu Mediteranske prestonice kulture i dijaloga 2028.

Njena vrednost biće i u onome što ostane kao trag procesa: snažnije i umreženije delovanje institucija, akumulirano i novostečeno znanje, nova partnerstva, prostori koji žive, mladi koji bolje poznaju grad kojem pripadaju i lokalna zajednica svesnija činjenice da kulturno nasleđe moramo poznavati, negovati i čuvati.

Kotor je svoje putovanje već započeo. Kuda će ga kormilo usmeriti, ostaje da vidimo. Ali jedno je izvesno: kroz kotorsku luku, kao i toliko puta kroz istoriju, nastaviće da prolaze ljudi, ideje, kulture i uticaji koji će, u susretu s onim što Kotor već jeste, upotpunjavati njegov identitet kao jedinstvenu kockicu fantastičnog mediteranskog mozaika.