Mina iz Čačka je najlepša automehaničarka u Srbiji: Kad je vide, pitaju “Gde je majstor?”

Mina Danilović ima 25 godina, a već 11 zvanično radi u porodičnoj auto-radionici “Kameleon” u Čačku. Kroz njene ruke prošlo je više od 1.000 automobila – od porodičnih vozila do skupocenih sportskih modela i oldtajmera. Odrasla je uz oca u radionici, a danas se bavi detailingom, poliranjem, zaštitom i restauracijom automobila, poslovima u kojima mušterije i dalje ne očekuju da vide mladu ženu.

– Uglavnom misle da sam tu da primam klijente i da ih uputim na nekog drugog radnika. Kada počnemo da razgovaramo o njihovom automobilu, budu oduševljeni. Prosto ne veruju šta sve jedna žena može da zna o autu – priča Mina kroz smeh.

“U kolevci pored automobila”

Za Minu radionica nikada nije bila samo radno mesto. Njen otac pokrenuo je porodični posao pre tri decenije, a ona je praktično odrasla uz automobile. Dok je majka radila, otac ju je čuvao u radionici.

– Bukvalno sam bila u kolevci pored automobila dok je tata lepio folije. Radionicu pamtim isto kao našu kuću. Ovde mi je lepo i prijatno, toliko volim ovaj posao da nemam osećaj da radim – priča Mina.

Automobili, međutim, nisu bili jedino što je obeležilo njeno detinjstvo. Majka joj se bavila padobranstvom, pa je Mina često odlazila na aerodrom i posmatrala je kako skače iz aviona.

Ljubav prema vazduhoplovstvu odvela ju je u Vazduhoplovnu akademiju, a potom i na Fakultet za civilno vazduhoplovstvo. Želela je da postane kontrolor letenja, ali porodični posao nikada nije sasvim napustila. Kad god bi tokom školovanja boravila u Čačku, vraćala se u radionicu i pomagala ocu.

Kada je postala majka, shvatila je da joj rad u porodičnoj firmi omogućava da lakše uskladi poslovne i privatne obaveze.

– Trudila sam se da spojim ono što sam učila sa ovim poslom. Detailing se radi i na avionima, baš kao i na automobilima, a počeli smo da ga radimo i na jahtama – objašnjava Mina.

Kroz Minine ruke prošlo više od 1.000 automobila

Detailing za Minu nije hobi, već posao u kojem je stekla dugogodišnje iskustvo. Do sada je radila na više od hiljadu automobila, a kako objašnjava, ovaj posao podrazumeva mnogo više od običnog pranja i sređivanja vozila.

– Dubinskim poliranjem možemo da uklonimo određene ogrebotine i tragove na laku, sačuvamo originalnu boju i zaštitimo automobil. Radimo keramičku zaštitu, zaštitne folije, sređujemo enterijer i restauriramo plastiku. Meni je najlepši trenutak kada automobil dođe izgreban i zapušten, a posle našeg rada ponovo izgleda gotovo kao nov – priča Mina sa zadovoljstvom.

Posebno pamti starog svetloplavog “fiću”, kojeg su pripremali za izložbu.

– Uživala sam dok sam restaurirala izbledele plastične delove. Kada smo završili, vlasnik je bio toliko oduševljen da je o tome pričao narednih godinu dana – priseća se.

Greške je skupo plaćala

Iako je godinama učila uz oca, Mina nije od početka svaki posao obavljala bez greške. Otvoreno priznaje da su je pojedine lekcije skupo koštale.

– Neki kiksevi koštali su me više nego što sam naplatila posao. Ali tako se uči. Danas sam mnogo sigurnija, mada sam uvek oprezna, posebno kada radim na skupim automobilima. Radije ću ostaviti neku sitnicu nego rizikovati da nešto oštetim – iskrena je.

U veće projekte uključena je cela porodica. Otac je uglavnom zadužen za farbanje, dok Mina preuzima poliranje, zaštitu i restauraciju pojedinih delova.

Ipak, to što radi sa ocem ne znači da joj on gleda kroz prste.

– Tata mi je najveći kritičar. Uvek dođe sa nekim novim zahtevom ili sugestijom. Ali to je dobro, tako podstičemo jedno drugo da budemo bolji – kaže Mina.

Traže majstora, a onda shvate da je to Mina

Iako već godinama radi u radionici, Mina i dalje nailazi na iznenađene poglede mušterija. Mnogi muškarci u prvi mah pomisle da je zadužena za prijem klijenata, zakazivanje termina ili upućivanje na majstora. Utisak se, međutim, menja čim počnu da razgovaraju o automobilu.

– Moram prvo da pokažem da imam znanje i iskustvo. Ali kada ljudi vide kako radim, sve bude drugačije. Neki čak dolaze baš zato što im je zanimljivo što žena radi ovaj posao – otkriva Mina.

Poliranje može da bude fizički zahtevno i iziskuje snagu i izdržljivost. Ipak, Mina smatra da žene, uz odgovarajuću obuku, mogu uspešno da obavljaju veliki deo poslova u detailingu.

Zato nikada nije pokušavala da menja svoj izgled ili ponašanje kako bi pred mušterijama delovala “više kao majstor”.

– Oblačim se u skladu sa raspoloženjem. Ko ima nešto da komentariše, slobodno može da dođe i vidi kako radimo – jasna je Mina.

Ima i onih koji u radionicu dođu zbog automobila, ali ubrzo pokušaju da razgovor usmere na druge teme.

– Udvaraju mi se vrlo često! Ali odmah zauzmem profesionalan stav i vratim razgovor na posao – priča Mina kroz smeh.

Minin sin je prvo naučio marke automobila, pa tek onda brojeve

Porodični posao koji je Minin otac pokrenuo pre tri decenije možda će nastaviti i treća generacija. Njen petogodišnji sin danas provodi vreme u istoj radionici u kojoj je ona kao beba ležala u kolevci, a automobili već zauzimaju važno mesto u njegovom svetu.

– On je prvo naučio sve marke automobila, pa tek onda brojeve i životinje. Stalno je sa nama i stalno traži da ga naučim nešto novo – priča Mina sa osmehom.

Uz rad na automobilima, Mina sama vodi i društvene mreže porodične firme. Snima proces restauracije, poliranja i zaštite, pa nastanak jednog videa ponekad traje mesecima – koliko i rad na samom vozilu.

Nekada je kao devojčica posmatrala oca dok radi. Danas je ona za poslom, a njen sin sa istom radoznalošću prati svaki njen pokret.