Ne zovu je džaba najzdravija biljka na svetu: Drži pritisak i šećer pod kontrolom

Brojna laboratorijska istraživanja ukazuju na potencijalno antikancerogeno dejstvo aronije. Jedno od poznatijih, sprovedeno 2003. godine na Univerzitetu Merilend u SAD, pokazalo je da je ekstrakt aronije bogat antocijaninima posle 24 sata doveo do oko 60 odsto inhibicije rasta HT-29 ćelija raka debelog creva, dok je efekat na normalne ćelije debelog creva bio znatno manji.

Istraživanja su nastavljena i na drugim vrstama malignih ćelija: studija Poljoprivrednog univerziteta u Šenjangu iz 2018. godine pokazala je antiproliferativno dejstvo polifenola aronije na HepG2 ćelije raka jetre, dok je istraživanje naučnika sa Univerziteta Komenskog u Bratislavi i saradničkih institucija, objavljeno 2024. godine, pokazalo obećavajuće rezultate na ćelijama i životinjskim modelima raka dojke.

Ipak, najveći deo ovih dokaza potiče iz laboratorijskih i prekliničkih istraživanja, pa za sada nije dokazano da konzumiranje aronije može da leči ili spreči rak kod ljudi.

Aronija je istovremeno veoma bogata polifenolima, posebno antocijaninima i proantocijanidinima, kojima se pripisuje snažno antioksidativno dejstvo. Pregled istraživanja koji su 2022. godine objavili naučnici sa Državnog univerziteta Ohajo potvrđuje snažnu antioksidativnu aktivnost njenih sastojaka, dok sistematski pregled randomizovanih kliničkih studija objavljen 2024. godine ukazuje na moguće povoljne promene pojedinih markera upale i antioksidativnih enzima kod ljudi.

Ipak, rezultati kliničkih istraživanja nisu potpuno ujednačeni, zbog čega se ne može tvrditi da aronija dokazano usporava starenje, sprečava hronične bolesti ili štiti od raka. Preciznije je reći da njeni sastojci mogu doprineti zaštiti od oksidativnog stresa i da se njihov potencijalni uticaj na zdravlje i dalje intenzivno istražuje.

Aronija je 4 do 6 puta bogatija antioksidansima od brusnice i drugog bobičastog voća, zbog čega pruža maksimalnu zaštitu organizmu. Pored toga, ova biljka prirodno stimuliša rad štitaste žlezde, pa se posebno preporučuje osobama koje pate od hipotireoze.

Kliničke studije potvrđuju i da pomaže u uravnoteženju krvnog pritiska, holesterola i nivoa šećera u krvi, pa čuva celokupno zdravlje vitalnih organa. Iako su sveže bobice idealan izbor, njihov trpak ukus može biti jak za jelo, pa je sušena verzija bez dodatog šećera znatno praktičnija za svakodnevnu upotrebu. Sveža hrana i prirodni sokovi bez šećera nude bogatstvo polifenola, dok dodaci ishrani obezbeđuju standardizovane doze.

Ne samo u slatkoj verziji

Svojim intenzivnim, kiselkastim i blago trpkim ukusom, aronija se savršeno uklapa i u slatka jela i u kombinacije sa masnijim, kremastim ili slanim sastojcima. Sušene bobice možete lako iseckati u granolu, zobenu kašu, salate od žitarica ili pomešati sa orašastim plodovima.

Kada se pripremaju sveže ili zamrznute, izuzetno su ukusne u spoju sa slađim voćem poput banana, krušaka ili drugog bobičastog voća, kao i sa začinima poput cimeta i đumbira koji ublažavaju trpkost bez dodavanja šećera.

U slanim kombinacijama aronija se izvrsno slaže sa bundevom, crvenim kupusom, sočivom, svežim sirevima i orasima. Takođe, kratko kuvana sa jabukom ili kruškom daje fantastičan sos koji se odlično slaže sa mahunarkama, tofuom i belim mesom.

Tri jednostavna i ukusna recepta

Za sve koji traže brz i nutritivno bogat doručak, odlično rešenje su zobene pahuljice koje se pripremaju veče pre. Za 2 osobe pomešajte 80 grama zobenih pahuljica, 250 grama prirodnog grčkog jogurta, oko 100 mililitara mleka ili biljnog napitka i 1 kašičicu čija semenki, pa ostavite u frižideru preko noći.

Ujutru dodajte 1 iseckanu krušku, 60 grama svežih bobica aronije ili 25 grama prethodno namočenih sušenih bobica, 20 grama oraha, prstohvat cimeta i po želji 1 kašičicu meda. Ovaj jednostavan doručak pruža savršen balans vlakana, proteina i antioksidanasa za energiju tokom celog dana.

Kao predlog za lagani i zdravi ručak iz jednog lonca izdvaja se obrok sa kinoom. Za 2 osobe skuvajte 120 grama kinoe i ostavite da se ohladi, pa pomešajte sa 160 grama kuvanih leblebija, 1 šargarepom, pola sitno iseckanog crvenog kupusa, 60 do 80 grama sveže aronije ili 25 do 30 grama sušene, 30 grama oraha i malo rukole ili spanaća. Prelijte sosom od maslinovog ulja, limunovog soka, 1 kašičice senfa, soli i bibera.

Za večeru aronija stvara čaroliju u vidu slatko kiselog sosa koji se služi uz sočni losos. Za 2 osobe ispecite 250 do 300 grama krompira na malo ulja. U malom tiganju pomešajte 100 grama sveže aronije ili 50 grama namočene sušene, pola jabuke na kockice, sok od pola limuna, malo vode, 1 kašičicu meda i malo svežeg đumbira, pa kuvajte 8 do 10 minuta dok ne dobijete gladak sos.

Ispržite 2 fileta lososa i poslužite ih uz pripremljeni sos, krompir i 150 grama kratko dinstanog spanaća. Svi ovi recepti pokazuju kako se superhrana sa lakoćom uvrštava u svakodnevni jelovnik.

Pogledajte BONUS VIDEO