Sijamskih bliznakinja otišle na operaciju razdvajanja, a onda je usledio još veći pakao

Žena koja se sa svega 25 godina suočila sa nezamislivom okrutnošću okoline, teškim operacijama i šokom od kog je u bolničkom toaletu udarala glavom o zid, danas svoju životnu borbu opisuje kao krvavo bojno polje. Ovo je njena priča o životu sa sijamskim bliznakinjama.

“Uzmi te svoje dvoglave i idi”

Za roditelje Zite i Gite borba za život ćerki počela je mnogo pre istorijske operacije. Umesto saosećanja i pomoći, od okoline su dobijali uvrede i poniženja koja i danas peku kao živa rana. Gostujući u emisiji “Malahov” na TV kanalu “Rusija-1”, majka Zumrijat je prvi put otvorila dušu i otkrila kroz kakav je pakao prošla sa samo 25 godina.

– Pretrpeli smo ogromnu bol od ljudi. U jednim poznatim novinama je preko cele strane ogromnim slovima pisalo: “Deca koju je Alah prokleo”. Direktno su mi rekli: “Uzmi te svoje dvoglave i idi”. Prvi put govorim o ovome. Imala sam svega 25 godina – počela je svoju ispovest majka.

Uprkos strašnom pritisku, Zumrijat i njen suprug Rašid nisu odustajali. Devojčice su teško podnosile to što žive spojene, želele su da rade različite stvari, ali nisu mogle. Kada je u jednom trenutku pretilo da do operacije uopšte ne dođe, devojčice su u očaju rekle da više ne žele da žive. Majka im je tada čvrsto obećala: operacije će biti!

Dan razdvajanja: Osmeh pred decom, a u toaletu udaranje glavom o zid

Kada je 2003. godine složena operacija razdvajanja konačno završena, majčinska radost pomešala se sa neopisivim šokom. Zumrijat se pred ćerkama pravila da je najsrećnija na svetu, želeći da im ulije snagu za novi život. Međutim, čim je ostala sama, slomila se.

Pročitaj i SIJAMSKE BLIZNAKINJE Maša i Daša bile su ANĐEO I DEMON u jednom telu: Lekari majci rekli da je RODILA MUTANTE, slagali da su devojčice UMRLE, a onda ih je država podvrgla MUČNIM EKSPERIMENTIMA

– Ušla sam u sobu i videla decu posle operacije. Kada su mi ih pokazali, obradovala sam se, smejala se, pravila se da sam srećna zbog njih. Napokon svaka ima svoj život! A u toaletu sam udarala glavom o zid toliko da mi je krenula krv iz nosa. Bila sam u šoku od onoga što sam videla, od toga što sam u rukama imala dvoje dece, ali po pola tela.

Majčinska borba za budućnost i gubitak Zite

Sestre su se nakon operacije polako navikavale na samostalnost. Međutim, 2015. godine porodicu je dočekao novi težak udarac – Zita je preminula u 24. godini usled otkazivanja više organa.

Uprkos velikom bolu, majka Zumrijat je uradila sve da preživela ćerka Gita ne odustane od života i obrazovanja. Odrekla se svega kako bi joj obezbedila školovanje. Gita danas sa ponosom ističe koliko duguje svojoj majci.

– Mama se borila za naš život. Nije mi dozvolila da odustanem od obrazovanja, iako je mogla da kaže: “Ti si invalid, sedi kod kuće”. Naprotiv, trudila se da uradi sve kako bih stekla visoko obrazovanje i profesiju. Sada sam teolog, predavač arapskog jezika i Kurana – istakla je Gita.

Gita je Kuran naučila za samo tri godine i time ispunila zajednički san koji je imala sa pokojnom sestrom.

Nove bolesti i opaka dijagnoza

Nažalost, nesreće nisu zaobišle ovu porodicu. Od 2019. godine Gita se bori sa rakom debelog creva drugog stadijuma. Bolest je trenutno u remisiiji, ali majka i ćerka na svakih šest meseci moraju da lete u Moskvu na kontrole kod lekara koji ih poznaju od prvog dana.

Majka Zumrijat objašnjava koliko je ta borba specifična.

– Rak debelog creva, drugi stadijum. Svakih šest meseci letimo u Moskvu. Ovde su upravo ti doktori, Sergej Petrovič Darenkov i Ilja Stanislavovič Pinčuk, koji vode Gitu i poznaju njen organizam. Ne može svaki lekar da razume šta je i kako tamo – rekla je ona.

Dodatni udarac zadesio ih je 2022. godine, kada je preminuo otac Rašid od posledica dva uzastopna infarkta, nakon 38 godina braka sa Zumrijat. Sa suzama u očima, majka Zumrijat sumira svoj mukotrpni život.

– Sada, analizirajući naš život, poredim ga sa bojnim poljem sa kojeg smo Gita i ja izašle sa velikim gubicima. Ali žive smo.

Kako Gita živi danas i kako “oseća” sestru

Gita danas živi u Kirgistanu u selu Devjati Hutor. Pomera se uz pomoć proteze sa srcima i elektroskutera koji zove “Lasta” u čast očevog automobila. Pomaže majci oko stoke i živine, predaje u medresi i sanja da otvori svoju islamsku školu u kojoj bi se učili i svetovni predmeti.

Iako je prošlo 11 godina od Zitine smrti, bol nikada nije prošla.

– Kažu da vreme leči, ali ono ne leči. Samo naučiš da živiš sa bolom, to je kao ožiljak posle operacije. Nikada, ni na jedan dan, ni na jedan trenutak je ne zaboravljam. Svi u porodici je se uvek sećamo. Još uvek ne mogu da gledam snimke ili fotografije sa njom, odmah mi prorade emocije i poteku suze – tužnim glasom govori Gita.

Kako je navela, ona od sestre dobija poruke u snu.

– Ona je na ovom svetu podnela mnoga iskušenja. Molim se da na onom svetu bude u najvišem stepenu raja. Sanjala sam Zitu. Tamo trči na dve noge, visoka, lepa i ništa je ne boli. Rekla mi je: “Prenesi mami da mi je sve dobro” – priseća se.

Uprkos svim ožiljcima, majka i ćerka nastavljaju da se bore, usmerene ka Gitinom najvećem snu.

– Sanjam o svojoj islamskoj školi. Želim da bude baš moja, da mogu da izvodim hafize poput sebe, ljude koji znaju Kuran napamet. Želim da budem razlog što će oni steći to znanje. Ali ne sanjam samo o islamskom obrazovanju. Volela bih da dodam i svetovne predmete, da organizujem različite kurseve. To je moj najneostvareniji, najdraži san – zaključila je devojka koja je kroz život prošla kroz mnogo patnje, ali ne odustaje od svojih snova ka svetloj budućnosti.