Oduvek sam znao da sam usvojen: A onda sam u 64. otkrio šokantnu porodičnu tajnu

Aleks Blum, konsultant i autor knjige “An Accident of Birth” (“Nesreća pri rođenju”), oduvek je imao osećaj da se pomalo razlikuje od drugih. Usvojen je pedesetih godina prošlog veka, ali se o njegovoj biološkoj porodici u domu u kom je odrastao gotovo nikada nije govorilo. Odrastao je na u Njujorku, u okruženju koje je opisao kao tipično za privilegovanu protestantsku porodicu sa istočne obale SAD. Njegovi roditelji bili su, kako kaže, harizmatični, ali ne naročito topli i nežni. Kad su Aleksu i njegovom bratu saopštili da su usvojeni i da potiču od različitih bioloških roditelja, razgovor je bio završen. O njihovom poreklu više se nije govorilo.

Ipak, kako je odrastao, Blum je sve više razmišljao o svojoj biološkoj porodici. Ta tema postala mu je posebno važna kad su ga o njoj počela da pitaju njegova deca. Kad je imao oko 40 godina, terapeut mu je objasnio da mnogi usvojeni ljudi osećaju kao da nigde ne pripadaju u potpunosti ili kao da su uvek pomalo izvan svega.

“Pomislio sam: ‘Vau, tačno znam kakav je to osećaj'”, prisetio se Blum.

Nije ni slutio da su odgovori koje je tražio čitavog života mnogo bliže nego što je mogao da zamisli.

Jedna greška u porudžbini promenila je sve

Godine 2019, nekoliko godina nakon što ga je supruga Andrea prijavila za DNK testiranje preko kompanije 23andMe, Blum je dobio imejl od žene po imenu Bruk. Bruk je tada imala 36 godina i naručila je DNK test za svog supruga. Međutim, Amazon je greškom poslao još jedan komplet, pa je odlučila da se i sama testira. Kad su stigli rezultati, među genetskim poklapanjima pronašla je osobu koju nije prepoznavala, ali sa kojom je delila više od 20 odsto DNK. Bio je to njen ujak Aleks Blum.

“To je zaista luda priča o božanskoj intervenciji”, rekla je Bruk za “Pipl”. “Da nije bilo te jedne greške Amazona, ništa od ovoga se ne bi dogodilo.”

Kad mu se Bruk javila, Blum je sa 64 godine prvi put saznao da ima tri brata koji su odrasli u Konektikatu, na manje od sat vremena vožnje od njega. Otkriće mu je donelo osećaj olakšanja koji nije očekivao.

“Kao da nosiš ranac, pa posle nekog vremena zaboraviš da ga imaš”, objasnio je. “Osećao sam se nekako lakše. Pomislio sam: ‘Dobro, sad znam, sad razumem. Sad znam ko mi je bila majka, ko mi je bio otac i da su ovi ljudi moja braća'”.

Majka im je govorila da je rodila mrtvu bebu

Pit, 67-godišnji finansijski direktor, jedan je od trojice Blumove braće. Njihova majka je porodici govorila da je rodila mrtvu bebu, pa su rezultati DNK testa podstakli Pita da posumnja da je dete o kojem je slušao zapravo njegov brat Aleks.

“Pomislio sam: ‘Kladim se da je to beba za koju je rekla da je mrtvorođena. Kladim se da je to naš brat'”, prisetio se Pit.

Samo nekoliko dana nakon što je saznao istinu, Blum se čuo sa svojom mlađom braćom – Henkom, Pitom i Bilom. Njihovi prvi razgovori bili su ispunjeni pitanjima i pokušajima da nadoknade sve ono što su propustili tokom šest decenija razdvojenosti.

“U početku se sve uglavnom svodilo na popunjavanje praznina”, rekao je Blum. “Pomalo je čudno kada shvatite da smo odrasli na manje od sat vremena udaljenosti jedni od drugih.”

Dodao je da je sasvim moguće da su im se putevi nekada ukrstili, a da nisu ni znali da su braća.

Henk (69) opisao je koliko je neobično to što su toliko dugo živeli odvojene živote: “Postoji praznina od gotovo 60 godina tokom kojih smo živeli paralelne živote. Postoji velika rupa tamo gde je Aleks nedostajao, ali na neki način, gotovo je kao da je samo otputovao i sad se vratio. Barem meni ne deluje kao da nikada nije bio deo naših života.”

Bil (63) imao je sličan utisak: “On uopšte ne deluje kao neko ko ne pripada našoj porodici”.

Od prvog razgovora braća su počela da grade odnos koji im je decenijama nedostajao. Nekoliko puta su se okupljali, a danas imaju i redovne nedeljne razgovore preko platforme Zum. Ubrzo su otkrili brojne sličnosti – od načina govora, do gestova i navika. Bil je primetio da su im glasovi neobično slični, dok je Pit istakao da svi koriste humor kako bi se lakše nosili sa životnim izazovima.

“Imamo mnogo sličnih manira, slično pričamo… Kad smo svi zajedno, veoma je očigledno da smo braća”, rekao je Blum.

Među njima se brzo uspostavila i dinamika kakva se često viđa kod braće koja su zajedno odrastala. Bil se našalio da se Blum savršeno uklopio u stereotip najstarijeg deteta. “Pomalo je šefovski nastrojen”, rekao je kroz smeh.

Iza šale, međutim, krila se mnogo dublja spoznaja: uprkos decenijama razdvojenosti, među njima je postojala bliskost koju nisu morali da grade od samog početka.

Knjiga koja je pomogla braći da se suoče sa prošlošću

U knjizi “Nesreća pri rođenju” Blum opisuje svoje iskustvo usvajanja, otkrivanje biološkog porekla i susret sa braćom. Kroz ličnu priču osvrće se i na političke i kulturne promene u Sjedinjenim Američkim Državama tokom druge polovine 20. veka. U pisanju su učestvovala i njegova braća, koja su podelila svoja sećanja na porodicu i pokojnu majku. Ona se borila sa alkoholizmom, a Aleksa se odrekla kada je imala samo 20 godina i bila trudna, u vreme kada nije bila udata.

Pit je rekao da je vraćanje tim uspomenama bilo bolno, ali i lekovito, jer im je pomoglo da bolje razumeju prošlost i razviju više empatije jedni prema drugima. Henk je istakao da su se i Blumovi usvojitelji borili sa alkoholizmom, kao i da su se svi tokom godina suočavali sa traumama i pokušavali da ih prevaziđu.

“Aleksov povratak nekako je zaokružio taj proces. Doneo je još više isceljenja. Nije sve jednostavno, ali napredujemo”, rekao je Henk.

Bil je dodao da je Aleksov dolazak u njihove živote dodatno učvrstio odnose među braćom. Za Bluma je, međutim, ovo bilo mnogo više od pronalaska bioloških srodnika. U neočekivanom susretu pronašao je i ljude sa kojima je mogao da izgradi blizak odnos.

“Kao da sam u tom čudesnom događaju dobio tri najbolja prijatelja”, rekao je.

“Nisam znao ni da smem da se nadam”

Blum priznaje da nikada nije očekivao da će potraga za poreklom dovesti do ovakvog ishoda.

“Nisam znao dovoljno da bih se tome nadao, a kamoli da pomislim da bi zaista moglo da se dogodi”, rekao je.

Nada se da će njegova knjiga ohrabriti druge ljude, naročito usvojenu decu i biološke roditelje, da istraže sopstvenu prošlost i prihvate osećanja koja se uz nju javljaju. Kako objašnjava, usvojeni ljudi često se susreću sa očekivanjem da bi trebalo da budu zahvalni što su dobili porodicu koja ih je odgajila. Iako razume takav stav, smatra da on ne ostavlja dovoljno prostora za složene emocije koje prate usvajanje.

“Postoji priča koju mnogi usvojeni ljudi teško prihvataju, a to je: ‘Imao si toliko sreće, trebalo bi da budeš veoma zahvalan.’ Naravno da treba da budem zahvalan, ali takav stav mi ne ostavlja mnogo prostora da preispitam sopstvena osećanja”, objasnio je.

Blum možda nikada neće saznati sve pojedinosti iz života svojih bioloških i usvojitelja, ali danas ima nešto što mu je dugo nedostajalo: odgovore, osećaj pripadnosti i tri brata sa kojima može da deli budućnost. U knjizi je to opisao rečima koje najbolje oslikavaju koliko mu je ovaj susret značio: “Imam svoju braću, imam porodicu, sada i širu porodicu. Imam svoju priču, svoj život i konačno mogu da ih prihvatim. To je dovoljno”, prenosi People.

Pogledajte BONUS VIDEO