Tamara Vučić obišla najveće znamenitosti Samarkanda u Uzbekistanu, ovo su detalji

O istorijskim građevinama po kojima je uzbekistanski grad poznat širom sveta Tamara Vučić navela je niz detalja, objavivši i seriju prelepih fotografija koje dočavaraju jedinstvenost tih građevina.

Naglasila je i manje poznate detalje, ističući pritom i sponu sa istorijom srednjovekovne Srbije. Na put kroz dragocenosti Samarkanda povela nas je u modnom izdanju koje odiše posebnim stilom, prilagođenim prilici.

Izdvaja se kaftan sa tradicionalnim vezom koji je sam po sebi odevni komad vredan pažnje, kao i vezena košulja, delo kreativnih i vrednih žena iz Srbije, čiji rad Tamara Vučić predstavlja svetskoj javnosti.

Istu košulju nosila je i nedavno po dolasku u Uzbekistan gde je otpurovala zvaničan poziv prve dame Uzbekistana, Ziroat Mirzijojeve, a sve detalje tog prethodnog modnog izdanja i njegove simbolike možete pročitati u odvojenom tekstu.

Danas je kao i prethodnih dana tokom boravka u Samarkandu kroz svoj stil odevanja spojila tradiciju i moderne trendove, i to na način koji je odraz poštovanja prema zemlji domaćinu i prema Srbiji.

Ljubitelji mode će dobro primetiti i kapri pantalone, elegantnu torbu i ravne cipele u teget boji, kojima je Tamara Vučić upotpunila odevnu kombinaciju.

“Na jedan neočekivan način, istorija dalekog Samarkanda prepliće i sa istorijom srednjovekovne Srbije!”

Na zvaničnom Instagram profilu prvo je pisala o poseti memorijalnom kompleksu Imama al-Buharija. Istakla je sledeće:

“Nedavno obnovljen i svečano otvoren memorijalni kompleks Imama al-Buharija, jednog od najznačajnijih islamskih učenjaka, svojom veličanstvenom arhitekturom neodoljivo me je podsetio na Tadž Mahal. Ispostavilo se – ne bez razloga!

Naime, čuveni Tadž Mahal u Indiji podigao je u 17. veku mogulski car Šah Džahan, direktni potomak velikog emira Timura, poznatog i kao Tamerlan, čija je prestonica bila upravo Samarkand. I ne samo to! U izgradnji Tadž Mahala učestvovali su i majstori iz Buhare, a njegova arhitektura nosi snažan pečat timuridskog graditeljskog nasleđa.

Zanimljivostima tu nije kraj!”.

U nastavku je naglasila: “Na jedan neočekivan način, istorija dalekog Samarkanda prepliće i sa istorijom srednjovekovne Srbije! U čuvenoj bici kod Angore 1402. godine, Timur je porazio osmanskog sultana Bajazita I, na čijoj se strani borio i Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice.

U Timurovo zarobljeništvo dospela je i Bajazitova supruga, srpska princeza Olivera Lazarević, Stefanova sestra.

Prema pojedinim istorijskim izvorima, Timur je, zadivljen hrabrošću srpskih vitezova i njihovog vođe, odlučio da Oliveru oslobodi, najverovatnije bez otkupa.

Kako je zanimljivo otkrivati veze između mesta koja razdvajaju hiljade kilometara, a spajaju vekovi istorije, umetnosti i kulture! Od velikog vojskovođe i osvajača Timura do njegovog unuka Mirza Ulug-bega, koji je Samarkand proslavio na jedan sasvim drugačiji način – naukom i znanjem”.

Čuvena opservatorija koja nas vraća u 15. vek.

Usledila je druga znamenitost koja je obeležila istoriju Uzbekistana, gde je Tamara Vučić boravila i prošle godine, u zvaničnoj poseti.

“Posetila sam čuvenu Ulug-begovu opservatoriju, jedno od najznačajnijih astronomskih središta 15. veka, u kojem su ovaj vladar, matematičar i astronom i njegovi saradnici vršili izuzetno precizna merenja nebeskih tela.

Rezultat njihovog rada bio je, između ostalog, katalog sa više od hiljadu zvezda, sačinjen gotovo dva veka pre nego što je teleskop počeo da se koristi u astronomiji. Dok je njegov deda pomerao granice carstva….Ulug-beg je pomerao granice ljudskog znanja!”, napisala je Tamara Vučić.

Put svile, bogatstvo kulture, tradicionalnih zanata i umetnosti

Tamara Vučić opisala je na Instagramu i posetu “Večnom gradu” (Eternal City), koji se nalazi u okviru savremenog kompleksa Silk Road Samarkand. Kako je naglasila, bila je to prilika za još jedno putovanje kroz vreme, mirise i ukuse.

“Ovaj jedinstveni prostor, inspirisan arhitekturom drevnih gradova Puta svile, na jednom mestu okuplja bogatstvo uzbekistanske kulture, tradicionalnih zanata i umetnosti. U njegovim živopisnim ulicama oživljavaju veštine koje se prenose generacijama – od keramike, veza i tkanja tepiha do izrade nakita i čuvenog samarkandskog papira.

I možda je upravo to jedinstven i najlepši utisak koji nosim iz Samarkanda. Grad koji sa ponosom čuva svoju prošlost, ali je ne ostavlja samo u istorijskim knjigama i muzejima….već joj daje mesto i u savremenom životu!”, zaključila je.