U ovim školama je devojčicama zabranjen ulaz, a dečaci prolaze kroz pakao

Maturant Hašmat Mubariz prestao je redovno da ide u školu jer je shvatio da ona više ne predstavlja mesto gde se stiče pravo znanje. Iako mu talibani nisu formalno zabranili ulazak u učionicu kao njegovim dvema sestrama, osećao je da samo gubi vreme. Danas ovaj mladić radi kao nastavnik engleskog jezika koji je sam naučio, vodi podkast i sarađuje sa jednom nevladinom organizacijom. U školu u Avganistanu ne ide.

Pre povratka talibana na vlast 15. avgusta 2021. godine, javne škole u Avganistanu bile su bezbedna mesta gde su se pored veronauke slobodno učili engleski jezik, nauka, matematika, biologija i književnost. Danas je ta atmosfera u potpunosti nestala, a učenici upozoravaju da se celokupan sistem nalazi u dubokoj krizi koja pogađa i dečake.

Dugačke brade, turbani i verski tekstovi umesto nauke

Dok je devojkama i ženama u potpunosti zabranjeno pohađanje srednjih škola i fakulteta, dečaci i dalje mogu da idu na nastavu, ali svedoče o drastičnim promenama. Intervjui sa 15 učenika iz gradova kao što su Kabul, Herat, Helmand, Gazni, Gor, Mazar-i-Šarif i Bamijan otkrivaju da je fokus preusmeren sa naučnih predmeta, stranih jezika i građanskog vaspitanja na verske studije.

Nastavnicima je naređeno da puste brade i nose turbane i tradicionalnu odeću, dok se verski tekstovi i citati moraju ubacivati čak i u časove matematike i biologije.

Prema podacima ministarstva prosvete pod kontrolom talibana, broj madresa (verskih škola) skočio je sa oko 5.000 na čak 22.972. Međutim, iz Centra za ljudska prava u Avganistanu napominju da je od tog broja svega 316 madresa izgrađeno iznova, dok su ostale stvorene preuzimanjem i integracijom postojećih ustanova. Sa druge strane, u istom periodu otvorene su samo 269 nove svetovne škole.

Šabana Basidž-Rasih, osnivačica škole “Sola”, upozorava da dečaci odrastaju u društvu u kom devojčice nestaju iz učionica posle šestog razreda, čime se stvara opasno stanje u kom potpuno isključivanje žena iz javnog života postaje “normalno”. Pored toga, pošto je ženama zabranjeno da rade, dečaci su često primorani da napuste školu kako bi radili i prehranili svoje porodice.

“Diplomirani inženjeri prodaju povrće na ulici”

Kvalifikovani nastavnici napustili su posao jer mesecima nisu primali plate ili su izbegli iz zemlje, a na njihova mesta dovedeni su ljudi bez odgovarajućeg znanja. Mubariz je zbog toga odlučio da samostalno uči: 2025. godine je u školi samo polagao završne ispite, dok je nacionalni prijemni ispit za fakultet odbio da polaže jer veruje da avganistanski univerzitet više ne nudi kvalitetno obrazovanje.

Osamnaestogodišnji učenik iz provincije Gazni opisao je kako se sve promenilo “preko noći” kada su talibani ušli u Kabul, a njegova porodica u haosu na aerodromu uzalud pokušala da pobegne iz zemlje. Nakon višemesečnog prekida rada škola, učenicima od sedmog do dvanaestog razreda naređeno je da nose belu odeću i turbane, zbog čega se on prebacio u privatnu školu.

Međutim, i u privatnom sektoru izbačene su teme o parlamentu, Ustavu i političkim institucijama. Mladi Avganistanci sve više veruju da im obrazovanje ne pruža nikakvu budućnost:

• Diplomirani inženjeri prodaju povrće na ulici ili rade za dnevnicu.
• Jedan mladić koji je godinama učio završio je prodajući krompir jer nije imao novca ni uticajnih veza.
• Pojedine važne funkcije u društvu zauzimaju ljudi koji ne znaju ni da se potpišu.

Tragedija i bekstvo: Samoubistvo zbog siromaštva i nedostižne vize

Očaj je mnoge odveo u bekstvo ka Iranu i Evropi, dok su drugi doživeli najteže porodične tragedije. Mubariz je ispričao da je njegov blizak prijatelj izvršio samoubistvo pošto je njegov otac ostao bez posla u bivšoj vlasti, a porodica zapala u teško siromaštvo.

Slična sudbina zadesila je i devojčice zatvorene u kućama. Mubariz sam kod kuće podučava svoje dve sestre, dok se pojedine devojke, poput petnaestogodišnje Zejnab, obučavaju putem interneta, ali se suočavaju sa skupom i nestabilnom vezom zbog koje im se predavanja stalno prekidaju.

Mubariz je uspeo da dobije stipendije za prestižne univerzitet u Americi i Velikoj Britaniji, poput Kornela, Univerziteta u Konektikatu i Sent Endruza za 2025. i 2026. godinu, ali mu je izdavanje vize odbijeno. Njegov najveći strah jeste šta će od Avganistana ostati kada cela jedna generacija odraste bez kvalifikovanih nastavnika, temeljnog znanja i slobode da kritički razmišlja.

SAMA MEĐU NAORUŽANIM TALIBANIMA Profesorka (62) napustila zbornicu i otišla u NAJOPASNIJE ZEMLJE sveta, a onda je jedan pogrešan korak umalo KOŠTAO ŽIVOTA