U ovoj državi dečake otimaju od majki, muče ih i teraju na intimne odnose sa muškarcima

Antropolozi, pre svega američki profesor Gilbert Herdt koji je prvi detaljno dokumentovao ove običaje, navode da društvo Sambija funkcioniše na ekstremnoj podeli polova. Za njih, koji su nastanjeni u Papua Novoj Gvineji, su žene izvor kontaminacije, a majčino mleko i bliskost, prema njihovom verovanju, slabe dečake i sprečavaju ih da postanu pravi muškarci. Zbog toga, kada dečak napuni svega sedam godina, počinje njegov hod po mukama.

Otmica od majki i brutalno batinanje

Inicijacija počinje traumatičnim događajem. Stariji muškarci bukvalno otimaju uplakane sedmogodišnjake od majki, često uz pretnje smrću ako se žene usprotive. Mališane odvode duboko u šumu, u takozvanu “kuću muškaraca”, gde im je strogo zabranjen bilo kakav kontakt sa ženskim svetom. Tu nastupa prva faza očvršćavanja: dečake divljački tuku, izgladnjuju, lišavaju sna i šibaju koprivama kako bi testirali njihovu izdržljivost.

Ritualno puštanje krvi iz nosa

Da bi izbacili “majčinu zagađenu krv” i toksine za koje veruju da su dečaci uneli kroz hranu koju su pripremale žene, starci plemena sprovode ritual puštanja krvi. Dečacima se duboko u nozdrve guraju oštre trske i štapići sve dok krv ne poteče u potocima u lokalni potok. Pored toga, ritual uključuje guranje trski duboko u grlo kako bi izazvali povraćanje i potpuno očistili organizam, dok im se na kraju oštrim strelama zaseca jezik.

Pročitaj i Ovo je NAJOPASNIJE PLEME LJUDOŽDERA, rituali su im toliko BIZARNI da se svaki milimitar kože ježi danima: Ženama seku prste, pa pale rane, nakon venčanja 7 dana ne izlaze iz kolibe i ne jedu ništa

Ingestija semena – najkontroverzniji deo rituala

Ono što je najviše zaprepastilo zapadni svet jeste verovanje Sambija da dečaci nemaju biološku sposobnost da sami stvore mušku snagu i muškost, koju nazivaju džurungdu. Oni veruju da se ta supstanca nalazi isključivo u semenoj tečnosti odraslih muškaraca.

Zbog toga, u kasnijim fazama inicijacije, mlađi dečaci su primorani da obavljaju oralni se*s nad starijim tinejdžerima i ratnicima plemena kako bi “progutali njihovu snagu”. Za Sambije ovo nema nikakvu konotaciju homoseksualnosti u zapadnom smislu reči, već se smatra obaveznim “hranjenjem” koje će “omogućiti dečaku da poraste, dobije mišiće i postane hrabar”.

Kako dečaci stare, uloge se menjaju – oni postaju donori za nove generacije, a proces se završava onog trenutka kada se momak oženi, nakon čega je bilo kakav homoseksualni kontakt strogo zabranjen i muškarci vode isključivo heteroseksualne živote sa svojim suprugama.

Moderno doba menja tradiciju

Iako ovi rituali deluju zastrašujuće, antropolozi objašnjavaju da su u malim, ratobornim zajednicama ovakvi ekstremni procesi služili da se mladići čvrsto vežu jedni za druge kako bi bez razmišljanja ginuli saborci na bojnom polju. Ipak, sa dolaskom modernog doba, hrišćanstva i uticaja spoljnog sveta, Sambije danas ubrzano menjaju svoje običaje, a kontroverzni rituali prenosa semene tečnosti su u najvećoj meri napušteni i zamenjeni modernijim oblicima socijalizacije.