admin
Naime, posle sukoba koji je trajao 12 dana između Izraela i Irana, ostaju značajne sumnje u postojanost primirja i izglede za budući iranski nuklearni sporazum. Prošlo je nešto više od nedelju dana otkako su SAD primorale dva regionalna rivala na primirje, čime je okončan vazdušni rat koji je započeo 13. juna, kada su izraelski vazdušni napadi usmrtili visoke zapovednike Iranske revolucionarne garde i pogodili arsenal balističkih raketa.
U napadima su pogođeni iranski nuklearni objekti, za koje je Izrael tvrdio da dovode Teheran u domet nuklearnog oružja. Iran je uzvratio ispaljivanjem raketnih salvi na izraelske vojne baze, infrastrukturu i gradove.
Krunisan je krhki mir, koji je posredovao Vašington 24. juna, dan nakon što su SAD bombardovale tri ključna iranska nuklearna objekta. Međutim, mogućnost obnove razgovora između SAD i Irana ostaje neizvesna. Vašington i Teheran su vodili razgovore o iranskom nuklearnom programu kada je Izrael započeo rat.
Iran marginalizuje UN-ov nuklearni nadzor
Tramp je prošle nedelje rekao da bi razmotrio nove napade na Iran ukoliko se otkrije da zemlja obogaćuje uranijum na zabrinjavajućem nivou.
Rafael Grosi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), UN-ovog nuklearnog nadzornog tela, izjavio je u nedelju da su američki napadi na tri nuklearna objekta u Iranu – Fordou, Natanc i Isfahan — značajno ometali kapacitet Teherana da obogaćuje uranijum.
Ipak, upozorio je da Iran može početi proizvodnju obogaćenog uranijuma “za nekoliko meseci”.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan je u sredu naredio da zemlja prekine saradnju sa IAEA, prenose državni mediji. Prema njegovim rečima, poverenje u agenciju je sada narušeno, a Pezeškijan je o tome razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u telefonskom razgovoru u nedelju.
Pre sukoba između Irana i Izraela, IAEA je imala redovan pristup iranskim centrima za obogaćivanje radi nadzora. Međutim, prema zakonu donetom u sredu, bilo koja buduća inspekcija nuklearnih objekata u Iranu od strane IAEA mora biti odobrena od strane Vrhovnog nacionalnog saveta bezbednosti.
Sporazum malo verovatan
Iako je sukob Izrael i SAD smatraju kratkim, za rukovodstvo u Teheranu rat je suštinski i dalje nerešen, uprkos primirju. Verovatno nije iznenađujuće, s obzirom da Teheran tvrdi da je tokom rata poginulo 935 njegovih građana – uključujući 38 dece i 132 žene.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da postoje “dovoljno regionalnih prilika” za stabilizaciju nakon 12-dnevnog sukoba, ali to ostaje da se vidi.
Prema Rafealeu Marćetiju, direktoru Centra za međunarodne i strateške studije na Luis univerzitetu u Rimu, rukovodstvo Teherana se protivi krajnjem strateškom cilju Izraela i SAD, koji nije samo denuklearizacija Irana.
Dok je Netanjahu nuklearni program Irana predstavio kao pitanje izraelske nacionalne bezbednosti, strateški cilj Teherana bio bi regionalna ravnoteža moći zasnovana na međusobnom nuklearnom odvraćanju, objašnjava Marćeti.
“Nije uopšte iznenađujuće što je Iran krenuo u proces nuklearnog razvoja, ali moramo biti oprezni jer je, bar formalno, Iran, za razliku od Izraela, uvek poštovao Sporazum o neširenju nuklearnog oružja”, rekao je on.
Zbog toga je teško postići sporazum između strana bez ustupka jedne od njih, rekao je za Euronews. Dugoročno, promena režima bi mogla rešiti pitanje, smatraju Izrael i SAD.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /