Dvadesetogodišnji Lazar jedan od najmlađih proizvođača cveća u Šumadiji

Dvadesetogodišnji Lazar Glišić je jedan od najmlađih proizvođača cveća u Šumadiji. Njegova porodica se na gazdinstvu u selu Šume, kod Topole cvećarstvom bavi dugo, skoro koliko Lazar ima godina. Od malena je okužen cvećem tako da je lako prelomio čime će se baviti u budućnosti.

“Nakon završetka srednje škole razmišljao sam o upisivanju fakulteta ili o proširenju proizvodnje i ipak sam se opredelio za ovu drugu opciju. Cveće je stiglo na vreme ali prodaja je kasnila. Prodaja kasni sigurno nekih mesec dana što nam smanjuje dosta samo vreme prodaje tako da će i cene biti verovatno lošije nego prethodnih godina. Najviše posla u plasteniku ima zimi, odnosno tokom cele zime, ta sezona kreće negde od septembra i traje sve do marta. U ovoj prolećnoj sezoni mogu da kažem da nema favorita među cvećem , sve je aktuelno. Troškovi su nam najveći za grejanje a na drugom mestu je zemlja, humus, mi sadimo samo sa humusom, nema druge zemlje, a grejanje je preko radijatora, podno je grejanje takođe, zatim tu je grejanje i stalaža. Plasternik se ceo dan provetrava kada je lepše vreme, noću su plastenici zatvoreni zbog malo hladnijih jutara, a tokom dana su otvoreni. Cveće najviše prodajem putem sajmova, distribuiramo i cvećare a nekih 70 odsto cveća iz naših plastenika završi u Beogradu”, rekao je Lazar Glišić, cvećar, selo Šume, Topola.

U savremenoj proizvodnji cveća najbitniji su uslovi koji se stvaraju u plastenicima. Obavezno je regulisanje temperature koje je uslovljeno promenama spolja, dok je nephodno priključiti i sistem za navodnjavanje kako bi se biljke pravilno razvijale. Iako Lazar daje prednost proizvodnji cveća njegova porodica se bavi i voćarstvom i povrtarstvom.

“Ima svojih prednosti ali i mana. Prednosti su da kada neke kulture podbace u godini presipamo novac sa ove druge strane a mane su te što u tim trenucima ne može ni jednu kulturu da usavršimo do maksimalnog uspeha. Repro materijalu cena skače iz godine u godinu i možemo reći da je za poslednjih pet godina proizvodnja poskupela za 100 % , a cene cveća su ostale na istom nivou. Ključ opstanka je proširenje proizvodnje jer kada ste veći proizvođači onda možete da se uklopite u cene, sa manjom količinom preti vam nestanak proizvodnje. Najviše se fokusiramo na cvećarstvo ,pored toga tu je i voćarstvo a povrtarstvo nam je poslednje. I pored svega ja ostajem na selu”, saopštio je Glišić.

Danas Lazar Glišić ima više od 20 vrsti cveća dok se sama proizvodnja prostire na oko hiljadu kvadrata pod plastenicima. Odlučio je da ostane na selu i da proširi svoju proizvodnju a samim tim i da uspešno nastavi dugogodišnju poridičnu tradiciju.