admin
Napadači su bili pripadnici takozvane Armije BiH, Teritorijalne odbrane BiH i paravojnih muslimanskih formacija i radikalni islamisti, posebno pripadnici takozvanih Zelenih beretki, a među zapovednicima bilo je poznatih kriminalaca.
Napad na vojnike, njihove starešine, civilna lica na službi u JNA počeo je 2. maja 1992. godine oko 11.30 časova kada je oko 200 pripadnika jedinica teritorijalne odbrane BiH i Zelenih beretki među kojima su bili Sakib Puška, Jusuf Prazina, Emin Švrakić, Ismet Bajramović Ćelo, opseli i napali Dom JNA.
Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj, koji se dogodio sutradan 3. maja, predvodio je Ejup Ganić, tada član Predsedništva BiH.
Taj napad se dogodio uprkos dogovoru muslimanskog lidera Alije Izetbegovića, komande Druge vojne oblasti JNA i Unprofora, da će kolona bezbedno napustiti grad.
Na kolonu je otvorena vatra, posle čega su ljude izvlačili iz vozila i zlostavljali ih, a iz neposredne blizine, naočigled pripadnika Unprofora, ubijeno je devet vojnika, starešina ili civilnih lica JNA.
Zbog napada muslimanskih vojnih i paravojnih formacija na Dom JNA kao i na pripadnike JNA na više drugih mesta u gradu, istog dana je na sarajevskom aerodromu zadržan muslimanski lider, tadašnji predsednik Predsedništva BiH, Alija Izetbegović, koji se sa potpredsednikom vlade Zlatkom Lagumdžijim i ćerkom Sabinom vraćao sa pregovora u Lisabonu.
Izetbegović je odveden u kasarnu JNA u Lukavici radi pregovora o bezbednoj evakuaciji pripadnika JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih objekata koji su se tada nalazali pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.
U pregovorima su učestvovali general Milutin Kukanjac, komandant Druge vojne oblasti JNA, general Luis Mekenzi, Kanađanin, zapovednik mirovnih snaga UN, Unprofor, Ejup Ganić, član Predsedništva BiH. Bezbednu evakuaciju JNA garantovao je tada sam Izetbegović.
Kako je usaglašeno, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik u 18 časova, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su se nalazili Alija Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.
U koloni se nalazilo oko 300 lica, u približno 40 vozila, koji su kretali ka Lukavici.
Pošto je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 pripadnika muslimanskih formacija preprečilo je prolaz, odsekavši ostatak kolone, a iz okolnih objekta, sa udaljenosti oko pedesetak metara, otvorena je vatra.
Pripadnici JNA pritom su, iznenađeni, bespomoćno sedeli u vozilima.
Po svedočenjima preživelih, napadači su ubijali u vozilima, a takođe su izvlačili vojnike, starešine i civilna lica, koja su uz ponižavanje, upucavali, ubijali ili ranjavali.
Neposredni svedok, general Mekenzi je kasnije, u knjizi “Peacekeeper Road to Sarajevo” opisao šta se događalo: “Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju… Video sam kako se krv sliva niz vetrobrane vozila”.
Tužilaštvo BiH januara 2012. donelo je odluku da se obustavi istraga protiv Ejupa Ganića, Hasana Efendića, Zaima Backovića, Jovana Divjaka, Jusufa Pušine, Emina Švrakića, Dragana Vikića, Fikreta Muslimovića, Dževada Topića, Jovice Berovića, Rešada Jusupovića, Jusufa Kecmana, Damira Dolana i Ibrahima Hodžića, pošto, uz obrazloženje da tu nije bilo “krivičnog dela”.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /