POGLED SA MIŠELUKA: Zato što nas se tiče

NOVI SAD –

Znate li šta povezuje: Apatin, Novi Kneževac, Bačku Palanku, Bačku Topolu, Bečej, Belu Crkvu, Bački Petrovac, Vrbas, Vršac, Zrenjanin, Inđiju, Kikindu, Kovačicu, Kovin, Odžake, Pančevo, Rumu, Sentu, Sombor, Srbobran, Sremsku Mitrovicu, Šid, Sremske Karlovce i Staru Pazovu?

Šta je zajedničko za ove 24 varoši? Čim ih je toliko, mora biti da je u pitanju nešto, što čini sam krvotok Vojvodine!

Pomoći ću vam… Sva ova mesta imaju gimnazije. Ako spisku dodamo još one četiri novosadske i dve subotičke, dobijamo – svih 30 vojvođanskih gimnazija.

Dve trećine njih, svih ovih godina preživljava, budimo pošteni, tako što se dovija kako zna i ume. Dece je generalno sve manje. Ali još je manje onih koji su spremni da četiri godine uče sve – od fizike i matematike do filozofije – da bi na kraju dobili diplomu s kojom, ako ne misle dalje da studiraju, realno ne mogu ništa! I onda se izmišljaju smerovi, spajaju odelenja… pa opet, ima škola koje tavore sa po desetak đaka. I svaki raspust, mogao bi im biti poslednji.

Moj otac, završio je Gimnaziju u Bečeju. Njegovi vršnjaci, rođeni još pred „onaj“ rat, činili su to diljem Vojvodine. Zahvaljujući svojim gimnazijama, jedan Kneževac, Kovačica, Odžaci ili Šid, imali su svoju građansku inteligenciju, učene ljude… svoje čitaonice, uglađene varoške kafane, svoju „gospodu“.

Zahvaljujući gimnazijama, i danas širom Vojvodine, nailazim na ljude, koji mi na pitanje odgovaraju latinskom sentencom. Koji se gramatički besprekorno izražavaju. Ljude, kojima su usred tog bačkog i banatskog žita, u glavama svi polutari i okeani ovoga sveta.

Mogu mnoga od ovih mesta pasti i na manje od 10.000 stanovnika – al dok imaju Gimnaziju, imaće duh koji ih je stvorio i odnegovao.

Ako izgube nju – svi zajedno izgubićemo Vojvodinu kakva je oduvek bila.

Stoput paorska. Al uvek varoška i gospodska.

I zato se sudbina Gimnazije u Srbobranu, Senti ili Beloj Crkvi, tiče svakog od nas.