Zašto Vojvodina nije žitnica Evrope: Navodnjava se svega 7 odsto obradivog zemljišta

Keserović je kazao da, iako voćarstvo ne zauzima mnogo od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina, negde oko 6 odsto, to je jedna intenzivna proizvodnja koja je sa uvođenjem novih tehnologija pokrenula razvoj pojedinih krajeva zemlje, poput Male Remete, koja je postala biser Srbije u proizvodnji jabuke i vinarstvu, kao i u ugostiteljstvu.

Od svih grana u poljoprivredi najviše su napredovali voćarstvo, vinogradarstvo, vinarstvo i pčelarstvo, napomenuo je Keserović i ukazao na to da mi nismo shvatili da i druge intenzivne grane poljoprivrede, poput sadnog i semenskog materijala, mogu imati značajnije mesto.

Odgovarajući na pitanje zašto Vojvodina nije žitnica Evrope, Keserović je kazao da Srbija od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina navodnjava svega 7 odsto i da tu leži problem, pogotovo kada se zna da se u predelu Saragose i Valensije u Španiji navodnjava sve, čak i ratarske kulture, koje rađaju po dva puta godišnje. U voćarstvu kod nas, kaže on, navodnjava se 31 odsto.

“U narednom periodu navodnjavanje mora da bude obavezna agro-tehnička mera da bi povećali prinose”, rekao je Keserović.

Poljoprivrednik iz Deronja Sava Kompalić je takođe apostrofirao problem navodnjavanja ratarskih kultura, te stoga agrarna politika mora da se promeni – da se čisti kanalska mreža, subvencioniše navodnjavanje i edukuju mladi o navodnjavanju.

“Više nije pitanje da li će biti kiše ili ne, nego dokle će suša trajati i kakve će štete napraviti”, kazao je on.

“Nama je problem što nemamo jako stočarstvo, nemamo dovoljno stajnjaka koji bi prihranio zemljište, kako bi generacijama koje dolaze ostavili plodno tlo”, izjavio je poljoprivrednik iz Čuruga Aleksandar Đuragin i dodao da moramo imati stručne timove u ministarstvu, dobru infrastrukturu jer bušenjem bunara nije sve rešeno.

“Uređenje i održavanje kanalske mreže je presudno jer onda ne bi bila tolika potreba za bunarima, koji bi bili dopuna navodnjavanju”, kazao je on.

“U poslednjih 10-15 godina dosta se investira i vinarstvo. Najjače udruženje u Srbiji je fruškogorsko. Nijedno ulaganje u bilo koju granu poljorivrede nije kratkoročno, povrat investicije je oko 15, 20, 30 godina, te treba pristupati planski i strateški. Treba da izgradimo međusobno poverenje između grana poljoprivrede, između ljudi, udruženja, saveza, mišljenja je vlasnik “BT Winery” je Milan Nastić.

“Mi u vinarstvu smo vrlo koherentni, pogotovo 50-60 vinarija koje se bave prodajom i plasmanom i u Srbiji i van nje”, kazao je on i dodao da se kroz finalni proizvod promovišu ne samo turizam nego i sve grane koje mogu da ih prate.

Celu emisiju možete pogledati ovde.