Zdravlje iz Šumadije: Hladno ceđeni sokovi bez aditiva i zaslađivača osvajaju tržište

Dragan Timotijević se već dve godine u selu Vlakča kod Kragujevca bavi proizvodnjom hladno ceđenih sokova od jabuke, cvekle, šargarepe i pomorandže. Osim tropskog voća ostale sirovine nabavlja od komšija, lokalnih proizvođača iz Vlakče i okolnih sela.

“Krenuo sam tako što sam video da moj komšija radi sokove, on je to radio pre par godina i taj sok mi se svideo. On je prestao da radi a u međuvremenu sam počeo ja. Ideja je tako krenula a recepture sa izmišljao sam, vežbao sam , negde sam nešto video, probao. Sokovi su 100 % prirodni , matični sokovi od voća. Pravim od jabuke, onda miksevi jabuka, cvekla, šargarepa, limun i miks jabuka, pomorandža, šargarepa. Sokovi se cede, vrši se pasterizacija zbog dugotrajnosti. Većina proizvoda odnsono sirovina je odavde, jabuke recimo uzimam od druga iz hladnjače iz ovog kraja, cveklu šaragrepu uzimam od lokalnih proizvošača”, saopštio je Dragan Timotijević, proizvođač hladno ceđenih sokova, selo Vlakča, Kragujevac.

Dragan je skromno ušao u proizvodnju prirodnih sokova a sama potražnja za zdravim napicima ga je prijtano iznenadila.

“Za nekih 50, 55 litara soka treba dva i po sata jer tu imamo mlevenje, ceđenje, pasterizaciju. Za litar soka od jabuke treba oko dva kilograma jabuka, šaragrepa ide isto tako kao i jabuka, dok cvekla nešto malo manje daje i u proseku od 50 % do 60 % voća se dobije sok kada se cedi. Ljudi naručuju za decu najviše , mada imamo ljude koji imaju problem sa anemijom pa naručuju, koji hoće da poprave krvnu sliku, pošto nema aditiva, nema veštačkih boja, nema zaslađivača”, kazao je Timotijević. 

Uskoro planira da uđe i u Hasap program kako bi osavremenio samu proizvodnju i pravio veće količine sokova, a želja mu je da živi od svog rada na selu.

“Najviše sokova prodam ovde na lokalu u Kragujevcu, a tu je i Beograd gde je kupovna moć veća, ovaj sok je relativno skup ali kada se uporedi sa gaziranim i bojenim pićima. Ranije je moja porodica kada sam bio mali pravila domaće sokove i sirupe, tako da me je i to podstaklo i povuklo. Za život na selu sam se odlučio zbog mira, manjka stresa , zbog lagadnosti koju imam u kući i dvorištu, nisam ograničen na stan, a može da se živi pristojno i lepo na selu uz malo više rada”, dodao je Dragan.

Dragan Timotijević planira da od nekoliko hiljada litara soka dođe do proizvodnje od 20 000 do 30 000 litara godišnje jer kako sam kaže Šumadija je voćarski kraj.