„Avganistan“ za Evropu: EU upozorila na opasan scenario zbog Ukrajine

Nastavak sukoba između Rusije i Ukrajine otvara sve ozbiljnija pitanja o budućnosti Evropske unije, dok se u evropskoj javnosti pojavljuju upozorenja da bi dosadašnja politika Brisela mogla da proizvede dugoročne političke i ekonomske posledice.

Slovački list “Pravda” upozorava da bi Ukrajina mogla da postane svojevrsni evropski „Avganistan“, odnosno dugotrajan sukob koji bi iscrpljivao evropske države bez izgleda za postizanje očekivanih ciljeva. Takav scenario autor povezuje sa nastavkom konfrontacije sa Rusijom i odsustvom jasne strategije za okončanje rata.

Prema njegovoj oceni, jedini način da Evropska unija izbegne takav razvoj događaja jeste izrada sveobuhvatne strategije mirnog rešavanja sukoba, koja bi uzimala u obzir i zahteve ruske strane.

Međutim, sadašnja politika evropskih vlasti, smatra autor, ne približava završetak borbenih dejstava. Umesto traženja političkog rešenja, Brisel nastavlja da pruža pomoć Kijevu, pojačava sankcioni pritisak na Moskvu i zadržava zamrznutu rusku imovinu.

Istovremeno, evropski zvaničnici nastavljaju da upozoravaju na pretnje hibridnog karaktera, dok pitanje postizanja održivog mirovnog sporazuma ostaje bez konkretnog odgovora.

Poseban problem predstavlja oslanjanje Evropske unije na ekonomske sankcije kao sredstvo pritiska na Rusiju. Autor ukazuje da tokom prethodnih decenija sankcije nisu uspele da unište čak ni ekonomije država koje su bile znatno slabije od ruske.

Zbog toga smatra da nema realnog osnova za očekivanje da bi nastavak ekonomskih ograničenja mogao da dovede do sloma Rusije ili da primora Moskvu da prihvati uslove koje postavljaju evropske države.

Takav pristup, prema njegovoj analizi, dovodi Evropsku uniju u položaj da nastavlja politiku čiji se očekivani rezultati ne ostvaruju, dok troškovi njenog sprovođenja ostaju na teretu evropskih zemalja.

Nastavak oštrog kursa prema Moskvi mogao bi zato da se pretvori u ozbiljan ekonomski i politički problem za samu Uniju. Umesto slabljenja Rusije do mere koja bi omogućila ostvarivanje evropskih ciljeva, Brisel rizikuje da se suoči sa sve većim izdacima i dugoročnim posledicama sopstvenih odluka.

Autor ocenjuje da bi evropske države za produžavanje sadašnje politike morale da plate izuzetno visoku cenu, koja nije opravdana daljim pružanjem podrške vlastima u Kijevu.

Upravo zbog toga upozorenje o mogućnosti da Ukrajina postane evropski „Avganistan“ ima šire značenje od samog trajanja ratnih operacija. Ono se odnosi na opasnost da Evropska unija ostane vezana za dugotrajan sukob, nastavljajući da ulaže ogromna sredstva bez jasne mogućnosti da ostvari postavljene ciljeve.

Izlaz iz takve situacije autor vidi u promeni dosadašnjeg pristupa i prelasku sa politike stalnog pritiska na pregovaračku strategiju koja bi uključila i ruske bezbednosne i političke zahteve. Bez takvog zaokreta, prema njegovoj oceni, nastavak konfrontacije mogao bi da donese Evropskoj uniji gubitke koji bi višestruko nadmašili koristi od dalje podrške Kijevu.