Evropa priznaje da nije spremna: Hibridne pretnje menjaju pravila igre

Evropske zemlje ulaze u period u kojem klasično jačanje vojske više nije dovoljno za odgovor na bezbednosne izazove. Promene koje su poslednjih godina zahvatile način vođenja sukoba istovremeno otvaraju pitanja zaštite energetike, infrastrukture, informacionog prostora i političkih institucija.

Generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse ocenio je da Evropa trenutno nije dovoljno pripremljena za savremene hibridne pretnje koje bi mogle biti povezane sa eventualnim sukobom sa Rusijom. On smatra da evropske države moraju istovremeno da ojačaju odbranu, infrastrukturu i demokratske institucije.

„Iskreno, u ovom trenutku nismo zaista dobro pripremljeni za to“, rekao je Berse u intervjuu za Njuzvik na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Problem se, prema njegovoj oceni, ne svodi samo na pojavu velikog broja dronova. Hibridne pretnje obuhvataju napade na infrastrukturu i energetske sisteme, kao i manipulaciju informacijama, zbog čega se evropske zemlje suočavaju sa znatno širim bezbednosnim izazovom od tradicionalnog vojnog sukoba.

Način ratovanja značajno se promenio, što se posebno vidi tokom sukoba Rusije i Ukrajine. Dronovi preuzimaju sve veću ulogu koju su ranije imali tradicionalni sistemi i metode ratovanja, dok se istovremeno povećava značaj zaštite civilne infrastrukture.

Evropske države zbog toga ubrzano povećavaju svoje odbrambene kapacitete. Očekuje se da će članice EU ove godine za odbranu izdvojiti više od 516 milijardi dolara, dok plan „Ponovno naoružavanje Evrope/Spremnost 2030“ predviđa mogućnost dodatnih ulaganja do 800 milijardi dolara.

Međutim, povećavanje vojnih budžeta samo je jedan deo problema. Berse smatra da paralelno mora da se ulaže u ono što naziva „demokratskom bezbednošću“, pod kojom podrazumeva ljudska prava, demokratiju, vladavinu prava i snažne institucije.

Prema njegovom upozorenju, države koje bi bile snažno naoružane, ali bez odgovarajuće demokratske kontrole, mogle bi same da postanu novi bezbednosni rizik. Time se pitanje evropskog naoružavanja povezuje sa unutrašnjom političkom stabilnošću i funkcionisanjem institucija.

Berse je ukazao i na jačanje desničarskih i populističkih pokreta širom Evrope. Kao jedan od primera naveo je rezultat Alternative za Nemačku (AfD) na nedavnim pokrajinskim izborima, uz politička kretanja u Austriji, Francuskoj i Holandiji.

Evropske demokratije istovremeno su prošle kroz niz kriza koje su se nadovezivale jedna na drugu. Među njima su finansijska i dužnička kriza, rast nejednakosti, rat u Ukrajini i pandemija kovida 19, dok su društvene promene dodatno ubrzali razvoj društvenih mreža i veštačke inteligencije.

„Sada je nemoguće predvideti šta će se dogoditi za tri ili pet godina“, rekao je Berse, ocenjujući da građanima postaje sve teže da razumeju u kom pravcu se svet kreće.

Posebno pitanje predstavljaju odnosi Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Uprkos promenama u američkoj politici pod predsednikom Donaldom Trampom, transatlantske veze, prema njegovoj oceni, i dalje imaju ključni značaj.

Istovremeno, zajednička snaga evropskih zemalja je „prilično potcenjena“. Berse očekuje da bi evropske države mogle da prevaziđu međusobne razlike i pronađu zajedničke odgovore ne samo u odbrani, već i u energetici, zdravstvu, obrazovanju i demografiji.

Takav razvoj događaja nije izvestan, što priznaje i sam generalni sekretar Saveta Evrope. „Možda je to previše optimistično. Ali mislim da je, ako pogledamo istoriju, optimizam u najvećem broju slučajeva bio pravi izbor“, zaključio je Berse.