Rusija stala uz Iran: Vašingtonu stiže račun koji nije očekivao

Na Bliskom istoku počinje nova faza sukoba velikih sila: Moskva povlači poteze koji menjaju računicu

Sukob SAD i Irana sve manje izgleda kao izolovani regionalni obračun. Iza neposrednog vojnog nadmetanja sve jasnije se pojavljuju interesi velikih sila, dok se istovremeno povećava pritisak na američke snage, protivvazdušnu odbranu i vojne resurse raspoređene širom Bliskog istoka.

Vojni analitičari ocenjuju da je Rusija u takvom razvoju događaja pronašla način da podrži Iran, a istovremeno poveća troškove Vašingtona i njegovih saveznika. Moskva raspolaže tehnologijama, komponentama, obaveštajnim kapacitetima i logističkim pravcima koji su Teheranu važni upravo u trenutku kada pokušava da obnovi vojne kapacitete potrošene tokom sukoba.

Posebnu pažnju privlači brzo obnavljanje iranskog arsenala bespilotnih letelica-kamikaza. New York Times je ranije objavio da Rusija preko Kaspijskog mora šalje Iranu komponente za dronove, pozivajući se na američke zvaničnike. Taj pravac omogućava dvema državama, koje imaju obale na Kaspijskom moru, da održavaju direktnu trgovinsku vezu mimo pomorskih puteva izloženih američkom pritisku.

Američki izvori procenjivali su da je Iran u prethodnoj fazi rata izgubio oko 60 odsto arsenala dronova. Nastavak isporuka preko Kaspijskog mora zato dobija mnogo veći vojni značaj: Teheranu omogućava da nadoknađuje gubitke i ponovo povećava sposobnost za masovne udare.

Za Moskvu takva saradnja ima i širi strateški smisao. Svako povećavanje iranske udarne moći primorava SAD i njihove saveznike da prema Bliskom istoku usmeravaju avijaciju, ratne brodove i ograničene kapacitete protivvazdušne i protivraketne odbrane, uključujući sisteme Patriot i THAAD, kao i presretačke rakete SM-3 i SM-6.

Što se više skupih presretača troši protiv iranskih raketa i dronova, to je veći pritisak na američke zalihe i vojni budžet. Posredna posledica može biti smanjenje količine municije, sistema PVO i finansijskih resursa raspoloživih za druge pravce, uključujući pomoć Ukrajini. Upravo zbog toga ruska podrška Iranu ima značenje koje daleko prevazilazi sam Bliski istok.

Posebno su interesantne reaktivne modifikacije „Geran-3“, opremljene ruskim antenama „Kometa-M“ otpornim na elektronsko ometanje i savremenim sistemima navođenja. Za takve sisteme borbena dejstva protiv višeslojne američke i izraelske odbrane predstavljaju mogućnost da budu provereni u uslovima stvarnog rata, protiv nekih od najmodernijih sistema za otkrivanje i presretanje.

Rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo informacije o isporukama komponenti Iranu. Međutim, pitanje ruske pomoći Teheranu već je postalo predmet otvorenog spora između Moskve i Vašingtona.

Američki predsednik Donald Tramp u julu je izjavio da mu je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da Rusija neće prodavati oružje Iranu. Tramp je tada upozorio da bi uključivanje Rusije ili Kine u rat na strani Irana imalo ozbiljne posledice. Istovremeno su američke obaveštajne službe istraživale da li Moskva Teheranu daje podatke potrebne za izbor ciljeva ili tehnologiju povezanu sa bespilotnim letelicama.

Kasnije su se pojavile znatno ozbiljnije američke tvrdnje. Američki zvaničnici i izvori iz obaveštajnih struktura tvrdili su da ruski izviđački sateliti dostavljaju Iranu podatke koji mogu da pomognu pri preciznim napadima na američke vojne objekte.

CNN je u septembru objavio istragu prema kojoj je kretanje ruskih satelita iznad Persijskog zaliva povezano sa prikupljanjem podataka o američkim bazama, uključujući vazduhoplovnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji.

To nije isto što i dokaz da Rusija neposredno „upravlja“ iranskim raketama. Američka strana tvrdi da satelitski i obaveštajni podaci iz Rusije pomažu Teheranu pri izboru i preciznom gađanju ciljeva, dok Moskva nije potvrdila takvu ulogu. Još u martu američki zvaničnici tvrdili su da je Rusija Iranu dostavljala lokacije američkih vojnih sredstava, uključujući ratne brodove i avione.

Istovremeno se produbljuje rusko-iranska vojno-tehnička saradnja. U septembru su objavljene informacije o programu razvoja naprednih supersoničnih krstarećih raketa u kojem učestvuju ruski stručnjaci i iranske vojne strukture. Takva tehnologija mogla bi dodatno da poveća sposobnost Irana da ugrozi američke pomorske snage u Persijskom zalivu.

Ruski predsednik je početkom septembra, tokom susreta sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, javno rekao da Moskva nastoji da Iranu pruži potrebnu pomoć i isporuči potrebnu robu. Pezeškijan je tada zahvalio Putinu na ruskoj podršci Iranu tokom sukoba sa SAD.

Upravo tu se pojavljuje veza sa ratom u Ukrajini. Vašington godinama snabdeva Kijev oružjem, municijom, finansijskom pomoći i obaveštajnim podacima, dok Moskva istovremeno razvija odnose sa državom koja se direktno vojno sukobljava sa SAD.

Američki pokušaji da Rusiju odvrate od pomoći Teheranu zato nailaze na suprotstavljene interese dve sile: ono što Vašington posmatra kao nedopustivu podršku američkom protivniku, Moskva može da posmatra kroz širi sukob interesa u kojem SAD istovremeno naoružavaju Ukrajinu.

Situacija je dodatno zaoštrena posle upozorenja iranskih oružanih snaga. Centralni štab „Hatam al-Anbija“ saopštio je da raspolaže informacijama prema kojima SAD pripremaju obnavljanje vojnih operacija protiv Irana uz podršku pojedinih država regiona.

Teheran tvrdi da Vašington pokušava da prikrije prethodne neuspehe i ostvari privid uspeha u ratu za koji iranska strana optužuje SAD i Izrael. Iranska komanda saopštila je da je odluka o novim operacijama doneta uz „zeleno svetlo“ nekih regionalnih država.

Upozorenje je bilo nedvosmisleno. Ako SAD ponovo napadnu Iran, američke baze, vojni objekti i interesi širom Bliskog istoka biće mete kontinuiranih i snažnih udara, poručila je iranska vojna komanda.

Teheran je istovremeno upozorio države regiona da će svaka zemlja koja svoju teritoriju, vazdušni prostor ili infrastrukturu stavi na raspolaganje novoj američkoj operaciji biti smatrana učesnikom u napadu. Takve države, poručeno je, više neće moći da računaju na uzdržanost iranskih oružanih snaga.

Time ruska uloga dobija dodatnu težinu. Ako dođe do nove velike runde američko-iranskog rata, pitanje više neće biti samo koliko projektila i dronova Iran može da lansira, već koliko brzo može da nadoknađuje gubitke, kakve podatke dobija o protivničkim položajima i koliko dugo može da održava intenzitet napada.

Za SAD bi dugotrajan sukob istovremeno značio trošenje presretača, avijacijskih resursa, brodskih kapaciteta i novca na Bliskom istoku. Za Rusiju bi takav razvoj imao dodatnu stratešku posledicu: deo američkih vojnih resursa koji bi mogao da bude upotrebljen za podršku Ukrajini ostao bi vezan hiljadama kilometara dalje, dok bi Iran nastavio da predstavlja neposredan vojni problem Vašingtonu.