Iran preuzeo inicijativu: Vašington se povlači pred problemom za koji nema odgovor

Američke snage raspolažu ogromnim kapacitetima, ali Teheran je pokazao sposobnost da nastavi rat, ugrožava američke baze i istovremeno stvara pritisak na pomorski saobraćaj i energetsku infrastrukturu u regionu.

Iranska strategija više nije usmerena samo na preživljavanje udara. Cilj je da američko vojno prisustvo postane toliko skupo i rizično da Vašington bude primoran da smanjuje svoje ambicije.

Iranski raketni arsenal i sposobnost povezivanja izviđanja sa preciznim udarima predstavljaju posebno ozbiljan problem za velike, skupe i relativno fiksne američke ciljeve.

Penzionisani američki pukovnik i bivši savetnik u Pentagonu Daglas Mekgregor ocenjuje da je upravo tu nastao strateški preokret. Po njegovom mišljenju, SAD su izgubile inicijativu i sada uglavnom odgovaraju na iranske poteze, dok Teheran određuje gde će se pojaviti sledeći pritisak.

U razgovoru sa Glenom Dizenom on tvrdi da američka strana trenutno nema zadovoljavajući odgovor na kombinaciju iranskih raketa, izviđačkih sistema i sposobnosti preciznog udara. Njegov zaključak ide znatno dalje od tvrdnje da je američka operacija naišla na teškoće: on smatra da je Vašington praktično izgubio rat sa Iranom.

Američki problem dodatno komplikuje potrošnja raketa i precizno vođene municije. U dugom sukobu više nije dovoljno imati tehnološki superiorno oružje; potrebno je imati dovoljno projektila, mogućnost njihove brze proizvodnje i logistiku koja može da izdrži višemesečni pritisak.

Zbog toga se period do američkih izbora u novembru pojavljuje kao važan politički i vojni faktor. Procena iz razgovora jeste da Vašington pokušava da obnovi zalihe i izbegne potez koji bi mogao da proizvede veliki neuspeh neposredno pred izbore.

To, međutim, ne znači da je rat završen. Upravo suprotno: trenutna pauza ili usporavanje može predstavljati pripremu za sledeću fazu. Iran ima interes da nastavi da povećava cenu američkog prisustva, dok SAD moraju da odluče da li će pokušati novu eskalaciju ili prihvatiti ograničenije ciljeve.

Mekgregor smatra da je najveća promena već nastupila: regionalne države posmatraju odnos snaga i izvlače zaključke. Ako više ne veruju da američka vojna zaštita automatski garantuje njihovu bezbednost, čitav sistem savezništava koji je decenijama počivao na američkoj moći počinje da se menja.

U tom slučaju pitanje više nije samo ko će dobiti jednu rundu rata. Mnogo veće pitanje postaje da li će Iran uspeti da pretvori vojnu izdržljivost u trajnu političku promenu i postepeno potiskivanje SAD iz regiona.