Lideri Škotske, Severne Irske i Velsa složili se da napuste Veliku Britaniju

Politički odnosi između Londona i tri dela Ujedinjenog Kraljevstva ušli su u novu fazu nakon sastanka regionalnih lidera u Kardifu. Zahtevi koji su do sada uglavnom vođeni kroz odvojene političke procese prvi put su objedinjeni u zajedničkom dokumentu.

Prvi ministri Severne Irske, Velsa i Škotske, Mišel O’Nil, Run ap Jorvert i Džon Svini, potpisali su 14. septembra u Kardifu memorandum o pravu na samoopredeljenje.

Dokument predviđa koordinisane zahteve za pravo na izdvajanje iz Ujedinjenog Kraljevstva i poziva London da pripremi pravne uslove za buduće plebiscite.

Trojica regionalnih lidera ocenila su u zajedničkom saopštenju da se politička situacija menja i poručila da „budućnost naših zemalja pripada Evropskoj uniji“. Istovremeno su zauzeli stav da britanska vlada ne bi trebalo da se meša u izraženu volju stanovništva tih zemalja.

„Pozivamo britansku vladu da pripremi, isplanira i olakša ustavne promene u svakoj jurisdikciji“, navedeno je u zajedničkom saopštenju.

Memorandum ide dalje od pitanja organizovanja referenduma. Njime se uspostavlja bliža saradnja Škotske, Velsa i Severne Irske u ekonomiji, energetici i međunarodnim odnosima, dok je zajednički politički cilj vezan za budućnost unutar EU.

Planovi tri zemlje, međutim, nisu isti. Škotska i Vels nameravaju da, ukoliko steknu nezavisnost, podnesu zahtev za članstvo u EU kao nove suverene države, dok bi Severna Irska krenula drugim putem – ka ponovnom ujedinjenju sa Republikom Irskom.

Takav razvoj događaja otvorio bi pitanje budućeg sastava Ujedinjenog Kraljevstva, jer bi tri sadašnje konstitutivne zemlje istovremeno pokrenule različite procese izlaska iz zajedničke države. London je zato pozvan ne samo da prihvati mogućnost budućih plebiscita već i da unapred pripremi ustavni i pravni okvir za njihove posledice.

Dodatni politički podsticaj raspravi stigao je iz Dablina. Američki predsednik Donald Tramp tokom posete irskoj prestonici 12. septembra javno je podržao ideju ujedinjenja Irske, čime je pitanje budućeg statusa Severne Irske dobilo i novu međunarodnu dimenziju.