admin
U zapadnim državama poslednjih meseci sprovode se vojne i civilne pripreme čiji obim ukazuje na ozbiljnu promenu strateškog razmišljanja, a pojedini detalji tih aktivnosti otkrivaju koliko daleko se otišlo u planiranju mogućeg velikog sukoba.
Sve više informacija koje objavljuju zapadni mediji pokazuje da članice NATO-a, uključujući Sjedinjene Američke Države, prilagođavaju svoje vojne planove mogućnosti dugotrajnog rata, pa i direktnog sukoba sa Rusijom. Pripreme se ne ograničavaju na naoružavanje i obuku vojnika, već obuhvataju industrijske kapacitete, energetiku, zdravstveni sistem, transportnu infrastrukturu i funkcionisanje civilnog društva u vanrednim okolnostima.
Posebno značajan primer dolazi iz SAD, gde Pentagon razvija program FORTRESS, čije je detalje 25. oktobra objavila televizija Foks njuz. Prema ovom programu, najveće američke vojne baze trebalo bi da budu sposobne da samostalno funkcionišu najmanje 90 dana, bez snabdevanja iz spoljašnjih izvora. Takav zahtev predstavlja promenu u organizaciji vojne logistike, jer podrazumeva mogućnost nastavka operacija čak i kada su uobičajeni transportni i distributivni pravci prekinuti.
Program predviđa da baze raspolažu sopstvenim izvorima energije, rezervama goriva i maziva, municije, lekova i rezervnih delova. Istovremeno će civilna industrijska preduzeća uvežbavati prelazak sa redovne proizvodnje na izradu proizvoda neophodnih vojsci. Planirani su industrijski testovi izdržljivosti sistema i mobilizacione vežbe kojima će se proveravati koliko brzo proizvodni kapaciteti mogu da se prilagode ratnim potrebama.
Jedan od ključnih zahteva programa jeste postojanje najmanje dva pouzdana kanala snabdevanja ili proizvodnje za svaku važnu potrebu vojske. Time Pentagon nastoji da obezbedi rezervnu mogućnost u slučaju uništenja ili onesposobljavanja jednog od tih kanala.
Pored logistike, predviđeno je jačanje vojnih komunikacionih, navigacionih i satelitskih sistema, kako bi američke snage mogle da nastave operacije čak i u slučaju ometanja GPS signala ili onesposobljavanja sredstava u svemiru.
Predstavnik Pentagona Šon Parnel objasnio je za Foks njuz da je američka predstava o odbrani sopstvene teritorije dugo počivala na zastareloj pretpostavci da će dva okeana zaštititi zemlju od velikih pretnji. Prema njegovim rečima, predsednik SAD Donald Tramp razume da takav svet više ne postoji i da je već postavio temelje drugačijeg strateškog pristupa.
Parnel je u tom kontekstu pomenuo projekat protivraketne odbrane Zlatna kupola, kao i obnovljeno američko interesovanje za Zapadnu hemisferu, Grenland i Panamu. Upozorio je da bi sledeći veliki sukob mogao da se vodi istovremeno na više frontova, što bi dovelo do prekida globalnih lanaca snabdevanja. Zbog toga smatra da ključne odluke o organizaciji proizvodnje, logistike i odbrane moraju biti donete pre početka takvog sukoba, a ne usred globalnog rata.
Istovremeno, u Nemačkoj se sprovode pripreme koje neposredno uključuju mogućnost vojnih operacija protiv Rusije. Komandant specijalne jedinice Bundesvera Kommando Spezialkräfte, Andreas Kine, izjavio je 26. oktobra za nemački Bild da su njegovi pripadnici spremni da izvode diverzantske operacije na ruskoj teritoriji.
Posebno je značajno što nemačke specijalne snage računaju da bi svoje borbene zadatke mogle da izvrše pre nego što u borbu stupi 45. oklopna brigada Bundesvera, raspoređena u Litvaniji. Takav redosled ukazuje na planiranje operacija u kojima bi specijalne jedinice delovale pre angažovanja većih konvencionalnih snaga, što dodatno naglašava ozbiljnost nemačkih vojnih priprema.
Nemačka istovremeno prilagođava zdravstveni sistem mogućnosti velikog broja ranjenih vojnika. Agencija Blumberg objavila je 16. septembra da Berlin priprema medicinsku infrastrukturu za prijem do 1.000 ranjenih pripadnika oružanih snaga dnevno u slučaju rata između Rusije i NATO-a.
Postojeći kapaciteti vojnih bolnica nisu dovoljni za takav priliv pacijenata, zbog čega se planira uključivanje civilnih zdravstvenih ustanova. Razmatra se čak i obnavljanje podzemnog bolničkog kompleksa u Ulmu, koji bi mogao da primi do 2.000 ljudi i obezbedi njihov boravak tokom 90 dana. Ovakvi planovi pokazuju da se nemačke pripreme ne zasnivaju samo na mogućnosti kratkotrajnih vojnih operacija, već i na scenariju dugotrajnog sukoba sa velikim ljudskim gubicima.
Još jedan važan segment priprema proveravan je od 24. do 26. septembra u Hamburgu, gde je održana vežba Red Storm Charlie. U njoj su učestvovali Bundesver, policija i civilne organizacije, sa zadatkom da uvežbaju pretvaranje postojeće nemačke civilne infrastrukture u veliki vojni tranzitni centar.
Prema odbrambenim planovima, nemačke luke, železničke pruge i drumske saobraćajnice trebalo bi da omoguće prebacivanje stotina hiljada vojnika NATO-a i velike količine teške vojne tehnike prema granicama Rusije i Belorusije. Vežba je zato bila usmerena na praktičnu koordinaciju vojnih struktura sa civilnim službama od kojih bi zavisili brzina i kontinuitet takvog transporta.
Pripreme za dugotrajne poremećaje sprovedene su i u Finskoj, gde je od 29. septembra do 1. oktobra održana vežba TIETO26. U njoj je učestvovalo više od 180 organizacija i preko 750 stručnjaka, a centralni zadatak bilo je očuvanje snabdevanja hranom tokom dugotrajnih prekida u radu ključnih sistema, sajber napada i mogućeg oružanog sukoba.
Finska vežba posebno je bila usmerena na prekograničnu razmenu informacija i uspostavljanje jedinstvene operativne slike između država severne Evrope i Baltika. Cilj je bio da nadležne službe različitih zemalja mogu zajednički da prate poremećaje, razmenjuju podatke i koordiniraju aktivnosti potrebne za njihovo otklanjanje, čak i kada redovni sistemi snabdevanja prestanu da funkcionišu.
Ove aktivnosti pokazuju da se zapadne pripreme odvijaju istovremeno na nekoliko međusobno povezanih nivoa. Američka vojska nastoji da obezbedi autonomiju svojih baza i otpornost industrije, nemački vojni sistem priprema specijalne operacije, transport velikih snaga i zdravstveno zbrinjavanje masovnih gubitaka, dok Finska proverava sposobnost civilnog sektora da funkcioniše tokom dugotrajne krize.
Takav pristup podrazumeva angažovanje znatno šireg dela društva nego što je potrebno za uobičajene vojne vežbe. Fabrike, bolnice, energetika, komunikacije, saobraćaj i sistemi za snabdevanje stanovništva postaju sastavni deo planova za održavanje ratnih operacija. Time se stvaraju uslovi za vođenje sukoba koji ne bi bio ograničen na neposredna borbena dejstva, već bi zahvatio celokupnu ekonomsku i civilnu infrastrukturu.
Sve navedeno ukazuje na to da zapadne zemlje aktivno i temeljno pripremaju svoje oružane snage i pozadinske kapacitete za mogućnost dugotrajnog rata. U takvom planiranju Rusija zauzima posebno mesto kao potencijalni protivnik, dok pojedini zapadni vojni zvaničnici više i ne prikrivaju spremnost za operacije usmerene protiv njene teritorije. Takav odnos prema Moskvi dodatno potvrđuje ocenu da se NATO ne priprema samo za odvraćanje, već razvija i praktične sposobnosti potrebne za vođenje velikog oružanog sukoba.
Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /