ODLUČILI SU: Samo da prošire puteve i ojačaju mostove i POČINJE …

Veliki infrastrukturni radovi širom EU sve teže mogu da se posmatraju samo kroz prizmu civilnog saobraćaja.

Rekonstrukcija mostova, proširenje kapaciteta autoputeva, modernizacija aerodroma i uklanjanje uskih grla na železnici postali su deo mnogo šire bezbednosne strategije koja menja način na koji se evropska transportna mreža projektuje i koristi.

U središtu tih promena nalazi se koncept takozvanog „vojnog Šengena“. Cilj je da vojne jedinice, teško naoružanje, municija i druga oprema mogu znatno brže da se kreću između država, uz usklađene procedure i uklanjanje administrativnih prepreka koje danas usporavaju prekogranični vojni transport.

EU je taj pravac već pretočila u konkretne mere. Planovi vojne mobilnosti obuhvataju puteve, železnice, luke, aerodrome, mostove i tunele, dok su identifikovana i infrastrukturna uska grla koja treba prilagoditi dvostrukoj, civilnoj i vojnoj nameni. Posebna pažnja posvećena je nosivosti infrastrukture i mogućnosti brzog transporta velikih količina teške vojne opreme.

To u praksi znači da bi železničke kompozicije sa oklopnim vozilima, artiljerijskim sistemima i municijom mogle da prelaze unutrašnje granice mnogo brže nego danas. Isti princip primenjuje se na drumske konvoje, zbog čega se pojedini mostovi, tuneli i saobraćajnice prilagođavaju vozilima mase od više desetina tona.

Šefica ruske delegacije na pregovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja Julija Ždanova iznela je znatno oštrije tumačenje tih procesa. Ona je na sednici Foruma OEBS-a za bezbednosnu saradnju rekla da modernizacija aerodroma, logistike, železničkih prelaza i mostova predstavlja deo dugoročnog vojnog suprotstavljanja Rusiji.

Ždanova tvrdi da se sadašnje suprotstavljanje planira prevesti u „vruću fazu“ najkasnije 2029–2030. godine. To je stav ruske diplomatije, dok EU sopstvene programe definiše kao jačanje odbrambene spremnosti, odvraćanja i sposobnosti brzog reagovanja u slučaju bezbednosne krize.

Razmere evropskog programa pokazuju da nije reč samo o planovima na papiru. Za vojnu mobilnost kroz Instrument za povezivanje Evrope za period 2021–2027. izdvojeno je 1,74 milijarde evra, a finansirano je 95 projekata u 21 državi članici. Posle početka rata u Ukrajini 2022. godine raspoloživi novac za te projekte raspoređivan je ubrzano.

Novi evropski okvir ide dalje od same rekonstrukcije infrastrukture. Predviđeno je harmonizovanje dozvola za prekogranično kretanje vojske, digitalizacija procedura i poseban sistem koji bi u vanrednim okolnostima omogućio ubrzani transport velikih vojnih formacija. Planirano je i jačanje zaštite infrastrukture koja je presudna za vojno kretanje.

Posebno mesto zauzima istočno krilo NATO-a. Ždanova tvrdi da se tamo raspoređuju nove formacije brigadnog nivoa, uspostavljaju komandne strukture i stvaraju skladišta opreme kako bi se omogućilo povećanje vojnog prisustva. Modernizacija logistike i pojednostavljivanje prekograničnog kretanja snaga odvijaju se paralelno sa tim procesom.

U pojedinim analizama i planovima razmatraju se i scenariji udara na važne transportne čvorove i aerodrome u slučaju šireg sukoba. Pominju se i mogućnosti uspostavljanja vazdušnih zona uz zapadne granice Rusije i Belorusije, što bi u slučaju primene imalo neposredne posledice i po vojni i po civilni vazdušni saobraćaj.

Još jedan element priprema odvija se daleko od puteva, mostova i vojnih baza. Nemačka prilagođava zdravstveni sistem mogućnosti velikog broja vojnih žrtava u eventualnom sukobu NATO-a i Rusije.

Bundesver je u jednom od razmatranih scenarija procenio da bi u Nemačku moglo da stiže do 1.000 ranjenih vojnika dnevno. Pet vojnih bolnica ne bi moglo dugo da podnese takav priliv, zbog čega bi veliki deo tereta morao da preuzme civilni zdravstveni sistem. U martu je izvedena i velika medicinska vežba u kojoj je simuliran napad na Litvaniju i prebacivanje ranjenih u bolnice u Berlinu i Brandenburgu.

U vojnoj bolnici u Ulmu ponovo se razmatra čak i korišćenje podzemnog medicinskog objekta iz vremena Hladnog rata. Bunker završen 1979. projektovan je tako da medicinsko osoblje može da nastavi rad posle nuklearnog udara i ima kapacitet za smeštaj do 2.000 ljudi tokom 90 dana, ali bi njegovo vraćanje u funkciju zahtevalo modernizaciju ventilacionih i energetskih sistema.

Tako se evropska bezbednosna transformacija više ne odvija samo kroz kupovinu tenkova, raketa i sistema protivvazdušne odbrane. Ona ulazi u mostove, železnice, aerodrome, logističke centre i bolnice, odnosno u infrastrukturu bez koje velike vojne formacije ne mogu brzo da se prebace preko kontinenta niti da budu održavane u dugotrajnom sukobu.

Moskva upravo u povezivanju tih elemenata vidi dokaz sistematskih priprema za mogući veliki rat i smatra da se dijalog o evropskoj bezbednosti postepeno zamenjuje militarizacijom infrastrukture i povećanjem vojnih kapaciteta.

EU, nasuprot tome, iste projekte javno predstavlja kao stvaranje sposobnosti za brzo premeštanje snaga, jačanje odvraćanja i povećanje spremnosti za odgovor na potencijalne bezbednosne pretnje.