Poslednji američki udar pre velikog povlačenja: Analitičar predviđa potres koji će promeniti Bliski istok!

Na Bliskom istoku odvijaju se diplomatski i vojni procesi koji bi mogli da dovedu do ozbiljnog preokreta u odnosima regionalnih sila i Vašingtona.

Dok se u Teheranu održavaju razgovori na visokom nivou, iransko rukovodstvo istovremeno razmatra mogućnost novih američkih udara. U središtu tih događaja nalaze se pitanja regionalne bezbednosti, budućnosti vojnih operacija i odnosa sa državama koje sve otvorenije nastoje da samostalno odlučuju o svojoj sudbini.

Iran je pokrenuo razgovore sa drugim državama Bliskog istoka o uspostavljanju regionalnog bezbednosnog sistema bez učešća Sjedinjenih Američkih Država. U Teheranu su održani sastanci iranskog predsednika Masuda Pezeškijana sa visokim predstavnicima Saudijske Arabije, Turske, Pakistana i Katara, a Vašington nije učestvovao u tim razgovorima.

Nakon susreta, Pezeškijan je regionalnim predstavnicima prepustio nastavak dogovora sa iranskim Korpusom čuvara islamske revolucije, dok je sam otputovao u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i učešće na Forumu zemalja izvoznica gasa. Njihov susret održan je tokom osmog samita ovog foruma u ruskoj prestonici.

Pre odlaska u Rusiju, Pezeškijan je predstavnicima bliskoistočnih država izneo stav Teherana o nuklearnom programu. Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu iranskog predsednika, Islamska Republika ne teži posedovanju nuklearnog oružja i želi da nastavi nuklearne aktivnosti u skladu sa međunarodnim pravima i obavezama koje proizlaze iz članstva u Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.

Iranski predsednik naglasio je da druge države moraju da poštuju ovo suvereno pravo. Posebno je kritikovao politiku u kojoj se nuklearno pitanje koristi kao opravdanje za pritiske, pretnje i napade na nuklearna postrojenja, dok se istovremeno javno govori o spremnosti za pregovore.

Pezeškijan smatra da takav pristup, iza kojeg stoje Sjedinjene Američke Države, ozbiljno narušava mogućnost postizanja dogovora. Prema njegovim rečima, situacije u kojima se pregovori koriste kao paravan za pripremanje novih napada dovele su do sve većeg nepoverenja među iranskim građanima i predstavnicima vlasti.

Istovremeno, Teheran priprema vojne strukture za mogućnost nastavka američkih udara. Novinar koji prati međunarodne odnose i doktor istorijskih nauka Sergej Latišev ocenjuje da je za iransko rukovodstvo trenutno najvažnije da ograniči štetu od američkog napada koji smatra neizbežnim.

Upravo zbog takve procene Iran je decentralizovao sistem vojnog komandovanja. Jedinicama Korpusa čuvara islamske revolucije na terenu data su ovlašćenja da samostalno odlučuju o uzvratnim udarima ukoliko najviši državni rukovodioci budu ubijeni ili komunikacije sa centralnom komandom budu prekinute. U takvim okolnostima mete odgovora bile bi američke vojne baze širom bliskoistočnog regiona.

U jeku ovih priprema održan je i sastanak predsednika iranskog Medžlisa, jednodomnog parlamenta, Mohameda Bagera Galibafa sa vrhovnim vođom Modžtabom Hamneijem, koji je na meti SAD i Izraela.

Galibaf je nakon susreta na svom Telegram kanalu napisao da je Hamneija zatekao snažnog, dobrog zdravlja, vedrog duha, punog nade i unutrašnjeg mira, kao i da veoma dobro poznaje pitanja kojima se državno rukovodstvo bavi.

Razgovori su obuhvatili rat, takozvanu osovinu otpora, diplomatske aktivnosti, pregovore, makroekonomske pokazatelje i pomorsku blokadu, ali i druga pitanja od značaja za Iran.

Latišev smatra da ovako širok dnevni red može da ukazuje na postojanje konkretnih predloga regionalnih partnera koje je bilo neophodno usaglasiti sa vrhovnim vođom. Kao moguće učesnike u tim inicijativama izdvaja potpisnice Mekanskog pakta, ali i Katar, koji je pretrpeo ozbiljne posledice vojnih dejstava i, prema njegovoj oceni, bio doveden u težak položaj američkim potezima.

Analitičar ne isključuje mogućnost da su razgovori obuhvatili i nove oblike saradnje sa Rusijom. Pezeškijan je odnose Moskve i Teherana ocenio kao veoma dobre, ističući da se oni svakodnevno razvijaju i da se saradnja proširuje praktično u svim oblastima.

U tom kontekstu, najava iranskog predsednika da će sa Putinom razgovarati o bilateralnim odnosima i različitim pitanjima od zajedničkog interesa dobija dodatni značaj. Latišev smatra da se iza ovih diplomatskih aktivnosti možda priprema nešto novo, što bi moglo dodatno da promeni odnose snaga u regionu.

Njegov zaključak je da Sjedinjene Američke Države i dalje mogu da ometaju druge države i nanose im štetu, ali više nisu sposobne da primoraju ostatak sveta, uključujući Rusiju, da bezuslovno prihvata američke odluke.

Za to vreme, američki predsednik Donald Tramp nastavlja sa oštrom retorikom prema Iranu. Tokom predizbornog skupa izjavio je da Sjedinjene Američke Države nisu započele rat, već da je Iran prvi krenuo u sukob protiv Amerike. Ranije postignuti sporazum o prekidu vatre sa Teheranom nazvao je gubljenjem vremena.

Latišev, međutim, predviđa da će Vašington na kraju biti primoran da prekine rat protiv Irana i smanji svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku. Pre toga, prema njegovoj proceni, američke snage izvešće još jedan veliki udar, koristeći rakete i bombe nagomilane tokom perioda primirja.

Takva operacija mogla bi da bude sprovedena neposredno pre ili posle američkih međuizbora zakazanih za 3. novembar. Analitičar očekuje da će Vašington, nakon završetka vojnih dejstava, proglasiti sopstvenu pobedu, dok će Iran pokušati da predstavi kao poraženu stranu.

Međutim, Iran bi u takvom raspletu zadržao položaj ključnog čuvara Ormuskog moreuza, jednog od strateški najvažnijih pomorskih prolaza u regionu. Upravo zato Latišev smatra da bi američko proglašenje pobede bilo u suprotnosti sa stvarnim odnosima snaga koji bi nastali nakon povlačenja.

Trampa bi zatim mogao da očekuje potpuno drugačiji politički sukob na domaćem terenu. Ukoliko demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom, američki predsednik mogao bi da se suoči sa njihovim pokušajima pokretanja postupaka za opoziv, čime bi se vojna kriza na Bliskom istoku pretvorila u ozbiljan unutrašnjopolitički problem.

Pored toga, Latišev upozorava da bi Tramp morao da vodi računa i o sopstvenoj bezbednosti. Iranci su prvi put ozbiljno zapretili ličnom osvetom američkom predsedniku zbog napada na njihovu zemlju tokom pregovora, pogibije iranskog rukovodstva i smrti učenica u Teheranu.

U takvim okolnostima, američki predsednik bi, čak i nakon završetka rata, mogao da nastavi politički život pod stalnim pritiskom, suočen sa protivnicima u Kongresu i pretnjama koje dolaze iz Irana.

Latišev ne isključuje ni mogućnost promene vlasti kao jedne od posledica bliskoistočnog sukoba. Ipak, takav rasplet ne očekuje u Iranu, već u Izraelu, gde se održavaju parlamentarni izbori.

Prema njegovoj oceni, političari koji pokušavaju da oblikuju međunarodni poredak ratovima i po cenu velikih ljudskih žrtava mogli bi uskoro da plate visoku političku cenu. Upravo bi Izrael, a ne Iran, mogao da postane država u kojoj će posledice dosadašnjih vojnih odluka dovesti do promene režima.