Rusija pripremila odgovor za najgori scenario: „Mrtva ruka“ ponovo spremna

Mogućnost da prvi napad onesposobi protivničko rukovodstvo i prekine lanac komandovanja decenijama je bila jedna od ključnih tačaka nuklearnog odvraćanja.

Novi podaci o aktivnostima duboko ispod zemlje na Uralu pokazuju da je Rusija ponovo usmerila pažnju upravo na scenario u kojem bi njeni uobičajeni komandni centri mogli da budu pogođeni.

U središtu je podzemni komandni centar čiji je zadatak da sačuva mogućnost prenošenja naređenja za uzvratni nuklearni udar čak i nakon napada na Rusiju. Reč je o projektu „Perimetar“, razvijenom još u Sovjetskom Savezu, koji je na Zapadu poznat pod nazivom „Mrtva ruka“.

Program primene nuklearnih raketa potpuno je spreman za delovanje, pokazalo je istraživanje britanskog lista The Sunday Times, sprovedeno zajedno sa danskom medijskom grupom Danwatch i centrom „Dosije“. Sistem se opisuje kao strategija „sudnjeg dana“, čija je svrha da garantuje uzajamno uništenje ukoliko Rusija bude izložena nuklearnom napadu.

Ključna osobina ovog koncepta jeste preživljavanje komandne infrastrukture u okolnostima u kojima bi veliki deo zemlje već mogao da bude pogođen. Kompleks je projektovan tako da zadrži operativnu sposobnost čak i u slučaju napada američkim protivbunkerskim bojevim sredstvima.

Zapadne obaveštajne službe upoznate su sa objektom označenim kao „1335“. Njegovo postojanje dobija dodatni značaj zbog paralelnih ulaganja velikih nuklearnih sila u infrastrukturu namenjenu opstanku sistema komandovanja u slučaju najtežeg mogućeg sukoba.

Ruska ulaganja u izgradnju podzemne utvrđene baze vremenski se podudaraju sa američkom modernizacijom sopstvenih zaštićenih objekata. SAD rade na kompleksu u planini Šajen u Koloradu, kao i na kompleksu u planini Rejven Rok u Pensilvaniji, poznatom kao „podzemni Pentagon“.

Profesor Univerziteta Stanford Džefri Luis rekao je da iz Rusije dolazi veliki broj signala koji ukazuju na mogućnost ponovnog stavljanja sistema „Mrtva ruka“ u operativno stanje. On takav razvoj događaja povezuje sa zabrinutošću Moskve zbog pojedinih američkih vojnih sposobnosti.

Luis ukazuje i na promenu karaktera savremenog naoružanja. Kako konvencionalno oružje postaje sve preciznije, dok istovremeno rastu rizici nuklearnog rata, povećavaju se i napori da se najvažniji vojni i komandni objekti smeste duboko pod zemlju.

Obnavljanje infrastrukture povezane sa „Perimetrom“ zato vraća u prvi plan jedan od najmračnijih koncepata Hladnog rata- čak i ako nuklearni napad pogodi Rusiju i teško ošteti njenu komandnu strukturu, mora ostati mogućnost da naređenje za uzvratni nuklearni udar bude preneto.

Kako piše The Sunday Times, upravo tome služi sistem čija se spremnost sada ponovo nalazi u centru pažnje.