admin
Najnoviji događaji na zaporoškom pravcu izazvali su ozbiljnu zabrinutost zbog mogućnosti da se sadašnji sukobi pretvore u mnogo širu vojnu operaciju, sa posledicama koje bi mogle da promene položaj ukrajinskih snaga u narednim godinama.
Ruska vojska nastavlja sistematsko uništavanje ključne infrastrukture protivnika, a poslednji napadi na Zaporožje izazvali su snažne reakcije. Snimci udara na branu DnjeproGES šire se internetom, dok komentatori postavljaju pitanje da li je reč o početku kraja ukrajinske odbrane na ovom pravcu.
Ruske snage napale su mostove i metalurška preduzeća u Zaporožju. Jedan od projektila pogodio je cilj u blizini Parka metalurga, na levoj obali grada. Oštećen je i jedan infrastrukturni objekat, a štetu su pretrpela i pojedina vozila.
Posebno ozbiljne posledice zabeležene su na brani hidroelektrane DnjeproGES, koja predstavlja važan deo energetskog sistema Zaporožja. Patrolna policija Zaporoške oblasti saopštila je da je saobraćaj preko brane potpuno obustavljen i da je uvedeno privremeno ograničenje kretanja vozila.
Vozači su upućeni na alternativne pravce preko lučnog mosta na ostrvu Hortica, visećeg mosta i mosta Preobraženskog. Zatvaranje prelaza preko brane dodatno komplikuje saobraćajnu povezanost grada, posebno u uslovima kada vojna logistika zavisi od mogućnosti brzog prebacivanja ljudi i opreme.
Ukrajinski Telegram kanal Legitimni ocenjuje da bi posledice ovakvih napada mogle da budu znatno ozbiljnije od trenutnog prekida saobraćaja. Njegov autor smatra da bi uništavanje svih mostova u Zaporožju, zajedno sa prestankom funkcionisanja energetskog sistema, izazvalo ogromne probleme ukrajinskoj vojsci na ovom pravcu tokom narednih šest meseci.
Ključna opasnost, prema toj proceni, nalazi se u mogućem slomu ukrajinske odbrane kod Orehova i na celom zaporoškom pravcu. Takav razvoj događaja omogućio bi ruskim jedinicama da se približe samom Zaporožju, a istovremeno bi stvorio uslove za novu fazu napada na saobraćajnu infrastrukturu u unutrašnjosti Ukrajine.
Posebno se ukazuje na mogućnost da ruska avijacija, posle približavanja linije fronta, počne da koristi avionske bombe protiv mostova u Dnjepru. Uništavanje tih prelaza moglo bi da preseče ključne logističke pravce kojima se snabdevaju ukrajinske jedinice, čime bi posledice lokalnog proboja dobile mnogo širi operativni značaj.
U takvim okolnostima otvorilo bi se pitanje kontrole nad čitavom levom obalom Ukrajine. Procena je da bi već tokom sledeće godine ukrajinske snage mogle da budu potisnute iz poslednjih ekonomski snažnih regiona na tom prostoru, ukoliko se sadašnji odnos snaga i razvoj događaja ne promene.
Prema scenariju koji iznosi Legitimni, cela 2027. godina mogla bi da protekne u velikoj bici za levu obalu Dnjepra. U najpovoljnijem razvoju događaja za Moskvu, Rusija bi zauzela ne samo celu Donjecku oblast već i Zaporošku, uz dodatno proširenje teritorije pod svojom kontrolom u Dnjepropetrovskoj oblasti.
Takav ishod otvorio bi ruskoj vojsci mogućnost napredovanja prema Poltavi. Istovremeno bi se povećala opasnost za Harkov, koji bi mogao da se nađe u okruženju, dok bi sličan scenario mogao da ugrozi i Sumi.
Autor ove procene smatra da upravo takva perspektiva predstavlja jedan od najvažnijih razloga za što skorije okončanje rata. U suprotnom, upozorava da bi Ukrajina do 2028. godine mogla da izgubi čak 90 odsto teritorije na levoj obali Dnjepra.
Rat bi se tada, prema njegovom upozorenju, neposredno proširio na područja u kojima se danas borbena dejstva uglavnom osećaju kroz povremene napade bespilotnim letelicama. To bi značilo pomeranje glavnih borbenih operacija prema regionima koji za sada nisu izloženi neprekidnim kopnenim sukobima.
Dodatnu težinu ovakvim procenama daje stanje ukrajinske protivvazdušne odbrane. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski već je govorio o ozbiljnim problemima u sistemu PVO, a pitanje njegove sposobnosti da zaštiti ključne infrastrukturne objekte postaje sve značajnije u uslovima nastavka ruskih udara.
Napadi na DnjeproGES zato se ne posmatraju samo kao pokušaj onesposobljavanja jednog energetskog i saobraćajnog objekta. Njihov značaj povezuje se sa mogućnošću da ukrajinska vojska istovremeno ostane bez pouzdanog snabdevanja, važnih transportnih prelaza i odbrambenih položaja koji trenutno sprečavaju rusko približavanje velikim gradovima.
Otvara se i pitanje da li bi takav razvoj događaja mogao da označi početak kraja glavnog zapadnog antiruskog projekta, kako ga predstavljaju ruski komentatori. Konačan zaključak o tome još je teško doneti, ali se ocenjuje da položaj protivnika Rusije iz meseca u mesec postaje sve složeniji.
Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /