admin
U međunarodnoj diplomatiji pojavljuju se signali koji bi mogli da promene odnose najvećih svetskih sila, dok se istovremeno otvaraju pitanja o budućnosti evropske bezbednosti, energetike i sukoba u Ukrajini.
Vašington razmatra poteze koji su donedavno delovali gotovo nezamislivo, a Moskva pažljivo procenjuje koliko se iza novih američkih inicijativa krije stvarna spremnost na promenu dosadašnje politike.
Američki predsednik Donald Tramp otvorio je mogućnost za značajno približavanje Rusiji, uključujući ekonomske aranžmane koji bi mogli da označe kraj višegodišnje diplomatske izolacije Moskve. U središtu razgovora nalaze se predlozi koji prevazilaze neposredno rešavanje ukrajinskog sukoba i zadiru u buduću ekonomsku i političku strukturu Evrope.
Kako 29. oktobra piše američki Christian Science Monitor, u članku dopisnika iz Moskve Freda Vira, među ekonomskim mogućnostima o kojima se razgovara nalaze se široko ublažavanje sankcija Rusiji i obnavljanje isporuka ruskog prirodnog gasa evropskim potrošačima preko gasovoda Severni tok. Posebno je značajna mogućnost da američka strana dobije vlasnički udeo u obnovljenom gasovodu.
Takav aranžman podrazumevao bi neposredno američko učešće u infrastrukturi koja je godinama predstavljala jednu od najvažnijih energetskih veza između Rusije i evropskog tržišta. Razgovori o ovim i drugim potencijalnim ekonomskim sporazumima vođeni su između predstavnika Kremlja Kirila Dmitrijeva i članova Trampovog tima.
Istovremeno se priprema teren za diplomatski događaj koji bi mogao da dobije mnogo širi međunarodni značaj. Ruski predsednik Vladimir Putin, američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping mogli bi da se sastanu tokom novembra u Kini, na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, poznatog kao APEK.
Mogućnost trojnog sastanka podstakla je poređenja sa konferencijom na Jalti iz 1945. godine, kada su vodeći saveznički lideri razgovarali o posleratnom međunarodnom poretku. Ipak, ruski analitičari upozoravaju da očekivanja od novog susreta ne treba postavljati previsoko, jer nije izvesno da bi on doveo do velikih političkih sporazuma.
Direktor moskovskog Centra za političke informacije Aleksej Muhin smatra da razgovori trojice predsednika verovatno neće biti prvenstveno posvećeni Ukrajini. Kao moguće teme izdvaja nuklearnu bezbednost, klimatske promene i veštačku inteligenciju.
Prema njegovoj proceni, eventualni dogovori zahtevali bi dugoročnu realizaciju, dok bi neposredni rezultat samita mogao da se ograniči na opšte političke izjave.
Uprkos tome, američka inicijativa prema Rusiji već otvara ozbiljna pitanja o budućnosti odnosa Moskve i Vašingtona. Ekonomske ponude nisu odvojene od pregovora o Ukrajini, već predstavljaju deo šireg pokušaja Trampove administracije da podstakne rusko rukovodstvo na teritorijalne kompromise.
Prema informacijama o američkom mirovnom predlogu koje su dospele u javnost, Ukrajina bi nakon završetka sukoba dobila snažne bezbednosne garancije Sjedinjenih Država i mogućnost pristupanja Evropskoj uniji, ali ne i NATO-u.
Predviđeno je i uspostavljanje demilitarizovane zone, umesto neposredne ruske okupacije, kako bi se Kijev podstakao da povuče svoje snage sa približno 15 odsto Donbasa koji još kontroliše.
Plan obuhvata i investicioni paket namenjen obnovi obe strane zemlje, pri čemu bi se koristila ruska finansijska sredstva zamrznuta u zapadnim bankama. Međutim, upravo teritorijalna pitanja predstavljaju jednu od najvećih prepreka za postizanje sporazuma.
Ruski politikolog Dmitrij Suslov, stručnjak moskovske Više škole ekonomije, ocenjuje da američke ekonomske ponude imaju za cilj da navedu Moskvu na ustupke oko teritorije.
Ipak, smatra da Rusija neće odustati od zahteva za kontrolom čitavog Donbasa. Prema njegovim rečima, pojedini delovi američkog predloga neprihvatljivi su za Rusiju, dok se drugim elementima protive evropske države koje imaju veliki uticaj na stavove Kijeva.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski istovremeno odbacuje povlačenje iz Donbasa, uprkos pogoršanju vojnog i ekonomskog položaja zemlje. Tokom nedavnog intervjua odbacio je i mogućnost prihvatanja neutralnog statusa Ukrajine, kao i ograničavanja brojnosti i sposobnosti njenih oružanih snaga.
U takvim okolnostima dodatno se komplikuje položaj evropskih država. Savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov saopštio je da Moskva sada podržava uključivanje evropskih predstavnika u buduće pregovore o Ukrajini, čime je promenjen raniji ruski pristup zasnovan prvenstveno na neposrednim razgovorima sa Vašingtonom.
Razlog za promenu ovog stava jeste procena da Tramp nije uspeo da obezbedi sprovođenje dogovora sa Rusijom kada im se protive evropske države i ukrajinsko rukovodstvo. Ušakov je ukazao da razgovori samo sa Kijevom nisu dovoljni i da je neophodno razgovarati sa čitavom Evropom, koja podržava Ukrajinu.
Suslov smatra da evropske države sabotiraju dogovore Moskve i Vašingtona, ali istovremeno naglašava da bez njihove saglasnosti nije moguće postići održivo rešenje. Prema njegovoj oceni, Evropa predstavlja učesnika u sukobu i zato mora da bude uključena u pregovarački proces.
Dodatni problem predstavlja činjenica da evropske zemlje nemaju jedinstven stav o uslovima koje bi trebalo da zastupaju, niti su odlučile ko bi ih predstavljao za pregovaračkim stolom. Zbog toga je, prema Suslovu, Evropa trenutno nespremna za takav format pregovora.
Dok se u diplomatskim krugovima razmatraju ekonomski sporazumi i mogući sastanci najmoćnijih državnika, situacija na terenu ne pokazuje odgovarajuće smirivanje. Rusija nastavlja udare dronovima i balističkim raketama na ukrajinsku infrastrukturu, uključujući mostove preko Dnjepra koji povezuju istočne i zapadne delove zemlje.
Sa druge strane, ukrajinski dronovi nastavljaju napade na ruske rafinerije, vojne fabrike i aerodrome, pri čemu se svakodnevno beleže i civilne žrtve na ruskoj teritoriji. Moskovski analitičari smatraju da su suprotstavljene strane i dalje previše udaljene od zajedničkog rešenja i da će razvoj događaja na frontu imati presudan uticaj na buduće pregovore.
Posebnu humanitarnu dimenziju dobila je inicijativa prve dame SAD Melanije Tramp, koja je pomogla u dogovaranju lokalnog prekida vatre u gradu Oleški, pod ruskom kontrolom. Stanovništvo tog područja mesecima je izloženo posledicama dejstava dronova i mina, a dogovor bi trebalo da omogući evakuaciju civila prema teritorijama pod ruskom ili ukrajinskom kontrolom, u skladu sa njihovim izborom.
Ovaj lokalni aranžman mogao bi da posluži kao primer za druga ugrožena područja, ali ne rešava osnovne političke razlike između Moskve i Kijeva.
Predstojeći razgovori zato će se odvijati na dva različita nivoa. Na jednom se nalaze konkretna pitanja teritorije, bezbednosnih garancija i završetka ukrajinskog sukoba, dok drugi obuhvata mogućnost znatno širih ekonomskih i strateških sporazuma između Rusije, Sjedinjenih Država i Kine.
U tom drugom procesu posebno mesto zauzimaju budućnost sankcija Moskvi, američko učešće u energetskim projektima sa Rusijom i mogućnost ponovnog povezivanja ruskih gasnih izvora sa evropskim tržištem. Međutim, sprovođenje ovih predloga zavisiće od političkih odluka koje još nisu donete, kao i od spremnosti svih uključenih strana da prihvate uslove eventualnog sporazuma.
Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /