Tramp napravio dramatičan zaokret prema Rusiji: Odluka koja je uzdrmala Kijev i otvorila novo pitanje

Američki predsednik Donald Tramp najavio je 9. oktobra veliki energetski dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji podrazumeva isporuku značajnih količina ruskog dizela američkom i svetskom tržištu.

Odluku je pratilo privremeno ublažavanje američkih sankcija, što je odmah izazvalo političke reakcije u Ukrajini i Sjedinjenim Državama.

Tramp je saopštio da je tokom razgovora sa Putinom postignut dogovor o hitnoj isporuci više od 300.000 tona dizela. Prema najavljenom planu, dodatnih 500.000 tona trebalo bi da stigne na tržište tokom novembra, a zatim još milion tona.

Američki predsednik pomenuo je i mogućnost isporuke dodatna tri miliona tona u relativno kratkom periodu, u zavisnosti od stanja ruskih rafinerija. Ipak, nije precizirano kada bi te dodatne količine bile dostupne niti koliko bi goriva neposredno završilo na američkom tržištu.

Ministarstvo finansija SAD istovremeno je odobrilo privremeno izuzeće od sankcionih ograničenja za isporuke ruskog dizela. Dozvola važi do 7. aprila 2027. godine, čime je otvoren prostor za trgovinu energentom koji je prethodno bio obuhvaćen američkim restriktivnim merama.

Ovaj potez predstavlja značajnu promenu u američkoj energetskoj politici prema Moskvi. Vašington je posle početka ruske vojne operacije u Ukrajini 2022. godine nastojao da ograniči prihode Rusije od izvoza energenata, smatrajući ih važnim izvorom finansiranja ratnih aktivnosti.

Tramp sada kao neposredni prioritet ističe smanjenje cena goriva, koje predstavljaju ozbiljan problem za američke potrošače i privredu. Dizel ima posebno veliki značaj za drumski transport, poljoprivredu i snabdevanje robom, pa njegovo poskupljenje povećava troškove u brojnim sektorima.

Odluka dolazi uoči američkih kongresnih izbora zakazanih za 3. novembar, na kojima će se odlučivati o kontroli nad Kongresom. Visoki troškovi života i energenata postali su važna politička pitanja, zbog čega Bela kuća pokušava da obezbedi dodatnu ponudu goriva.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski oštro je kritikovao dogovor, ocenjujući da omogućavanje Rusiji da prodaje naftne derivate predstavlja ulaganje u nastavak rata. Poručio je da ustupci Moskvi neće doneti mir i da je neophodno stvarno smanjivanje napetosti na osnovu uzajamnih koraka.

Kritike su stigle i iz američkog Kongresa, gde pojedini zakonodavci smatraju da ublažavanje sankcija slabi dosadašnju strategiju pritiska na Rusiju. Njihova zabrinutost odnosi se prvenstveno na mogućnost da dodatni prihodi od prodaje goriva povećaju finansijske kapacitete Moskve.

Posebnu političku težinu događaju daje činjenica da su američki, ukrajinski i evropski predstavnici istog dana razgovarali u Majamiju o mogućem okviru za okončanje rata. Dok su pregovarači pokušavali da približe stavove, Vašington je istovremeno otvorio novi kanal energetske saradnje sa Rusijom.

Na tržištu je najava izazvala pad terminskih cena dizela, ali stručnjaci upozoravaju da najavljene količine možda neće biti dovoljne za trajnije pojeftinjenje. Globalno tržište suočava se sa poremećajima povezanim sa sukobom sa Iranom i ograničenjima u preradi nafte.

Zbog toga ostaje neizvesno koliki će ekonomski efekat dogovor zaista imati. Mnogo je jasnije njegovo političko značenje: američka administracija odlučila je da ublaži deo pritiska na ruski energetski sektor u trenutku kada istovremeno pokušava da posreduje u rešavanju ukrajinskog sukoba.

Takav pristup otvara pitanje kako će Vašington ubuduće usklađivati sopstvene ekonomske interese sa sankcionom politikom prema Moskvi. Odgovor će zavisiti ne samo od kretanja cena goriva već i od daljeg toka pregovora o Ukrajini.