Japanci koji su jeli ovaj proizvod imali su najbolje pamćenje: Nije ni pirinač ni riba

Naučnici naglašavaju da sir treba da bude deo balansirane ishrane, a ne njen glavni sastojak. Ključ nije u količini, već u redovnosti konzumiranja.

Kako sir zapravo utiče na mozak?

Sir nije samo izvor kalcijuma i proteina, već je i bogat jedinjenjima koja nastaju tokom procesa fermentacije. Ova jedinjenja mogu povoljno uticati na takozvanu osovinu creva-mozak, smanjujući hronične upale koje prate starenje neurona. Pored toga, pojedine komponente sira mogu podržati zdravlje krvnih sudova, što je od presudnog značaja za pravilnu ishranu mozga.

Zanimljivo je da je Japan dugo bio zemlja sa niskim unosom mlečnih proizvoda u svakodnevnoj ishrani. Postepeno uvođenje sira u jelovnik starijih osoba stvorilo je jedinstvenu priliku za naučnike da uoče njegov direktan uticaj na zdravlje.

Rezultati koji su iznenadili i same istraživače

Analiza hiljada pojedinačnih slučajeva pokazala je da su osobe koje su redovno konzumirale sir ostvarile znatno bolje rezultate na testovima pamćenja i pažnje. Što su duže i redovnije konzumirale ovaj proizvod, to su i rezultati bili bolji. Međutim, istraživači napominju da je nemoguće sa apsolutnom sigurnošću tvrditi da je isključivo sir zaslužan za ovaj efekat, jer i drugi faktori životnog stila mogu igrati važnu ulogu.

Da li treba jesti više sira?

Stručnjaci savetuju umerenost. Sir sadrži dosta zasićenih masti i soli, pa bi osobe koje imaju rizik od kardiovaskularnih bolesti trebalo da budu oprezne. U studiji sprovedenoj među japanskim seniorima, dnevne porcije su bile male i služile su samo kao dodatak uravnoteženoj ishrani, a ne kao njena osnova.

Ključ je u tome da se sir posmatra kao deo raznovrsnog jelovnika, bogatog povrćem, vlaknima i različitim izvorima proteina. Uživanje u njegovom ukusu, uz potencijalne koristi za mozak, može biti samo dodatan plus.

(kobieta.onet.pl)