Kako funkcioniše jedinstveni i najsavremeniji Institut za rani razvoj deteta u Srbiji

U velikom intervjuu za naš portal, dr Tatjana Subotić detaljno otkriva kako funkcioniše ova novootvorena ustanova, na koji način stručni tim pruža sveobuhvatnu pomoć porodicama sa cele teritorije Srbije i zbog čega je rana dijagnostika ključna za budućnost svakog malog pacijenta.

Početak rada Instituta za rani razvoj deteta i inkluziju predstavlja jedan od najznačajnijih iskoraka u oblasti dečjeg zdravlja i podrške porodici u Srbiji. Kako je zamišljen koncept organizacije?

Institut za rani razvoj deteta i inkluziju je visokospecijalizovana specijalističko-konsultativna zdravstvena ustanova, posvećena unapređenju ranog razvoja dece i pružanju stručne podrške deci i njihovim porodicama.

Usluge Instituta namenjene su deci sa različitim razvojnim rizicima i odstupanjima u ranom razvoju sa cele teritorije Republike Srbije uzrasta do 10. godine života. Pored podrške u oblasti ranog razvoja, stručni tim Instituta pruža podršku i u oblasti inkluzije dece u predškolski i školski sistem, kao i društvo generalno, čime se direktno unapređuje dečije zdravlje i blagostanje, rekla je dr Subotić za “Blic Ženu”.

Na jednom mestu okupljen je transdisciplinarni tim stručnjaka koji će, nakon uspostavljene dijagnoze i odgovarajuće terapije, pratiti dete od prvih razvojnih izazova. Ko je sve uključen u vaš tim?

Tim stručnjaka Instituta pruža sveobuhvatnu, individualizovanu podršku detetu i porodici, od procene rasta i razvoja i stručnog savetovanja do različitih terapijskih programa. U naš tim su uključeni lekari različitih specijalnosti (dečji psihijatar, dečji neurolog, pedijatar i fizijatar), medicinske sestre i tehničari, fizioterapeuti i radni terapeuti, kao i zdravstveni saradnici različitih profila (psiholozi, defektolozi, logopedi, socijalni radnici).

Naravno, u planu je i širenje postojećeg broja i profila zaposlenih te uključivanje stomatologa, otorinolaringologa i oftalmologa, kako bi svaka porodica dobila kompletnu negu.

Sveobuhvatan tim stručnjaka

Da li je na neku oblast stavljen poseban akcenat i kojim sadržajima Institut raspolaže? Da li, uopšte, postoji slična ustanova u našoj zemlji i regionu, i koliko držite korak sa svetom u tom domenu?

Sveobuhvatan i individualizovan pristup svakom detetu i porodici upravo govori i o širini usluga i bogatstvu različitih terapijskih programa kojima Institut raspolaže, počev od dijagnostičkog bloka sa asistivnim tehnologijama, preko senzornih soba i prostora za senzornu stimulaciju, sala za fizioterapiju i prostorija za različite terapeutske tretmane, bazena za hidroterapiju, interaktivnih staza za stimulaciju motorike, terapeutskog zoo-vrta odnosno hipoterapije, muzikoterapije, radne terapije do porodično orijentisanih ranih intervencija i usluga vezanih za podršku roditeljima u veštinama i deci u uključivanju u vrtić, školu i zajednicu.

U našoj zemlji i u regionu, a možemo slobodno reći i u Evropi, ovo je jedinstveni primer najsavremenije ustanove ovog tipa. U čemu se ogleda edukativna i istraživačka uloga Instituta?

Naučno-istraživački centar Instituta se koristi ne samo za interne edukacije zaposlenih u skladu sa najnovijim dostignućima u ovoj oblasti, već i za eksterne edukacije zaposlenih u svim sistemima i institucijama koja se neposredno u radu sa decom susreću i bave tretmanom, praćenjem ili procenom dece sa različitim razvojnim teškoćama.

Kako izgleda prvi pregled i kada roditelji treba da potraže pomoć

Kada bi roditelji trebalo da se jave pedijatru i koji simptomi treba da im upale alarm da se njihovo dete ne razvija kao ostala u tom uzrastu?

Svaka zabrinutost roditelja za razvoj deteta zaslužuje konsultaciju sa stručnjakom, bez obzira da li se radi o odstupanju u razvojnim miljokazima grube ili fine motorike, komunikacionih veština, načinu interakcije, igre ili samostalnosti u svakodnevnim aktivnostima.

U nekim slučajevima razgovor sa stručnjakom će doneti mir i razjašnjenje nedoumica, a u drugim će deca biti uključena u dijagnostički i terapijski proces, dok će porodica dobiti kompletan program podrške. Korisni saveti stručnjaka uvek pomognu da se otklone sve dileme na vreme.

Prvi razgovor sa roditeljima razlikuje se od onoga na šta su navikli u drugim ustanovama. U čemu se vaš princip ogleda?

U okviru Instituta organizovana je trijažna ambulanta u kojoj inicijalni razgovor obavljaju najmanje dva stručnjaka, jedan lekar i jedan zdravstveni saradnik, a potom se obavlja razgovor i sa socijalnim radnikom. Na ovaj način se stiče sveobuhvatna slika o detetovom razvoju, izazovima, snagama i kapacitetima kako deteta, tako i čitave porodice.

Na osnovu svih dobijenih informacija timski se pravi plan dijagnostike i transdisciplinarne podrške koji je potpuno individualan za svako dete i porodicu pojedinačno.

Kako izgleda proces? Kada vam se roditelji jave, šta prvo preduzimate i kako bi to izgledalo na jednom primeru (iako je sve individualno)?

Potrebno je da roditelji uzmu uput od izabranog pedijatra i da pozovu broj telefona 011/696-7400 ili 011/696-7402, nakon čega dogovaramo termin za trijažni razgovor. Nakon transdisciplinarnog sagledavanja pravi se individualni plan tretmana za svako dete, a ujedno se jačaju sposobnosti i veštine porodice da smernice tretmana uključuje u svakodnevni život deteta.

Inicijativa Tamare Vučić i više od 9.000 pruženih usluga

Ideja o nastanku Instituta potekla je od Tamare Vučić, koja u svojim javnim aktivnostima često pruža podršku upravo delikatnoj oblasti ranog razvoja deteta. Kada je i kako ta ideja počela da se ostvaruje?

Tako je, gospođa Tamara Vučić bila je pokretač i inicijator ideje projekta i velika podrška na putu realizacije čitavog tima koji je učestvovao u kreiranju Instituta za rani razvoj deteta i inkluziju.

Ovaj veliki i značajan projekat, njegovo osmišljavanje, ali i izvođenje i opremanje realizovan je kroz nekoliko faza. Krajem 2022. godine započeti su radovi koji su završeni novembra 2024. godine, a konačno opremanje Instituta okončano je juna 2026. godine.

Od inicijalne ideje do prvog pacijenta bilo je puno prepreka, dilema, ali i sjajno realizovanih zadataka i izazova koje smo uspeli da savladamo kako bi danas mogli da se pohvalimo jednim ovakvim Institutom.

Na ovim prostorima, deca sa poteškoćama u razvoju često su na margini. Da li se situacija poslednjih godina malo promenila i šta učiniti da se popravi?

Možemo reći da se situacija popravila vezano za dijagnostiku i tretman dece sa poteškoćama, ali su ključni u tom procesu interdisciplinarno umrežavanje na nivou institucija zdravlja, obrazovanja i socijalne zaštite, edukacija osoba iz sistema, ali i šire u zajednici što doprinosi destigmatizaciji dece sa teškoćama, kao i značaju ranog prepoznavanja, rane dijagnostike i rane intervencije. Upravo zbog toga je, između ostalog, bilo važno formiranje ovakve ustanove.

Prema statističkim podacima, koliki je procenat dece sa poremećajem iz spektra autizma u našoj zemlji i da li se broj snižava ili povećava?

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2023. godine registrovano je 1.666 dece sa poremećajem iz spektra autizma uzrasta do 18 godina, ali kako je registar još uvek u razvoju ne možemo reći da su ovo sasvim pouzdani podaci. Prema međunarodnim podacima, u svetu generalno raste broj dece sa poremećajem iz spektra autizma.

Koliko ste usluga pružili od početka rada, kakvo je dosadašnje iskustvo i koji su planovi Instituta za skoriju budućnost?

Od 18. maja 2026. godine kada je Institut počeo sa radom sa pacijentima, najpre putem pružanja telemedicinskih i telezdravstvenih usluga, a od 20. jula 2026. godine i kroz neposredan rad sa decom i roditeljima, ostvareno je preko 9.000 usluga do danas, a broj pregleda i tretmana prelazi 1.000.

Dosadašnje iskustvo govori o velikom interesovanju i zadovoljstvu roditelja koji posebno pozitivno ocenjuju partnerski odnos sa stručnjacima i primenjivost preporuka u kućnim uslovima, vrtiću i školi, čineći da odgovorno roditeljstvo dobije najjaču podršku. Porodice Institut prepoznaju kao značajan izvor ne samo stručne i praktične, već i emocionalne podrške.