Meri gurnula sina u krevet kralju da bi se obogatili, on tragično nastradao

Nakon smrti kraljice Elizabete I 1603. godine, na engleski presto seo je njen rođak, škotski kralj Džejms I Stjuart. Iako je na papiru bio stabilan vladar, hrišćanski monarh i otac sedmoro dece iz braka sa Anom od Danske, Džejms je u privatnom životu gajio strast koja je u 17. veku smatrana teškim zločinom – privlačili su ga isključivo zgodni mladi muškarci na dvoru.

Džejms je bio fizički neugledan, ekstravagantan, mucao je zbog neuobičajeno velikog jezika i imao je težak škotski akcenat. Zbog svoje usamljenosti i trauma iz detinjstva, očajnički je tragao za muškim favoritima kojima bi prepustio bogatstvo i uticaj.

Ubistvo u Kuli i pad prvog favorita: Skandal koji je uzdrmao Englesku

Pre nego što je na scenu stupio Bakingem, kraljevim srcem i državom vladao je Škot Robert Kar, kome je Džejms podario titulu grofa od Somerseta. Kar je godinama kontrolisao pristup kralju i mešao se u državnu politiku.

Međutim, Karov pad bio je spektakularan i krvav. Kar i njegova nova supruga Franses Hauard umešani su u jezivo ubistvo ser Tomasa Overberija, koji je otrovan u Londonskoj kuli jer se protivio njihovom braku. Skandal je potresao čitavo kraljevstvo. Oboje su osuđeni na smrt, ali im je kralj u poslednji čas zamenio kaznu doživotnim zatvorom i izgnanstvom. Kralju je hitno bio potreban novi favorit – a jedna ambiciozna majka već je imala spreman plan.

Pakleni plan bezobzirne majke: Stvorila je “najlepšeg čoveka u kraljevstvu”

Meri Vilijers, osiromašena udovica iz plemićke porodice skromnih sredstava, shvatila je da lepota njenog drugog sina Džordža može biti njihova zlatna karta za vrh vlasti. Iako su bili na ivici bankrota, Meri je prikupila poslednji novac i poslala 16-godišnjeg Džordža u Francusku na dve godine. Tam je naučio mačevanje, francuski jezik, ples i besprekorne dvorske manire.

Savremenici su Džordža opisivali kao “najlepše građenog čoveka u celoj Engleskoj”, anđeoskog lica i elegantnih pokreta. Kada je opremljen skupocenom odećom stigao na dvor, dvorski moćnici i kraljica Ana, koji su mrzeli Roberta Kara, odmah su prepoznali priliku i postavili lepuškastog Džordža za kraljevskog peharnika.

Pročitaj i: Barbara je spavala sa svojim GEJ SINOM kako bi ga “IZLEČILA”: Zatekli ga kraj majčinog leša, mrtav-hladan naručivao hranu, pa završio na PSIHIJATRIJI

U avgustu 1614. godine, tokom kraljevskog lova na imanju Epitorp, kralj Džejms I prvi put je ugledao 21-godišnjeg Džordža Vilijersa – i bio potpuno opčinjen.

“Hristos je imao svog Jovana, a ja imam svog Džordža”

Uspon Džordža Vilijersa bio je najbrži u britanskoj istoriji. Od običnog peharnika i viteza, za svega devet godina uzdigao se do viskonta, grofa, markiza i konačno vojvode od Bakingema 1623. godine, postavši jedini vojvoda u kraljevstvu koji nije bio član kraljevske porodice. Njegova majka Meri uzdignuta je u titulu grofice od Bakingema.

Kralj je svom novom ljubavniku dao nadimak “Stini” (od Sveti Stefan), tvrdeći da mladić ima “lice anđela”. Njihova ljubavna pisma otrivaju duboku intimnost. Džejms ga je oslovljavao sa “moje slatko dete i ženo”, dok se sam potpisivao kao “tvoj dragi tata i muž”. U pismima se podsećaju na strastvene noći provedene u zamku Farnam, gde se „nije mogla naći glava kreveta između gospodara i njegovog psa“.

Kada su dvorski krugovi počeli da negoduju zbog kraljeve otvorene naklonosti, Džejms I je pred Državnim savetom 1617. godine bez srama izjavio:

– Ja nisam ni bog ni anđeo, već čovek kao i svaki drugi, i priznajem da volim one koji su mi dragi više od drugih. Možete biti sigurni da volim grofa od Bakingema više od bilo koga drugog… Hristos je imao svog Jovana, a ja imam svog Džordža.

Apsolutna moć, korupcija i propale vojne avanture

Bakingem nije bio samo kraljev ljubavnik – postao je gospodar Engleske. Kontrolisao je sve državne funkcije, delio titule i monopole svojim rođacima i bez milosti rušio političke protivnike. Kada bi se Parlament usprotivio njegovoj pohlepi, kralj bi ga na Bakingemov nagovor jednostavno raspustio.

Njegovo mešanje u spoljnu politiku donelo je katastrofu. Tajno putovanje u Madrid sa kraljevim sinom, princem Čarlsom, radi veridbe sa španskom princezom, završilo se skandalom i uvredama, što je Englesku uvuklo u skup rat sa Španijom. Vojne ekspedicije koje je Bakingem predvodio na Kadiz i francusku luku La Rošal pretrpele su sramotne poraze, ostavljajući hiljade engleskih vojnika mrtvih na ratištu.

Da li je Bakingem otrovao kralja? Krvavi kraj u krčmi

Kada je kralj Džejms I preminuo u martu 1625. godine, Engleskom su se munjevitom brzinom proširile glasine da su ga vojvoda od Bakingema i njegova majka Meri otrovali. U čuvenom pamfletu dr Džordža Eglišama, Bakingem je optužen da je umirućem kralju dao tajanstveni beli prah i melem za prsa nakon čega je monarh izdahnuo u strašnim mukama.

Iako ga je novi kralj Čarls I – koji je takođe bio opčinjen Bakingemom – spasao od optužbi i opoziva u Parlamentu, narod ga je otvoreno mrzeo.

Presuda je stigla 23. avgusta 1628. godine. Dok je u krčmi u Portsmutu pripremao novu vojnu kampanju, 35-godišnjeg vojvodu od Bakingema iznenada je napao nezadovoljni oficir Džon Felton i smrtno ga izbo nožem u grudi. Narod na ulicama Londona otvoreno je slavio ubistvo kraljevog omiljenog favorita.

Tajna sahrana među kraljevima

Plašeći se pobune i gnjeva naroda, kralj Čarls I naredio je da se Bakingem sahrani u tajnosti i pod okriljem noći u Vestminsterskoj opatiji – na mestu koje je do tada bilo rezervisano isključivo za članove kraljevske porodice. Njegova majka Meri umrla je četiri godine kasnije i sahranjena je pored svog sina.

Iako su stigli iz potpunog siromaštva i završili u krvi, bezobzirni plan majke i sina ostavio je neizbrisiv pečat u istoriji britanske monarhije.