Pisao romane kako bi zaradio novac da oženi bogatu lepoticu: Ona završila u ludnici

Čitavog svog života Frensis Skot Ficdžerald skupljao je materijal za buduća dela crpeći inspiraciju iz sopstvenog iskustva. Njegov biograf Metju Dž. Brokoli tvrdi da su svi romani ovog autora bili “forma autobiografije”.

Mladi, lep i bogat par Džej Getsbi i Dejzi Bjukenen iz čuvenog romana “Veliki Getsbi” postali su odraz najboljih vremena iz braka samog pisca i njegove voljene žene Zelde. Nalik svom junaku, Ficdžerald se dugo borio za srce devojke koja je bila iznad njega po društvenom statusu. Da bi dobio blagoslov njenih roditelja, pomerio je planine, izborio se za priznanje u društvu i bogatstvo.

Kada je Zelda Srejr postala njegova zakonita supruga, pretvorili su se u “zlatni par” epohe džeza. Bajka je postala stvarnost, ali to je bila samo iluzija. U završnim scenama romana “Veliki Getsbi” autor kao da je predvideo tužan kraj sopstvene ljubavne priče. Lepota, sjaj i raskoš bili su samo jedna strana medalje, dok su se ispod tog spoljašnjeg sjaja krili užasni problemi: neverstvo, alkoholizam i mentalne bolesti.

Upravo su ti problemi razorili živote i pisca i njegove voljene. Ficdžerald se pretvorio u nesrećnog alkoholičara razočaranog u sopstveni talenat, dok je Zelda pokušala samoubistvo i završila u psihijatrijskoj bolnici gde je provela ostatak života.

Bas kao i glavni junaci romana “Veliki Getsbi”, Frensis Skot Ficdžerald i Zelda Sejr upoznali su se tokom Prvog svetskog rata. On je bio mladić koji je napustio prestižni Prinston neposredno pre završnih ispita da bi otišao u armiju.

Odrastao u siromašnoj katoličkoj porodici, mladić se više puta susretao sa socijalnom nejednakošću i osećao je netrpeljivost prema bogatašima.

Što se Zelde tiče, ona je bila njegova potpuna suprotnost. Kćerka Vrhovnog sudije i jednog od najbogatijih ljudi u državi, nikada nije znala za nemaštinu. Ova bogata lepotica uvek je bila u centru pažnje muškaraca i važila je za najpoželjniju udavaču.

Nakon prvog susreta na igranki u seoskom klubu, budući pisac nije mogao da prestane da misli o ovoj neverovatnoj devojci.

“Zaljubio sam se u uragan”, rekao je tada.

Međutim, Zeldini roditelji bili su strogo protiv kćerkine veze sa siromašnim romantičarom i savetovali su joj da nađe bolju priliku. Devojka, doduše, nije bila poslušne prirode, njeni prijatelji su se sećali kako je plivala sa muškarcima u izazovnom kupaćem kostimu boje kože i pušila u javnosti, pa je sasvim očekivano ignorisala savet roditelja. Zelda je rado prihvatala Frensisovo udvaranje i viđala se sa njim nasamo sve do njegovog odlaska u Francusku.

Uspeh koji je doneo veridbu

Kada se rat zavšio, Frensis Skot Ficdžerald se uputio u Njujork sa namerom da postane pravi pisac. Razumeo je da je književno priznanje njegova jedina šansa da dobije blagoslov Zeldinih roditelja za brak.

Sve to vreme održavao je kontakt sa voljenom putem pisama, ali je njihova veza već tada bila izuzetno turbulentna. Ponekad je Zelda namerno raspirivala Frensisovu ljubomoru detaljno mu opisujući kako je drugi muškarci prose. To je mladića dovodilo do očajanja.

“Ranije sam se čudio zašto su princeze zaključavali u kule”, jadao se on.

“Skote, uvek si bio toliko opsednut pisanjem, ali meni je već prilično dosadilo da to slušam, pisao si o tome doslovce u poslednjih šest pisama”, hladno mu je odgovarala ona.

Tek pošto je Ficdžeraldov debitantski roman “Ova strana raja” ugledao svetlost dana i kada je, kako je sam pisac rekao, postao “čovek kome u džepu zvecka novac”, Zelda je pristala da se uda za njega. Venčali su se 3. aprila 1920. godine.

Ficdžeraldova karijera išla je uzlaznom putanjom, njegovi književni radovi konačno su počeli da donose ozbiljnu zaradu, što mu je omogućilo da kupi luksuznu vilu na Menhetnu u mediteranskom stilu sa sedam spavaćih soba, kaminom na drva i lučnim prozorskim otvorima. Tamo se i smestio sa svojom prelepom ženom.

Smatra se da su mnogi povratnici iz rata patili od posttraumatskog stresnog poremećaja, poznatog i kao “krivica preživelih”. Ficdžerald je sebe ubrajao u te ljude, u “generaciju koja je otkrila da su svi bogovi mrtvi, svi ratovi odratovani, svaka vera poljuljana, a ostali su samo strah od budućnosti i obožavanje uspeha”.

Upravo su oni počeli da grade novi svet na Menhetnu prepun ludih žurki, dima cigara i sjaja nakita. Ficdžerald i Zelda bili su među pionirima tog doba, “kralj i kraljica svoje generacije”.

Pisac je veličao epohu “Zlatnog Holivuda” u svojim delima postavši njen hroničar, dok je njegova voljena bila inspiracija za čitavu menhetnsku elitu. Utirala je put novoj slobodi uvodeći u modu kratke frizure, plesanje u fontanama i smelo ponašanje.

Džez, alkohol i bolan pad u ludilo

Međutim, život na visokoj nozi brzo je uzeo svoj danak. Par je trošio novac brže nego što je Ficdžerald uspevao da ga zaradi. Zabave su trajale danima, a alkohol je postao svakodnevni saputnik u njihovom domu.

Njihova veza počela je da puca pod pritiskom međusobne ljubomore, takmičenja i destruktivnog načina života. Zelda je želela sopstveni uspeh i slavu, pokušavala je da se ostvari kao slikarka, balerina i pisac, ali je ostajala u senci svog slavnog supruga. Njen muž je često koristio odlomke iz njenih ličnih dnevnika i pisama za svoje romane, što je među njima izazivalo ozbiljne svađe i optužbe za krađu identiteta.

Sredinom dvadesetih godina preselili su se u Francusku u potrazi za novom inspiracijom i jeftinijim životom. Tamo je Zelda imala strastvenu aferu sa francuskim pilotom Eduarom Jozanom, što je potpuno slomilo Frensisa.

Oproštaj nikada nije u potpunosti stigao, a veza se pretvorila u bojno polje. Ubrzo nakon toga, Zeldino psihičko stanje počelo je naglo da se pogoršava. Dobila je dijagnozu šizofrenije i provela godinama po sanatorijumima u Švajcarskoj i Americi.

Frensis Skot Ficdžerald je nastavio da piše kako bi platio njeno skupo lečenje, ali je i sam tonuo sve dublje u alkoholizam i dugove.

“Ne znam da li smo Zelda i ja uopšte stvarni ili smo samo likovi iz nekog od mojih romana”, napisao je pisac u jednom od svojih kasnijih pisama.

Njegov život prekinuo je srčani udar 1940. godine, kada je imao samo 44 godine. Zelda je nadživela svog supruga za osam godina, a stradala je tragično 1948. godine u požaru koji je izbio u psihijatrijskoj bolnici u Severnoj Karolini. Njihova ljubavna priča ostala je zapamćena kao jedna od najstrastvenijih, ali i najrazornijih saga dvadesetog veka.