Glumica Maja Kolundžija sina rodila posle 40: Trudnoću otkrila usred snimanja poznate serije

Glumica Maja Kolundžija majka je troje dece. Dve ćerke dobila je u ranim dvadesetim, dok je sina rodila nakon 40. godine, i to nakon trudnoće za koju u početku uopšte nije znala. U tom periodu snimala je “Urgentni centar”, vodila decu na novogodišnji vašar, živela punim tempom i bila uverena da joj je samo “nešto loše”. Danas otvoreno govori o tome koliko joj se majčinstvo promenilo sa godinama, zašto je prema sinu bila opuštenija nego prema ćerkama, ali i kako je treći porođaj, za razliku od prva dva, “režirala” gotovo do detalja.

“Imam 40 godina, vodim decu na ringišpil – možda mi je zato loše”

Trudnoća je došla u periodu kada Maja nije ni razmišljala da bi simptomi koje oseća mogli da imaju veze sa bebom.

Bio je kraj godine, vodila je ćerke na novogodišnji vašar, vozila se sa njima na ringišpilu i pokušavala da im napravi prazničnu uspomenu. Umesto toga, počela je da se oseća sve lošije.

– Ja sam starog kova, volim tu kičericu oko praznika. Skupim decu i odvedem ih na novogodišnji vašar, sve je veselo, ringišpil, vozić, smejanje, a meni nije dobro. Vraćam se autobusom sa njima i imam osećaj kao da nisam povezana sama sa sobom. Dođem kući i kažem mužu: „Meni stvarno nešto nije dobro.“ On mi kaže: “Pa imaš 40 godina, vodiš decu na ringišpil, mora da ti nije dobro, nisi više u cvetu mladosti.” Ja pomislim – dobro, možda je stvarno to. Međutim, nije bilo to – kroz smeh se priseća Maja.

Ni nekoliko dana kasnije nije joj bilo bolje.

– Za Božić ustanem i još sam gora. Zaspim, osećam se katastrofalno i kažem mužu: „Slušaj, meni stvarno nešto nije dobro. Pazi koga ćeš deci dovesti ako mi se nešto strašno desi.“ Ja inače veoma retko kažem da mi nešto fali, imam taj neki kompleks da moram sve da izdržim. Zato, kada sam to izgovorila, znala sam da nešto zaista nije kako treba – otvoreno govori glumica.

Doktorka joj je rekla: “Majo, po ovim rezultatima vi ste trudni”

Otišla je kod lekarke očekujući sasvim drugačiji odgovor.

Umesto dijagnoze koju je u glavi već počela da zamišlja, dobila je vest zbog koje je ostala potpuno zatečena.

– Doktorka pogleda rezultate i kaže: „Majo, po svemu ovome ne liči mi da vam je nešto. Vi ste trudni.“ Ja kažem: “Kako sam trudna? Gde sam trudna?” Nisam uopšte mogla da prihvatim tu mogućnost. Dala mi je svoj privatni broj telefona i rekla da sutradan uradim beta HCG i javim joj rezultat. Ja sam i dalje bila u fazonu – ne mogu biti trudna – priseća se ona.

Sledećeg dana izvadila je krv, ali nije čekala rezultate kod kuće. U 11 sati je već trebalo da bude na snimanju.

Vest da je trudna saznala je usred snimanja “Urgentnog centra”

Na setu je čekala fizički zahtevna scena. Trebalo je da pomogne kolegi da ustane iz invalidskih kolica i prebaci se na bolnički krevet, a scena se ponavljala iznova.

Maja je u tom trenutku još čekala rezultat iz laboratorije.

– Tonac mi stavlja bubicu oko struka i pita da li steže. A ja ne znam šta da kažem: “Nemojte da me steže, možda sam trudna, a možda nisam.” Mislim, čovek bi pomislio da nisam normalna. Onda treba da dižem Boru, a scena nikako da se snimi iz prvog, drugog, trećeg puta. Meni muka, a ne znam još ni jesam li trudna. U jednom trenutku zazvoni telefon, vidim fiksni broj i odmah znam – laboratorija – prepričava Maja.

Razgovor pamti do detalja.

– Javim se iza kulisa i žena mi kaže: „Gospođo, mašala.“ Ja mislim: „Molim vas, kakva mašala, recite mi jesam li trudna ili nisam.“ Kaže ona: „Da ste živi i zdravi.“ Tada mi saopšti rezultat i shvatim da jesam trudna. Ja usred snimanja! Mužu odmah pošaljem poruku, a on meni odgovori sa tri praseta – kroz smeh priča glumica.

Ćerke su tada imale 11 i 12 godina

Vest da u porodicu stiže još jedno dete za njene ćerke nije bila razlog za ljubomoru.

Naprotiv, kaže da ju je njihova reakcija duboko obradovala.

– Imale su 11 i 12 godina i baš su se radovale. Meni je to mnogo značilo, jer mi je pokazalo da nisu sebične, da ne gledaju na novo dete kao na nekoga ko će im oduzeti pažnju, roditelje, poklone ili bilo šta drugo. Ne volim sebičnost i bilo mi je važno da vidim da su prihvatile tu vest iz srca – kaže Maja.

“Sa ćerkama sam bila stroža, sin je rastao mnogo opuštenije”

Maja ne krije da je između njenog prvog i trećeg iskustva majčinstva postojala velika razlika.

Ne zato što je sina volela drugačije, već zato što je ona sama bila drugačija žena.

– Kada sam rodila ćerke, bila sam mnogo mlađa, stroža i imala sam mnogo više pravila. U okviru onoga što smo se dogovorili imale su ogromnu slobodu, ali se znalo šta može, šta ne može, kako se ponašamo, da se kaže dobar dan, da se poštuju ljudi. Prvih pet godina njihovog života bila sam im maksimalno posvećena, mnogo manje sam radila i najveći deo svog vremena davala njima – priseća se glumica.

Kaže da nije postojalo gotovo nijedno mesto u Beogradu koje sa njima nije obišla.

– Vodila sam ih svuda, od muzeja do raznih mesta koja su deci zanimljiva. Učila sam ih, usmeravala, pokazivala. Sećam se kada sam prvi put trebalo da ih ostavim zbog snimanja u Prijedoru, imale su pet i šest godina. Ja krenem tri koraka napred, pa dva nazad. Taj prvi rastanak mi je bio potpuno nenormalan koliko sam bila vezana za njih – iskrena je Maja.

Sa sinom je, međutim, sve išlo drugačije.

“On je mogao da uđe u blato, da bude prljav – i šta ima veze”

Godine su joj, kaže, pokazale koliko neke stvari koje su joj ranije delovale presudno zapravo nisu toliko važne.

– On je rastao uzgrednije, opuštenije, sa manje stega. Kod ćerki se znalo kada se jede voće, koliko, kako, sve je bilo nekako vođeno. Kod njega – padnu mrvice nara po polici, on ih skuplja, gricka, meni smešno. Kod njih bi mi to ranije bilo potpuno nezamislivo. On je mogao da bude prljav, da uđe u blato, da se uprlja, da raste slobodnije. Mislim da to nema veze sa tim što je on dečak, a one devojčice, nego sa mojim godinama i iskustvom – objašnjava ona.

Upravo joj je prolaznost vremena promenila kriterijume.

– Kada sada pogledam koliko je brzo prošlo od toga da sam ćerke držala za ruku do toga gde su danas, uhvati me panika. Strašno brzo prođe. I možda mi je baš zato dato da sa trećim detetom sagledam drugu stranu. Da shvatim da neke stvari zaista nisu važne. Da li ima fleku, da li se svaki put javio komšiji školski, da li je sve savršeno – nekad stvarno nije bitno – smatra Maja.

Treći porođaj je, kaže, “režirala”

Ako je prvo iskustvo porođaja obeleženo neznanjem, treće je bilo potpuno drugačije.

Maja kaže da je tada već tačno znala šta želi.

– Znate ono: “Plašim se prvog porođaja jer ne znam šta me čeka.” E, ja sam se plašila trećeg zato što sam znala šta me čeka. Ali treći sam rešila da režiram. Doktorka mi kaže: “Dođi 15, tada dežuram.” Njena sestričina je rođena 15. i bilo joj je drago da i moja beba bude tog datuma. Ja uopšte tada nisam povezala da je to letnji Sveti Stefan – priča Maja.

Simbolika joj je postala jasna tek kasnije.

– Za trudnoću sam saznala devetog januara, na zimskog Svetog Stefana. U međuvremenu predložim mužu ime Stefan, a on kaže: “Ti si veštica, upravo sam o tom imenu razmišljao.” Moj pokojni otac zvao se Stevo, njegov otac Stanko, pa mi je i zbog toga ime bilo blisko. A onda doktorka zakaže porođaj baš za Svetog Stefana. Sve se nekako poklopilo – priseća se ona.

Sama se odvezla u porodilište

Dok se mnoge žene pred porođaj potpuno povuku iz svakodnevice, Maja se tog dana ponašala gotovo kao da ide na još jednu obavezu.

– Kod kuće sam sve spremila, oprala se, pripremila deci pastrmku, poslala ih na radionicu računara, sela u auto i sama se odvezla u Narodni front. Tamo me pregledaju dve mlade doktorke, šalimo se, čak smo usput „tražile mladoženju“ nekoj od njih i toliko mi je sve delovalo spontano da sam u jednom trenutku pomislila da mi neko namešta skrivenu kameru – kroz smeh prepričava Maja.

Porodila se brzo i prirodno, kao i prethodna dva puta.

– Tri puta sam se porodila prirodno, bez anestezije. Htela sam da osetim taj bol, koji jeste strašan, ali posle poslednjeg izdisaja bude nekako najlepši na svetu. Kada su mi dali bebu, rekla sam: “Ne da te majka.” Sestra me pita: “Gospođo, jesam li vam rekla da je muško?” Kažem: “Niste.” A ja sam već rekla – ne da te majka. Nekako je sve bilo i šaljivo i emotivno. Vrlo brzo sam pitala možemo li kući, kao – ja svoje završila – prepričava glumica.

“Majčinstvo u četrdesetim mi je bilo lakše”

Iako nije izgovorila tu rečenicu kao jednostavnu formulu, iz njenog iskustva jasno je da je treće majčinstvo donelo mnogo manje kontrole, a mnogo više prihvatanja.

Sama kaže da su je godine naučile šta treba pustiti, a gde ipak treba ostati dosledan.

– Kada ste mlađi, nekako želite da sve bude kako ste zamislili. Kasnije shvatite da dete ne mora da bude savršeno uredno, da ne morate svaki detalj da držite pod kontrolom i da se život strašno brzo odvija. Sa sinom sam bila opuštenija, i mislim da je to direktno došlo iz iskustva – objašnjava Maja.

Kao majka ima jasne granice: “Nemojte trovati decu”

Opušteniji odnos prema sitnicama ne znači da je Maja popustila kada su vrednosti u pitanju.

Naprotiv, o tome govori veoma otvoreno, posebno kada je reč o sadržajima kojima su deca izložena.

– Ja znam da će uvek biti roditelja koji će reći: “Evo je opet, ona uvek nešto ima da kaže”, i onih koji će mi privatno poslati: “Svaka čast, i ja sam to mislio, samo nisam smeo.” Ali ja ne mogu da ćutim kada vidim nešto za šta mislim da deci više šteti nego koristi. Ako na rekreativnoj nastavi vidim snimak gde deca od deset godina plešu uz sadržaj za koji mislim da nije za njih, ja ću reći: „Sve je u redu, ali molim vas, nemojte trovati decu.“ Neću nikoga vređati, ali ću pokušati da kažem tako da se neko zapita – jasna je glumica.

Kaže da i kada bira ljude kojima poverava sopstvenu decu, ne gleda samo profesionalno znanje.

– Kada detetu birate učitelja, nastavnika, trenera ili bilo koga ko će mu biti uzor, pogledajte ko je ta osoba i kakav sistem vrednosti nosi. Dete u jednom periodu provodi ogromno vreme sa tim ljudima. Nije mi dovoljno samo da neko zna da nauči dete da šutira loptu. Važno mi je i kakav je čovek – naglašava ona.

Pogledajte BONUS video: