Njujork tajms: Iranski tvrdolinijaši osujetili sporazum sa SAD bez Pezeškijanovog znanja

Unutar iranskog državnog vrha već nedeljama traje sukob oko toga kojim putem zemlja treba da nastavi konfrontaciju sa Vašingtonom.

Jedan deo vlasti pokušava da obnovi pregovore, dok uticajna struja u političkom i vojnom aparatu zahteva širenje napada na američke ciljeve i podizanje cene rata za SAD i njihove saveznike.

Sukob je izbio u javnost posle događaja početkom jula, kada su otvorenu vatru na tri broda u Ormuskom moreuzu ljudi iz samog iranskog sistema vlasti iskoristili da osujete primirje sa SAD. Naredba za napad izdata je bez znanja iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, koji se u tom trenutku nalazio u Iraku.

Pezeškijan je, nakon što je saznao šta se dogodilo, pozvao glavnokomandujućeg Korpusa čuvara Islamske revolucije, generala Ahmada Vahidija. Povišenim tonom nazvao je akciju nepromišljenom i zahtevao objašnjenje.

Vahidi je predsedniku rekao da nije izdao naredbu za napad i da za njega nije znao. Prema njegovim rečima, ni Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost nije bio upoznat sa akcijom. Pezeškijan se hitno vratio u Teheran, ali su SAD već sledećeg jutra izvele uzvratni udar na Iran, čime su dve zemlje ponovo ušle u rat.

Veliki deo iranske vlade nije znao da se napad priprema, a iza operacije stajala je radikalna frakcija unutar državnog vrha. Time je potkopan pokušaj umerenijih i pragmatičnijih krugova da okončaju neprijateljstvo sa SAD i stvore uslove za oporavak iranske ekonomije.

Istraga koju su sproveli vlada i bezbednosne strukture pokazala je da je odluku o napadima na trgovačke brodove doneo uticajni sveštenik Hosein Taeb, bivši šef Korpusa čuvara Islamske revolucije i sadašnji rukovodilac paravojne formacije Basidž. Taeb se od početka protivio mirovnom sporazumu sa SAD.

Kada je Pezeškijan zatražio da mu se kaže ko je odgovoran, dobio je objašnjenje da su komandanti postupali samostalno, na osnovu naredbe da napadnu svaki brod koji narušava iransku kontrolu nad moreuzom, bez čekanja na odobrenje centralne komande.

Iranska strana je u prvim satima posle napada prenela ove informacije SAD i regionalnim saveznicima, predstavljajući incident kao delo pojedinaca koji su postupali samostalno. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči otputovao je u Oman kako bi pokušao da smanji napetost u odnosima sa Vašingtonom.

Istovremeno je iranska vlada pripremila zvaničnu verziju događaja u kojoj je odgovornost za propast sporazuma prebačena na Vašington. Teheran je tvrdio da su SAD prve prekršile dogovor jer nisu zaustavile izraelske napade na Hezbolah u Libanu, nisu odblokirale zamrznutu iransku imovinu i tajno su propuštale brodove kroz deo Ormuskog moreuza koji Iran ne kontroliše.

Međutim, pet iranskih zvaničnika reklo je da malo ljudi u političkim krugovima zemlje veruje u takvo objašnjenje, uključujući i samog predsednika. Kada su generali privatno saopštili Pezeškijanu da je vrhovni vođa ajatolah Modžtaba Hamnei odobrio napad na brodove, predsednik je zatražio dokaze, navela su trojica iranskih zvaničnika.

Upravo je pitanje ko u ovom trenutku stvarno donosi najvažnije odluke postalo jedna od ključnih tačaka unutrašnjeg sukoba. Hamnei, jedina ličnost koja bi mogla konačno da preseče sporove između suprotstavljenih struja, nije se pojavio u javnosti otkako je u martu stupio na dužnost.

Autentičnost pisanih izjava i poruka koje mu se pripisuju postala je predmet sumnje među pojedinim iranskim zvaničnicima. Sumnju je, kako piše Njujork tajms, imao i sam Pezeškijan.

Posle potpisivanja primirja objavljeno je saopštenje u Hamneijevo ime u kojem je navedeno da je odobrio sporazum zato što su ga podržali predsednik i većina članova Saveta za nacionalnu bezbednost, ali da se „iz principa“ ne slaže sa njima. Upravo tu formulaciju tvrdolinijaši su zatim više puta koristili kao argument protiv sporazuma.

Pezeškijan je u maju izjavio da se sastao sa ajatolahom, ali nije rekao kada i gde. Iranski zvaničnici opisali su okolnosti tog kontakta kao neobične: predsednik se nalazio u vozilu hitne pomoći sa zatamnjenim staklima, u kojem je bila uspostavljena zaštićena video-veza.

Na monitoru se pojavio čovek koji se predstavio kao Hamneijev posrednik i prenosio poruke između njih. Pezeškijan je kasnije bliskom saradniku rekao da nije siguran da li je zaista komunicirao sa vrhovnim vođom.

Predsednik je u avgustu saopštio da je održao i drugi sastanak sa Hamneijem, koji je trajao sedam sati. Nije opisao okolnosti susreta niti je otkrio šta mu je ajatolah rekao.

Dok su se u Teheranu množile nedoumice oko vrhovnog autoriteta, politički i vojni vrh razmatrao je dve mogućnosti za izlazak iz sukoba sa Vašingtonom. Prva je bila povratak pregovorima, a druga pojačavanje napada na američke ciljeve, uključujući ratne brodove.

Generali, među kojima je i komandant Vazdušno-kosmičkih snaga brigadni general Sejed Madžid Musavi, zalagali su se za konfrontaciju. Savetu za nacionalnu bezbednost predstavljen je detaljan ratni plan prema kojem bi Iran i njegove savezničke snage pojačali operacije protiv američkih i drugih ciljeva.

U plan su uključeni Huti u Jemenu i šiitske muslimanske grupe u Iraku. Predviđeni su i napadi na naftne objekte širom regiona, čime bi se rat dodatno proširio, a njegove ekonomske i vojne posledice za SAD i njihove saveznike povećale.

Pezeškijan i predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf, glavni pregovarač sa SAD, pripadali su grupi koja je upozoravala na posledice takvog plana. Njihova procena bila je da bi zemlja mogla da bude gurnuta u još intenzivnije američke vazdušne udare i daleko teži ekonomski pritisak.

Do vikenda je, međutim, tvrdolinijaška frakcija odnela prevagu. Savetnik predsednika iranskog parlamenta Mahdi Mohamadi tada je saopštio: „Rat između Irana i Sjedinjenih Država ušao je u fazu eskalacije.“

Američki predsednik Donald Tramp ove nedelje je izneo potpuno drugačije očekivanje, tvrdeći da će se rat sa Iranom završiti „veoma brzo“.

„Verovatno odmah posle međuizbora. Kada se to dogodi, cene nafte će naglo pasti“, rekao je Tramp.

Pre toga je predsednik SAD saopštio da više ne pokušava da natera Iran da sedne za pregovarački sto. Kao razlog naveo je „skoro potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom i potpuni kolaps“ iranske ekonomije.

„Potpuno mi je svejedno da li će potpisati bilo kakav sporazum koji za njih ništa ne vredi“, rekao je Tramp.