Cveće koje ne podnosi zimu: Ove biljke treba skloniti na sigurno pre mraza

Dok neke baštenske lepotice bezbrižno mogu da ostanu tamo gde su provele leto, druge nisu stvorene za hladnoću. Njihov nežni koren, listovi i stabljike ne podnose niske temperature, pa ih je potrebno skloniti na sigurno. Pravi trenutak je krucijalan: bolje je biljku zaštititi na vreme, nego dozvoliti da je iznenadi prvi mraz. Koje cveće ga najmanje podnosi? Doći ćemo i do toga…

Ne postoji jedan datum koji važi za sve biljke. Mnogo više od kalendara treba pratiti stanje na termometru i vremensku prognozu. Kada se noćne temperature približe vrednostima od oko 10 stepeni, naročito kod osetljivih i tropskih vrsta, već bi trebalo razmišljati o preseljenju – one koje ne vole hladnoću nikako ne ostavljajte napolju tokom jeseni i zime.

To, međutim, ne znači da svaka biljka mora iz hladne bašte pravo u toplu dnevnu sobu. Nekima će više prijati svetla i prohladna prostorija, zastakljena terasa, veranda ili drugo mesto zaštićeno od mraza. Svaka ima svoje male zimske zahteve, pa ih je dobro upoznati pre nego što ih unesemo pod krov i pružimo sigurno utočište.

Koje biljke mogu da dočekaju zimu na terasi

Priroda je određene vrste obdarila neverovatnom otpornošću. Među njima je i božur. Njegov nadzemni deo tokom zime odumire, ali koren ostaje zaštićen u zemlji, spreman da sa prvim toplijim danima ponovo pokrene život.

Ruža takođe može ostati u bašti. U područjima gde zime umeju da budu oštre koren treba dodatno zaštititi zemljom ili malčirati, dok osetljivije sorte zahtevaju i dodatnu zaštitu. Ruže koje rastu u saksijama ipak su ranjivije, jer se njihov koren mnogo brže hladi nego kada je duboko u zemlji.

Hortenzije uglavnom mogu da prezime napolju, ali dosta zavisi od vrste, sorte i starosti biljke. Posebnu pažnju treba posvetiti mladima i onima koje rastu u saksijama. A evo i odgovora na pitanje da li hortenzije treba orezivati u jesen i kako se to radi…

U ovoj grupi su i neuništiva čuvarkuća, koja hladnoću podnosi izuzetno dobro, kao i lavanda, kraljica Mediterana, koja može ostati u bašti, ali ne voli da joj koren tokom zime stoji u mokroj zemlji. Dobro drenirano zemljište zato je jedna od najvažnijih stvari za uspešno prezimljavanje.

Kada govorimo o prolećnom cveću, lukovice poput lala, narcisa, ljiljana i zumbula zimu provode u zemlji. Miruju ispod površine, čekajući prve sunčane dane da se ponovo pojave i najave novo godišnje doba. Ipak, otpornost zavisi od klimatskih uslova, vrste i njenih posebnih zahteva.

Ovo cveće ne voli mraz

Postoji i druga “ekipa”: biljke koje leto vole da provode na suncu, ali već sa prvim ozbiljnijim zahlađenjem traže sklonište. Palme, posebno tropske i suptropske, veoma su osetljive na mraz. Ako ih gajite u saksijama, trebalo bi ih na vreme premestiti na mesto zaštićeno od hladnoće.

Hibiskus takođe ne preferira niske temperature, naročito tropske vrste. Tokom zime potrebno im je naći odgovarajuće mesto u zatvorenom prostoru.

Limun i drugi citrusi ukras su terasa i dvorišta tokom toplih meseci, ali mraz za njih može biti poguban. Zato ih pre prvih ledenih noći treba skloniti. I oleander spada među biljke koje u kontinentalnim krajevima ne mogu da provedu zimu napolju bez adekvatne zaštite.

Posebnu pažnju zaslužuju i naše omiljene “balkonke” – muškatle. Uz dovoljno svetlosti mogu da prezime u svetlijoj i hladnijoj prostoriji, gde će sačekati novu sezonu. Petunije takođe teško podnose mraz, a i fuksije moramo skloniti pre nego što temperatura ozbiljno padne. I dalije, begonije i kane zahtevaju posebnu pripremu za predstojeće vremenske uslove.

Kako pripremiti biljke za zimski san

Pre nego što svoje zeleno društvo preselite sa terase ili iz bašte u kuću, napravite mali “sistematski pregled”. Pažljivo pregledajte listove, naročito donju stranu, jer se upravo tu često kriju sitni neželjeni gosti. Uklonite oštećene i bolesne delove, proverite da li ima štetočina i očistite saksije pre unošenja, piše Direktno.rs.

Dobro je izbeći i nagli prelaz iz hladne spoljašnje sredine u pregrejanu prostoriju. Biljke postepeno navikavajte na promenu temperature i svetlosti. Takođe, tokom zime ih ne treba sve zalivati na isti način. Neke tada potpuno miruju i potrebno im je znatno manje vode. Druge, naročito tropske vrste, mogu nastaviti da rastu ukoliko imaju dovoljno svetlosti, toplote i vlage.

Zato zima za cveće nije samo vreme mirovanja, već i period prilagođavanja. Dok neke vrste tiho čekaju proleće, druge nastavljaju svoj život iza prozorskog stakla. A kada se ponovo pojavi prolećno sunce, biće lepo znati da ste ie pobrinuli za njih baš onda kada im je pomoć bila najpotrebnija. Ponekad je dovoljno samo malo pažnje u pravom trenutku…