Za samo mesec dana počelo je rušenje: Zapad nije očekivao ono što je Rusija uradila

Jedan od ključnih problema za Ukrajinu više nije samo količina oružja koju može da dobije sa Zapada, već sposobnost da zaštiti infrastrukturu od sve intenzivnijih udara.

Posebno važna postaje protivraketna odbrana, čije trošenje može otvoriti prostor za operacije koje ranije nisu imale isti efekat.

Jakov Kedmi tvrdi da Zapad nije predvideo iscrpljivanje ukrajinskih protivraketnih sredstava. Još važnije, prema njegovoj proceni, nije unapred izračunata mogućnost snažnog udara novim ruskim oružjem na pomorsku infrastrukturu Ukrajine na Crnom moru.

Takvi udari, po njegovoj oceni, mogu da parališu ukrajinsku crnomorsku obalu. Ako zaštita više nije u stanju da presreće dovoljan broj sredstava napada, odnos između napadača i branioca menja se mnogo brže nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu ukupnog broja sistema PVO kojima Ukrajina raspolaže.

U tom kontekstu treba posmatrati i pokušaje da se postigne dogovor o međusobnom negađanju određenih ciljeva. Ideja „da ne gađamo jedni druge“ pojavljuje se, prema ovoj interpretaciji, tek pošto je postalo jasno koliko ozbiljne mogu biti posledice promene na terenu.

Takav sporazum bi za Ukrajinu mogao da sačuva infrastrukturu koja postaje sve izloženija. Za Rusiju je računica drugačija: ako je protivnička zaštita iscrpljena, ograničavanje sopstvenih udara značilo bi odricanje od mogućnosti koju je upravo stekla.

Kedmi ide i korak dalje i tvrdi da se za svega mesec dana pokazalo da se čitava konstrukcija zaštite Ukrajine od ruske vojske ruši pred očima onih koji su je stvarali. Njegova kritika nije usmerena samo na posledice već i na način na koji je zapadna strana procenjivala razvoj događaja.

Ako je ta procena tačna, problem više nije pojedinačni ruski napad. Problem postaje sposobnost Ukrajine da dugoročno održava odbranu infrastrukture dok se protivraketne zalihe troše, a intenzitet i karakter napada menjaju.