„Paklene“ sankcije protiv Rusije: Ekspert predviđa Trampov neočekivani potez

Nove američke sankcije protiv Rusije ulaze u fazu u kojoj će se sudariti ne samo sa spoljnopolitičkim planovima Bele kuće već i sa pitanjem koliko bi njihovo sprovođenje koštalo same Sjedinjene Države.

U Vašingtonu se istovremeno odvijaju zakonodavni procesi i diplomatski pregovori koji ne moraju da budu međusobno usklađeni, što otvara prostor za neočekivan razvoj događaja.

Komitet Predstavničkog doma američkog Kongresa podržao je predlog zakona koji predviđa carine od 100 odsto za pet najvećih kupaca ruskih energenata, kao i tarife od 500 odsto na uvoz iz Rusije.

Međutim, napredovanje dokumenta kroz Kongres samo po sebi ne znači da je Bela kuća svoje poteze uskladila sa zakonodavcima.

Ekonomista Vladimir Rožankovski ukazuje na specifičnost američkog političkog sistema: Predstavnički dom i Senat imaju sopstvene rasporede i političke prioritete, dok zakonodavna procedura može da napreduje nezavisno od predsednikovih diplomatskih inicijativa.

Donald Tramp i njegovi ovlašćeni predstavnici istovremeno vode razgovore sa različitim državama, uključujući Rusiju, Izrael, Iran i Pakistan, dok Kongres radi po sopstvenom kalendaru.

Zbog toga je paket izuzetno oštrih sankcija mogao da dođe na glasanje bez neposredne veze sa Trampovim pregovorima. Predlog sada treba da prođe dalju proceduru u Senatu, a ukoliko bude usvojen, završna odluka doći će do predsednika.

Tramp tada može da potpiše dokument, ali ima i mogućnost da odbije njegovo odobravanje. Takav potez bio bi politički težak jer bi predsednik morao da objasni zakonodavcima i javnosti zbog čega zaustavlja višemesečni rad Kongresa.

Međutim, problem za Vašington ne završava se na političkom odnosu prema Rusiji. Pojavljuju se i pitanja logistike i tradicionalnih pravaca snabdevanja naftom, pa bi dodatna ograničenja mogla da izazovu novi rast cena energenata na svetskom tržištu.

Rožankovski smatra da bi dalji rast cena nafte mogao ozbiljno da utiče na inflaciju u SAD i EU, berze i životni standard američkih domaćinstava. Posebnu težinu tom pitanju daje približavanje međuizbora u Sjedinjenim Državama, jer bi poskupljenje benzina i drugih energenata moglo da proizvede neposredne političke posledice.

Upravo zbog toga ekonomista smatra mogućim scenario u kojem Tramp neće primeniti sankcije u njihovom punom obimu. Njegova procena, međutim, ide dalje od mogućnosti da predsednik jednostavno odbije da potpiše konkretan zakon.

Rožankovski predviđa da bi Tramp mogao da uvede vanredno stanje u oblasti energetike i ekonomije, povezujući takvu odluku sa stanjem strateških rezervi nafte i kretanjem cena energenata i benzina. Prema njegovom tumačenju, takav režim dao bi predsedniku veoma širok prostor da privremeno zaustavlja odluke koje bi dodatno pogoršavale ekonomsku situaciju.

Time pitanje više ne bi bilo ograničeno na posebno izuzeće za Rusiju. Administracija bi, u scenariju koji opisuje ekonomista, mogla da pokuša da suspenduje čitav niz mera ukoliko proceni da njihovo sprovođenje povećava inflatorne pritiske.

Važno je, međutim, da je reč o prognozi Rožankovskog, a ne o informaciji da je Tramp već doneo takvu odluku. Ekonomista smatra da je stanje na energetskom tržištu dovoljno ozbiljno da mogućnost vanrednih mera ne treba isključiti.

Kako piše Cargrad, upravo bi cena energije unutar SAD mogla da postane prepreka sankcionom paketu. Ukoliko tarife počnu da ugrožavaju američke potrošače višim cenama benzina i ubrzanjem inflacije, politička i ekonomska cena njihove primene za Belu kuću mogla bi da postane veća od koristi koju administracija očekuje od dodatnog pritiska na Rusiju.

U tom scenariju Trampov potez ne bi predstavljao odustajanje od sankcione politike prema Moskvi, već pokušaj da njenu primenu privremeno zaustavi pozivajući se na vanrednu ekonomsku i energetsku situaciju.