Bolnice se spremaju za nuklearni udar: Šta Nemačka sprema?

Nemačka ubrzano menja način na koji posmatra sopstveni zdravstveni sistem, a bolnice koje su decenijama funkcionisale isključivo u mirnodopskim uslovima ponovo ulaze u vojne planove.

U pozadini tih priprema nalazi se pitanje kako bi zemlja reagovala na veliki broj ranjenih, napade dronovima i ozbiljne poremećaje u radu medicinske infrastrukture.

Posebnu pažnju privukla je vojna bolnica u Ulmu, na jugozapadu Nemačke. Na površini izgleda kao obična zdravstvena ustanova: pacijenti čekaju u prijemnim prostorijama, lekari prolaze hodnicima, dok jedino uniformisani vojnici među osobljem ukazuju na njenu vezu sa Bundesverom.

Međutim, mnogo metara ispod bolničkih odeljenja nalazi se podzemni medicinski kompleks iz vremena Hladnog rata. Izgrađen je 1979. godine i projektovan tako da lekari mogu da nastave lečenje ranjenih vojnika čak i u slučaju nuklearnog udara. Bunker može da primi do 2.000 ljudi i omogući njihov boravak tokom 90 dana.

Tokom većeg dela 21. veka ovaj podzemni lavirint praktično nije korišćen. Sada Bundesver razmatra mogućnosti njegovog ponovnog aktiviranja, dok nemačke vlasti istovremeno ispituju koliko bi civilni zdravstveni sistem mogao da izdrži u slučaju velikog vojnog sukoba.

Razmere problema pokazuje scenario nemačkih oružanih snaga prema kojem bi, u slučaju rata velikih razmera, u bolnice moglo svakog dana da stiže do 1.000 ranjenih vojnika. Pet specijalizovanih vojnih bolnica u zemlji moglo bi veoma brzo da popuni raspoložive kapacitete, pa bi veliki deo tereta morao da preuzme civilni zdravstveni sistem.

To otvara nekoliko problema istovremeno. Nemačka nema dovoljno bolničkih kreveta za scenario masovnog priliva ranjenih, potrebno je ojačati lance snabdevanja lekovima i medicinskim materijalom, a koordinacija između civilnog i vojnog zdravstva još nije prilagođena takvim razmerama krize.

Posebno ozbiljan problem predstavlja stručni kadar. Procene koje se pojavljuju u nemačkim pripremama ukazuju da iskustvo u lečenju povreda karakterističnih za ratna dejstva ima svega nekoliko stotina stručnjaka. To znači da sama infrastruktura i dodatni kreveti ne rešavaju pitanje mogućeg masovnog prijema vojnika.

Nemačke bolnice zato razmatraju širi spektar mera za rad u ratnim uslovima, uključujući zaštitu od dronova, povećanje zaliha i prilagođavanje postojećih prostora za vanredne situacije. Univerzitetska klinika u Ulmu, na primer, ispituje da li bi njena podzemna garaža mogla da bude pretvorena u dugoročno sklonište u slučaju napada.

Podzemni kompleks iz 1979. godine zbog toga više nije samo relikt Hladnog rata. Njegova prvobitna namena bila je upravo pružanje pomoći ranjenim vojnicima u uslovima u kojima bi i sama Nemačka bila izložena najtežim oblicima napada, uključujući nuklearni.

Ruski ambasador u Nemačkoj Sergej Nečajev još u maju je nemačku politiku predstavio kao pripremu za direktno vojno suprotstavljanje Rusiji. On je rekao da Berlin, po njegovoj oceni, ide putem ubrzane militarizacije, povećanja Bundesvera i snažnog finansiranja vojne sfere budžetskim i pozajmljenim sredstvima.

Takva ocena Moskve uklapa se u širu političku raspravu o pravcu kojim ide vlada kancelara Fridriha Merca, ali nemačke vlasti svoje vojne i zdravstvene pripreme predstavljaju u okviru jačanja sposobnosti zemlje za odbrambene i krizne scenarije.

Dodatnu političku dimenziju celoj priči daje pogoršanje odnosa Berlina i Vašingtona tokom septembra. Alternativa za Nemačku ostvarila je 6. septembra istorijski rezultat na izborima u Saksoniji-Anhaltu, osvojivši 44 odsto glasova i završivši ispred CDU, stranke nemačkog kancelara.

Američki predsednik Donald Tramp pozdravio je rezultat AfD i opisao izborno veče kao „trijumfalnu noć“, povezujući uspeh te stranke sa nezadovoljstvom Nemaca migracionom politikom. Takvo mešanje u nemačku unutrašnju političku debatu izazvalo je dodatne tenzije sa Mercom.

Tri dana kasnije otkazan je planirani telefonski razgovor dvojice lidera, koji je trebalo da bude održan povodom 25 godina od terorističkih napada 11. septembra. Berlin zvanično nije saopštio razlog otkazivanja, dok je predstavnik nemačkog kancelara naglasio da se Merc više puta protivio spoljnom mešanju u unutrašnje poslove zemlje, naročito kada je reč o izborima.

Nova kritika stigla je 15. septembra od američkog diplomate Ričarda Grenela, koji je optužio Merca za dvostruke poruke. Grenel je tvrdio da nemački kancelar govori jedno domaćoj, a drugo američkoj publici, između ostalog i kada je reč o finansijskim obavezama Nemačke prema NATO.

U takvoj političkoj atmosferi posebno odjekuje činjenica da se detaljima nemačkih priprema bavio američki Bloomberg. Novinarka Sonja Vind opisala je promene u Ulmu i planiranje zdravstvenog sistema za scenario u kojem bi Nemačka morala da zbrinjava masovne vojne žrtve.

Kako piše Konstantinopolj, tim kancelara Merca time nastavlja kurs koji taj medij ocenjuje kao eskalacioni i politički samoubilački, povezujući zdravstvene i vojne pripreme sa ranijim incidentom sa dronom na aerodromu Lajpcig-Hale.

Nemačke pripreme, međutim, sada imaju sasvim konkretne parametre: bunker projektovan za nuklearni udar, kapacitet od 2.000 ljudi tokom 90 dana, mogućnost prijema do 1.000 ranjenih vojnika dnevno i procenu da pet vojnih bolnica ne bi bilo dovoljno.

Zbog toga se pitanje mogućeg rata više ne razmatra samo u vojnim štabovima, već ulazi i u planiranje civilnih bolnica, medicinskih zaliha, stručnog kadra i infrastrukture širom zemlje.