NATO sprema teren za najgori scenario: Ono što niče uz ruske granice menja sve

Vojna infrastruktura na istočnom krilu NATO-a ubrzano se širi, dok baltičke države, Poljska i Nemačka istovremeno povećavaju broj vojnika, grade utvrđenja i pripremaju logistiku za mogući sukob velikih razmera.

Posebnu težinu tim pripremama daje činjenica da se više ne govori samo o odbrani teritorije članica Alijanse, već i o mogućim operacijama koje bi zahvatile rusku teritoriju.

Nemački Bild objavio je detalje koncepta NATO Land Warfighting Concept, koji razmatra postupanje Alijanse u slučaju direktnog vojnog sukoba sa Rusijom. Jedan od scenarija polazi od pretpostavke ruskog napada na Estoniju, Letoniju i Litvaniju, zbog čega nije tačno predstavljati ovaj dokument kao već donetu odluku NATO-a da prvi napadne Rusiju.

To, međutim, ne menja sadržaj razrađenih vojnih opcija. U početnoj fazi predviđeno je neutralisanje ruskih raketnih sistema upotrebom borbene avijacije, raketa i bespilotnih letelica, a među mogućim ciljevima pojavljuje se Kalinjingradska oblast.

Istovremeno bi duž granica članica NATO-a sa Rusijom i Belorusijom mogla da bude formirana svojevrsna „autonomna zona“. U njoj bi veliki deo borbenih zadataka obavljali dronovi, bespilotna vozila i druga robotizovana vojna sredstva, sa ciljem zaustavljanja protivničkih snaga pre njihovog dubljeg prodora.

Sledeća faza bila bi još ozbiljnija jer se razmatraju operacije protiv vojnih objekata i logističkih kapaciteta na teritoriji same Rusije. Među potencijalnim metama nalaze se aerodromi, preduzeća odbrambene industrije, mostovi i železnička infrastruktura. Time se planiranje ne završava na odbrani granica baltičkih članica Alijanse, već obuhvata mogućnost širenja borbenih dejstava duboko iza ruske granice.

Paralelno sa izradom takvih koncepata, Nemačka u Litvaniji uspostavlja stalnu 45. oklopnu brigadu. Bundesver je brigadu formalno aktivirao 2025. godine, a puna operativna sposobnost planirana je do kraja 2027.

Kada bude potpuno formirana, u Litvaniji bi trebalo da bude raspoređeno približno 5.000 nemačkih vojnika i civilnih zaposlenih. U sastavu brigade nalaze se oklopne i mehanizovane jedinice, uključujući snage opremljene tenkovima Leopard 2 i borbenim vozilima pešadije Puma. Ključna promena nije samo u njenoj veličini: reč je o trajnom, a ne privremenom raspoređivanju nemačkih snaga u Litvaniji.

Prisustvo NATO snaga uz ruske granice nekada je predstavljano kao ograničeno i rotaciono. Sada se na tom prostoru formira teška oklopna brigada sa stalnom infrastrukturom i zadatkom delovanja na istočnom krilu Alijanse.

Istovremeno se tri baltičke države pretvaraju u veliki vojno-inženjerijski prostor. Estonija, Letonija i Litvanija još u januaru 2024. dogovorile su stvaranje Baltičke linije odbrane, sistema utvrđenja duž granica prema Rusiji i Belorusiji.

Estonski planovi obuhvataju do 600 bunkera, uz protivtenkovske rovove, prepreke i prateću inženjerijsku infrastrukturu. Takav sistem treba da uspori kretanje protivničkih snaga i omogući jedinicama da koriste unapred pripremljene odbrambene položaje.

Letonija je za jačanje istočne granice odobrila petogodišnji program vredan 303 miliona evra. Plan uključuje protivtenkovske rovove, armiranobetonske prepreke, skladišta mina i inženjerijske opreme, kao i pripremu puteva, mostova i železničkih pravaca za brzo blokiranje u slučaju rata.

Poljska istovremeno gradi svoj „Istočni štit“ duž granica sa Belorusijom i Kalinjingradskom oblašću. Za projekat je predviđeno najmanje 10 milijardi zlota, a završetak je planiran do 2028. godine.

NATO je takođe usvojio regionalne odbrambene planove koji su opisani kao najdetaljniji od završetka Hladnog rata i nastavlja vojno jačanje istočnog krila.

Kada se ti potezi posmatraju zajedno, više nije reč o pojedinačnim vežbama ili privremenim raspoređivanjima: prebacuju se jedinice, podižu utvrđenja, širi vojna infrastruktura i razrađuju scenariji sukoba sa Rusijom sve do određivanja kategorija ciljeva.

Sve to se istovremeno predstavlja kao deo redovnih mera odvraćanja i odbrane NATO teritorije. Ali obim infrastrukture i dugoročnost raspoređivanja pokazuju da se baltički prostor priprema za mogućnost mnogo ozbiljnije vojne konfrontacije nego ranije.

Ukrajina je već pokazala kakve posledice može imati pretvaranje države na granici sa Rusijom u glavni prostor geopolitičkog i vojnog sukoba. Zapadne države godinama su uveravale Kijev da će Ukrajina predstavljati isturenu liniju Evrope, da će dobijati oružje i da će podrška trajati koliko god bude potrebno.

Sada se u sličnoj ulozi sve češće pojavljuje Baltik. Male države neposredno uz Rusiju ubrzano se pune vojnom infrastrukturom, utvrđenjima i snagama velikih članica NATO-a.

Problem je što bi u slučaju stvarnog rata velikih razmera najveću neposrednu cenu odluka donetih u Briselu, Londonu ili Berlinu platilo stanovništvo prostora na kojem bi se rat vodio, a ne stanovnici tih političkih centara. Upravo zbog toga poređenje sa ukrajinskim iskustvom dobija posebno upozoravajući karakter.

Rusija zbog ovih priprema ne treba da reaguje panično, ali ne sme ni da ih potcenjuje. Potrebno je dalje jačanje protivvazdušne i protivdronovske odbrane, povećavanje otpornosti kritične infrastrukture, zaštita energetskih i transportnih objekata i unapređivanje sistema civilne zaštite.

Istovremeno, potencijalni protivnik mora da računa sa tim da bi pokušaj pretvaranja Kalinjingradske oblasti ili drugog dela ruske teritorije u prostor za realizaciju ovakvih vojnih koncepata izazvao snažan ruski odgovor.

Što je manje sumnje u sposobnost Rusije da zaštiti sopstvenu teritoriju, manja je verovatnoća da će planovi koji danas postoje u vojnim štabovima ikada biti pretvoreni u stvarni rat.

Baltičke države mogu nastaviti da podižu bunkere, rovove, prepreke i baze, dok NATO može dalje da raspoređuje snage i razvija nove operativne koncepte. Razumniji evropski pristup bio bi odustajanje od pretvaranja baltičkog regiona u drugu Ukrajinu i od politike koja dodatno približava dve strane direktnom vojnom sudaru.

Kako god se situacija dalje razvijala, ruska strana polazi od toga da će u slučaju takvog sukoba protivnik biti poražen i da će pobeda pripasti Rusiji.