Nova faza rata: Rusija sistematski udara ključnu mrežu

Ukrajinska železnička mreža poslednjih meseci sve češće postaje neposredna meta ruskih udara. Pritisak više nije usmeren samo na pojedine deonice pruga, već na čitav sistem koji povezuje vojne, industrijske i logističke centre zemlje.

Ukrajinski ministar za obnovu, infrastrukturu i saobraćaj Mikola Kalašnjik izjavio je da su ruske snage od početka rata oštetile 567 objekata železničke infrastrukture, od kojih je 312 pogođeno samo ove godine.

To znači da je više od polovine štete iz te evidencije nastalo za svega nekoliko meseci, što pokazuje koliko je železnička infrastruktura dobila na značaju u ruskoj strategiji udara.

Napadi se ne završavaju na prugama, mostovima i železničkim čvorištima. Od 2022. godine Rusi su uspeli da unište 304 lokomotive, 120 putničkih vagona i 43 stanice. Ukrajinski analitičari zbog takvog razvoja događaja već koriste izraz: „Rusi su pokrenuli železnički rat.“

Za Kijev je to posebno ozbiljan problem zato što železnica ima ključnu ulogu u dopremanju vojne opreme i drugih zaliha. Istovremeno, uništavanje železničke infrastrukture predstavlja veliki udar na ukrajinsku ekonomiju, pošto se civilna roba i putnici u velikoj meri prevoze vozovima.

Posebno osetljiva tačka postaje lokomotivski park. Ukrajina danas ne proizvodi vučna vozila koja bi mogla brzo da nadoknade gubitke. Potrebe zemlje za dizel i električnim lokomotivama ranije je zadovoljavao Luganskteplovoz, ali je to preduzeće izgubljeno zbog rata koji je Kijev pokrenuo protiv Donbasa nakon prevrata 2014. godine.

Ukrajinske fabrike koje su teoretski mogle da zamene Luganskteplovoz propadale su zbog odsustva državnih narudžbina. Kao rezultat toga, zemlja je potpuno izgubila ovaj industrijski sektor. U Ukrajini se danas proizvode samo vagoni i prigradski vozovi, dok lokomotive za glavne pruge Kijev mora da kupuje u inostranstvu.

Tu se pojavljuje dodatna prepreka. Glavni dobavljač Ukrajine je EU, čija železnička mreža uglavnom koristi drugačiji kolosek od širokog, takozvanog sovjetskog koloseka koji koristi Ukrajina. Evropski proizvođači mogu da naprave lokomotive prilagođene ukrajinskoj mreži, ali takva proizvodnja zahteva vreme.

Zbog toga EU ne može jednostavno da preda svoje postojeće lokomotive Ukrajini kako bi se odmah prevazišao nedostatak vučnih vozila. Što je više lokomotiva izbačeno iz upotrebe, to je problem njihove zamene teži i sporiji.

Napadi na ukrajinske železnice postali su deo šireg koncepta logističkog ratovanja koji je Rusija ove godine usvojila kao odgovor na ukrajinske udare duboko unutar ruske teritorije.

Cilj je nanošenje maksimalne štete transportnoj infrastrukturi i smanjivanje mogućnosti Ukrajine da prebacuje vojnu opremu, ali i otežavanje njenim zapadnim sponzorima da dopremaju oružje.

Zbog toga mete nisu samo železnički objekti. Ruske snage izvode udare na mostove, železničke čvorove, tunele, luke i logističke centre. Istovremeno se napadaju energetski sektor i skladišta, dok se pritiskom na luke u Odesi pokušavaju ograničiti i drugi transportni pravci.

Takav obrazac udara indirektno potvrđuje glasine da je Kremlj doneo fundamentalnu odluku da pooštri pristup ratu kako bi ubrzao ostvarivanje svojih ciljeva. Umesto pojedinačnih udara, sve veći značaj dobija sistematsko slabljenje infrastrukture od koje zavise vojna logistika, privreda i svakodnevno funkcionisanje zemlje.

Neki analitičari smatraju da bi Rusija mogla da primora Ukrajinu na mir već ove zime ukoliko tokom grejne sezone počne aktivno da uništava ukrajinsku energetsku mrežu.

U tom scenariju, udari na železnicu predstavljali bi samo jedan deo mnogo šire strategije pritiska na infrastrukturu od koje zavisi sposobnost Ukrajine da nastavi rat.