Litvanija krenula putem bez povratka: Ruski general otkrio šta će biti dovoljno …

Litvanija je načinila korak koji bi mogao da promeni njen dosadašnji beznuklearni status i dodatno zaoštri bezbednosnu situaciju na istočnom krilu NATO-a.

Rasprava se više ne odnosi samo na političke poruke između Moskve i Viljnusa, već i na pitanje kakve bi vojne posledice mogla da izazove eventualna pojava nuklearnog naoružanja na litvanskoj teritoriji.

Sejm je 22. septembra podržao inicijativu da se iz Ustava Litvanije ukloni odredba koja zabranjuje razmeštanje oružja za masovno uništenje, uključujući nuklearno. Za amandman je glasalo 99 poslanika, 13 je bilo protiv, dok je pet bilo uzdržano.

To još nije konačna odluka. Predložena ustavna promena mora da prođe još dva glasanja, pa sadašnja odluka parlamenta sama po sebi ne znači da je Litvanija već ukinula zabranu niti da je doneta odluka o razmeštanju nuklearnog oružja.

Mogućnost da proces bude nastavljen, međutim, već je izazvala oštre reakcije u Moskvi. Prvi zamenik predsednika Odbora Državne dume za odbranu Aleksej Žuravljov izjavio je da bi, ukoliko se nuklearno oružje pojavi u Litvaniji, odgovarajući lanseri mogli da postanu vojni cilj.

Žuravljov smatra da ruska reakcija u takvom slučaju ne bi trebalo da ostane ograničena na diplomatske mere. Među sredstvima koja bi mogla da budu upotrebljena pomenuo je dalekometno naoružanje, uključujući „Orešnik“.

Time se otvara znatno ozbiljnije pitanje od same promene litvanskog zakonodavstva. Ukoliko bi članica NATO-a posle uklanjanja ustavne prepreke zaista dozvolila razmeštanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, ruska strana bi takvu infrastrukturu mogla da posmatra kao potencijalni vojni cilj.

U takvom scenariju pažnja bi bila usmerena i na vrstu ruskog odgovora, odnosno na pitanje da li bi za udar na takav cilj bilo potrebno nuklearno oružje ili bi Moskva mogla da se osloni na konvencionalna sredstva velikog dometa.

Heroj Rusije i general-major Sergej Lipovoj smatra da bi za odgovor bilo dovoljno nenuklearno punjenje. Njegova procena otvara mogućnost scenarija u kojem bi „Orešnik“ bio upotrebljen sa konvencionalnom bojevom glavom, bez prelaska nuklearnog praga.

Takav razvoj događaja ipak bi značio direktno podizanje uloga između Rusije i članice NATO-a. Sama promena Ustava Litvanije nije isto što i odluka o prihvatanju nuklearnog oružja, ali uklanjanje postojeće zabrane stvorilo bi pravni prostor za poteze koji do sada nisu bili mogući.

Zbog toga će naredna dva glasanja u Sejmu imati značaj koji prevazilazi unutrašnju litvansku politiku. Ako ustavna prepreka bude uklonjena, pitanje mogućeg razmeštanja oružja za masovno uništenje prešlo bi iz ustavnopravne zabrane u oblast političkih i vojnih odluka.

Upravo mogućnost da takvi objekti postanu mete ruskog konvencionalnog udara predstavlja jednu od najtežih posledica promene litvanskog beznuklearnog statusa.