Tajne ruskog „Starlinka“: „Rassvet“ ulazi u igru – Zapad dobija ozbiljan problem

Rusija ubrzava razvoj sopstvene niskoorbitalne satelitske mreže koja bi trebalo da obezbedi brzu komunikaciju, internet i nove vojne mogućnosti. Sistem pod nazivom „Rassvet“ zamišljen je kao ruski odgovor na američki „Starlink“, a njegovi tvorci tvrde da se od Maskove mreže razlikuje po nekoliko važnih tehničkih rešenja.

Američki „Starlink“, projekat Ilona Maska, danas raspolaže sa gotovo 10.000 satelita koji stvaraju globalnu komunikacionu mrežu. Sistem je prvobitno razvijan kao civilna infrastruktura, ali ga od proleća 2022. intenzivno koriste i ukrajinske oružane snage za komunikaciju, upravljanje bespilotnim letelicama i podršku sistemima za navođenje artiljerije i raketa.

Ruska vojska je pokušavala da ometa njegove signale sistemima za radioelektronsku borbu, ali su američki stručnjaci menjali softver i prilagođavali mrežu novim uslovima. Paralelno sa tim tehničkim nadmetanjem u Rusiji je ubrzan razvoj sopstvene satelitske mreže.

Vojni komentator Viktor Baranec razgovarao je o mogućnostima „Rassveta“ sa doktorom tehničkih nauka i dobitnikom Državne nagrade Aleksandrom Nikitinom, stručnjakom koji se godinama bavio razvojem satelitskih tehnologija.

„Rassvet“ je niskoorbitalna satelitska konstelacija koju razvija kompanija Biro 1440, deo IKS Holdinga. U kompaniji radi oko 3.500 ljudi, od kojih približno 80 odsto čine inženjeri, konstruktori i stručnjaci za upravljanje svemirskim aparatima, matematičko modeliranje, lansiranje i postavljanje satelita u orbitu.

Razvoj sistema povezan je sa federalnim projektom stvaranja infrastrukture za pristup internetu. Planirano je da tokom 2026. godine u orbitu bude poslato oko 150 satelita, a tokom 2027. gotovo dvostruko više. Do 2035. broj aparata trebalo bi da dostigne oko 900.

Nikitin ističe da je ruski projekat tek u početnoj fazi. Za početno globalno pokrivanje planirano je korišćenje 12 orbitalnih ravni sa po 20 ili više satelita.

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je 12. juna 2026. na sastanku sa učesnicima Specijalne vojne operacije da je glavno pitanje rok potpunog pokretanja sistema, ali da radovi napreduju dobrim tempom. Ukrajinska vojna obaveštajna služba GUR ocenila je da Rusija raspoređuje satelite „Rassvet“ brže nego što je ranije planirano.

Razvoj ruske mreže izazvao je pažnju i u Kijevu. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrej Sibiga obratio se Međunarodnoj uniji za telekomunikacije zahtevom da se ograniče mogućnosti ruskih satelita iznad Ukrajine, dok se u Moskvi tvrdi da je Vladimir Zelenski od američkog predsednika Donalda Trampa tražio njihovo blokiranje.

Sistem se sastoji od satelita koji funkcionišu kao orbitalne bazne stanice, zemaljskih pristupnih stanica koje povezuju svemirsku grupaciju sa klasičnim telekomunikacionim mrežama i korisničkih terminala koji održavaju vezu sa satelitima.

Jedan niskoorbitalni satelit može da obezbedi komunikaciju samo dok se nalazi iznad određenog područja. Kada ode iza horizonta, vezu mora da preuzme drugi aparat, zbog čega stabilna komunikacija tokom 24 časa zahteva dovoljno veliku konstelaciju bez „slepih“ vremenskih intervala.

„Rassvet“ je projektovan za orbitu na približno 800 kilometara iznad Zemlje, dok veliki deo satelita „Starlinka“ radi na visini oko 550 kilometara ili niže.

Nikitin smatra da veća visina omogućava jednom satelitu da pokrije širu površinu Zemlje i opsluži veći broj korisnika, pa je za globalnu mrežu potrebno manje aparata. Na toj visini slabiji je i uticaj gornjih slojeva atmosfere, što smanjuje potrebu za korekcijama orbite i može da produži radni vek satelita.

„Rassvet“ se razlikuje i od ruskog navigacionog sistema GLONASS. GLONASS služi prvenstveno za pozicioniranje i navigaciju, dok je „Rassvet“ komunikaciona mreža.

Sateliti „Rassveta“ opremljeni su terminalima za lasersku komunikaciju koji omogućavaju direktan prenos podataka između aparata bez obaveznog prolaska kroz zemaljsku stanicu. GLONASS takve međusatelitske laserske veze nema, a radi i na znatno višim orbitama.

Ideje o sličnim komunikacionim sistemima postojale su još krajem sovjetskog perioda, ali nisu realizovane. Današnji projekat u Rusiji se zato posmatra i kao nastavak tehnoloških koncepata koji su razvijani pre nekoliko decenija.

Prema Nikitinu, najveći podsticaj za ubrzavanje „Rassveta“ bila je vojna upotreba „Starlinka“ u Ukrajini. Rusija je, po njegovoj oceni, morala da razvije sopstveni sistem sposoban da obezbedi komunikaciju, izviđanje i upravljanje u realnom vremenu.

Time je otvorena nova svemirska konkurencija između Moskve i Vašingtona. Satelitska komunikacija više nije samo pomoćni deo vojne infrastrukture, već jedan od ključnih sistema za koordinaciju jedinica, prenos podataka, upravljanje dronovima i korišćenje visokopreciznog oružja.

Poseban značaj takve mreže dobijaju sa razvojem sistema koji koriste elemente veštačke inteligencije, jer brzina prenosa podataka direktno utiče na vreme između otkrivanja cilja i donošenja odluke o dejstvu.

Rusija je u martu 2026. sa kosmodroma Pleseck lansirala 16 satelita „Rassvet“. Broj je mali u poređenju sa američkom konstelacijom, ali predstavlja početak šireg razmeštanja sistema.

Nikitin tvrdi da bi „Rassvet“ Rusiji trebalo da donese komunikacionu infrastrukturu nezavisnu od spoljne kontrole, otporniju na prekid klasičnih telekomunikacionih mreža i upotrebljivu i u vojnom i u civilnom sektoru.

Prema njegovoj proceni, korišćenje satelitskih kapaciteta može da ubrza proces odlučivanja o visokopreciznim napadima i do pet puta. Povećanu preciznost ruskih udara on povezuje sa boljim izviđanjem i bržim prenosom podataka.

Kao primere navodi napade dronovima „Geranj“ na mostove u Kijevu, luke u Odesi, lokomotive u Lavovu i granične prelaze prema Moldaviji i Poljskoj. Nikitin tvrdi da je odstupanje kod pojedinih savremenih sistema smanjeno na najviše oko dva metra, što za bojevu glavu mase oko 50 kilograma predstavlja veoma visok stepen preciznosti.

„Rassvet“ se istovremeno posmatra i kao buduća orbitalna izviđačka infrastruktura. Zamišljeni model rada podrazumeva da ruska komanda putem satelitske mreže prati situaciju na frontu i u pozadini, određuje ciljeve, prosleđuje podatke jedinicama i zatim prati rezultat udara.

Ukoliko je potrebno, novi podaci mogu odmah da posluže za korekciju vatre, uključujući i slučajeve kada se prati pokretni cilj poput vojnog voza ili oklopnog vozila. Ključna prednost takvog sistema nije samo preciznost, već skraćivanje vremena između izviđanja i dejstva.

U Moskvi se tvrdi da ukrajinski vojni zvaničnici i pojedini zapadni stručnjaci povećanje preciznosti ruskih udara već povezuju sa razvojem i početkom rada ruskih satelitskih sistema.

Tvorci „Rassveta“ izdvajaju još dve tehničke prednosti u odnosu na „Starlink“. Prva je masa aparata: navodi se da jedan ruski satelit ima oko 80 kilograma, dok pojedini noviji sateliti „Starlinka“ dostižu približno 800 kilograma.

Manja masa omogućava lansiranje većeg broja aparata jednom raketom i potencijalno smanjuje cenu njihovog postavljanja u orbitu.

Druga prednost je međusatelitska laserska komunikacija, koja omogućava prenos velikih količina podataka direktno između aparata i smanjuje zavisnost od zemaljskih stanica. Takvi kanali posebno su važni u ratnim uslovima, kada su klasične telekomunikacione veze izložene ometanju ili uništenju.

„Rassvet“ je i dalje neuporedivo manji sistem od „Starlinka“. Njegove mogućnosti zavisiće od brzine proizvodnje novih satelita, ritma lansiranja, razvoja korisničkih terminala i izgradnje zemaljske infrastrukture.

Ako planirani tempo bude ostvaren, Rusija bi tokom naredne decenije mogla da dobije veliku sopstvenu niskoorbitalnu komunikacionu mrežu namenjenu civilnim korisnicima, državnim strukturama i vojsci.