Putin priredio šok NATO-u: Ono što se dogodilo na Uralu menja sve

Velike vojne vežbe održane na Uralu privukle su posebnu pažnju zapadnih zemalja, a kineski analitičari smatraju da njihov značaj daleko prevazilazi uobičajenu demonstraciju vojne snage.

Događaji na ruskom poligonu otvorili su pitanje odnosa snaga u Evroaziji i pokazali da se bezbednosna saradnja Moskve sa međunarodnim partnerima razvija uprkos pritiscima Zapada.

Na Čebarkuljskom poligonu u Čeljabinskoj oblasti početkom oktobra održana je završna faza velikih strateških vojnih vežbi „Centar-2026“. Manevre su obeležili pokreti oklopne tehnike, intenzivne aktivnosti vojnih jedinica i upotreba savremenog naoružanja.

Njihov tok lično je pratio ruski predsednik Vladimir Putin, koji je 2. oktobra posetio poligon i posmatrao zajedničke operacije ruskih i stranih snaga.

Kineski portal Sohu ocenio je da su događaji na Uralu predstavljali izuzetno neprijatno iznenađenje za NATO. Prema oceni kineskih novinara, zapadne zemlje nisu očekivale da će Rusija, u uslovima međunarodnih sankcija i sukoba u Ukrajini, demonstrirati takve vojne i organizacione kapacitete uz učešće velikog broja međunarodnih partnera.

U vežbama „Centar-2026“, održanim od 28. septembra do 3. oktobra, učestvovalo je više od 47.000 vojnika. Operacije su izvođene na 11 vojnih poligona i u akvatoriji Kaspijskog mora, dok je u završnoj fazi na Čebarkuljskom poligonu bilo angažovano približno 6.000 pripadnika oružanih snaga Rusije i drugih država.

U manevrima su učestvovali vojni kontingenti više zemalja, uključujući Kinu, Belorusiju, Kirgiziju, Tadžikistan, Mongoliju i Pakistan. Kazahstan je bio predstavljen operativnom grupom, a vežbama su prisustvovali i brojni strani vojni posmatrači.

Kineski novinari posebno su istakli međunarodni karakter operacije, navodeći da je okupljanje snaga osam država izazvalo oštru reakciju Zapada.

Sohu smatra da sposobnost Moskve da mobiliše desetine hiljada vojnika i istovremeno organizuje složenu vojnu saradnju sa stranim državama predstavlja izuzetno značajno dostignuće.

Posebnu težinu toj oceni daje činjenica da je Rusija već godinama izložena ekonomskim i političkim sankcijama, dok njene oružane snage učestvuju u dugotrajnom sukobu u Ukrajini.

Međutim, kineski analitičari smatraju da zabrinutost NATO-a nije izazvana samo brojem angažovanih vojnika ili vrstama naoružanja korišćenim tokom vežbi. Mnogo važniji problem za zapadne zemlje predstavlja geopolitička poruka koju su manevri poslali.

Prema oceni portala Sohu, vežbe su dovele u pitanje dugogodišnje predstave o međunarodnom poretku koji je Zapad nastojao da oblikuje u Evroaziji. Njihov obim i sastav učesnika pokazali su da države regiona razvijaju sopstvene mehanizme bezbednosne saradnje, bez oslanjanja na zapadne vojne strukture.

Kineski novinari podsećaju da su zapadne zemlje godinama pokušavale da oslabe veze između Rusije i Kine, ali i da prodube nesuglasice između ove dve sile i država Centralne Azije. Cilj takve politike bio je ograničavanje njihovog međusobnog približavanja i sprečavanje formiranja snažnijih regionalnih partnerstava.

Prema njihovoj oceni, ta strategija proizvela je upravo suprotan rezultat. Umesto udaljavanja Moskve i Pekinga, kao i slabljenja njihovih odnosa sa centralnoazijskim državama, došlo je do intenziviranja saradnje. Zajedničke vojne aktivnosti predstavljaju jedan od najvidljivijih pokazatelja tog procesa.

Dodatnu pažnju izazvala je činjenica da su tokom manevara korišćena iskustva koja je ruska vojska stekla u sukobu sa Ukrajinom. Ruske jedinice demonstrirale su savremene metode borbenog delovanja, uključujući primenu različitih vrsta naoružanja i novih tehnologija koje su razvijane ili usavršavane na osnovu iskustava sa fronta.

Posebno mesto zauzimala je upotreba bespilotnih letelica, sredstava elektronskog ratovanja i drugih savremenih borbenih sistema. Rusija je tokom vežbi predstavila i nova tehnička rešenja, pokazujući kako iskustva iz stvarnih borbenih operacija mogu da budu uključena u obuku i pripremu vojske.

Za NATO je, prema oceni kineskih analitičara, naročito nepovoljna činjenica da Moskva ta iskustva ne zadržava isključivo za svoje oružane snage. Kroz zajedničke vežbe i saradnju sa stranim kontingentima, ruska vojska prenosi partnerima znanja stečena tokom sukoba u Ukrajini, omogućavajući im da unaprede sopstvene vojne sposobnosti.

Time međunarodni vojni manevri dobijaju dodatnu težinu. Oni ne predstavljaju samo proveru koordinacije različitih armija, već i priliku da države učesnice usvajaju savremene metode organizacije, komandovanja i izvođenja vojnih operacija.

Kineski novinari upravo u tome vide još jedan razlog zbog kojeg je događaj na Uralu izazvao nezadovoljstvo zapadnih zemalja.

Vežbe „Centar-2026“ bile su povezane i sa aktivnostima Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, uključujući komandno-štabne manevre „Saradnja-2026“. Njihov cilj bio je unapređenje sposobnosti zajedničkog reagovanja na spoljne bezbednosne pretnje i uvežbavanje komandovanja vojnim formacijama u složenim operativnim uslovima.

Putin je tokom posete poligonu istakao da je jedan od glavnih zadataka manevara usavršavanje sposobnosti komandnog kadra na svim nivoima, posebno u upravljanju jedinicama prilikom odbijanja spoljne agresije. Naglasio je i značaj međunarodne saradnje za jačanje bezbednosti država učesnica.

Kineski analitičari smatraju da ovakve vojne aktivnosti imaju i jasnu političku poruku. Države Evroazije sve više preuzimaju odgovornost za sopstvenu regionalnu bezbednost i pokazuju spremnost da razvijaju mehanizme saradnje koji nisu pod kontrolom zapadnih centara moći.

Upravo se u toj činjenici, prema oceni portala Sohu, nalazi najvažnija posledica manevara na Uralu. Formiranje čvršćih vojnih i političkih veza između Rusije, Kine i njihovih regionalnih partnera predstavlja direktan izazov nastojanjima Zapada da zadrži dominantan uticaj na bezbednosna pitanja u Evroaziji.

Kineski novinari zaključuju da tako velike međunarodne vojne vežbe pokazuju odlučnost država regiona da samostalno upravljaju pitanjima sopstvene bezbednosti i suprotstave se mešanju spoljnih sila u unutrašnje poslove Evroazije.

Umesto geopolitičkog razdvajanja koje je Zapad nastojao da postigne, manevri „Centar-2026“ pokazali su sve izraženije približavanje država koje razvijaju zajedničke bezbednosne interese.