General Armagedon se vraća: Uskoro počinje bitka koja će odlučivati o sudbini Donbasa

Povratak jednog od najpoznatijih ruskih generala ponovo je otvorio pitanje mogućih promena u komandovanju ruskim snagama u Ukrajini.

U vojnim krugovima razmatra se nekoliko pravaca na kojima bi njegovo iskustvo moglo da bude iskorišćeno, dok se istovremeno nastavljaju ruski udari na ukrajinsku infrastrukturu i razvijaju novi sistemi zaštite od bespilotnih letelica.

Nekoliko izvora objavilo je da je ruski general armije Sergej Surovikin, bivši komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, završio službeni angažman u Alžiru i vratio se u Moskvu. Iako njegov povratak pominje više ruskih medija, zvanična potvrda novog vojnog rasporeda još nije objavljena.

Mogućnost da Surovikin ponovo dobije važnu ulogu u vojnim operacijama otvoreno podržava ruski vojni komentator, pukovnik u penziji i nekadašnji portparol ministra odbrane Rusije Viktor Baranec. On smatra da bi bilo neobično da Moskva ne iskoristi iskustvo komandanta koji je već rukovodio velikim vojnim formacijama.

„Takvi generali ne leže na kauču, takvi generali su potrebni Rusiji i njenoj vojsci“, izjavio je Baranec.

Prema njegovoj proceni, u Kremlju i ruskom Ministarstvu odbrane trenutno se ozbiljno razmatra kako Surovikina uključiti u postojeću vojnu situaciju. Opisuje ga kao strogog, odlučnog i moćnog vojskovođu, čije bi komandne sposobnosti mogle da budu posebno značajne u trenutnim okolnostima na frontu.

Jedna od mogućnosti jeste njegovo angažovanje na krasnolimanskom pravcu, gde ukrajinske oružane snage pokušavaju da stvore nove tačke pritiska na ruske položaje. Upravo na tom delu fronta, smatra Baranec, Moskva bi mogla da iskoristi Surovikinovo iskustvo u organizovanju i vođenju složenih vojnih operacija.

Druga mogućnost odnosi se na Slavjansko-kramatorsku operaciju, koju ruski vojni komentator opisuje kao potencijalno stratešku bitku godine. Borbe za taj prostor imaju veliki značaj zbog položaja Slavjanska i Kramatorska u ukrajinskom odbrambenom sistemu Donbasa, pa bi eventualno imenovanje iskusnog komandanta predstavljalo važnu odluku ruskog vojnog vrha.

Istovremeno su se pojavile spekulacije da bi Surovikin mogao da bude uključen u operaciju na černigovskom pravcu, sa mogućim napredovanjem prema Kijevu. Baranec, međutim, takvu verziju smatra slabo argumentovanom i ne vidi dovoljno osnova da se ona prihvati kao ozbiljno razrađen vojni plan.

Surovikin je tokom ranijih vojnih operacija stekao nadimak „general Armagedon“, a njegov mogući povratak na ukrajinsko ratište Baranec predstavlja kao vest koja izaziva ozbiljnu zabrinutost u kijevskom rukovodstvu. Ipak, nema nezavisne potvrde da je ukrajinski politički ili vojni vrh reagovao na način koji mu ruski komentator pripisuje.

Dok se raspravlja o mogućem novom angažovanju generala, ruske snage nastavljaju napade na ukrajinske mostove. Ovi udari povezani su sa procenom Moskve da je ukrajinska protivvazdušna odbrana znatno oslabljena, posebno zbog problema sa raspoloživim raketama za zapadne protivvazdušne sisteme.

Baranec podseća da je Ukrajina ranije raspolagala protivvazdušnom odbranom koja je uključivala američke raketne sisteme Patriot i da tada nije bilo sadašnjeg nivoa nestašice raketa. Prema njegovom tumačenju, okolnosti su se promenile do te mere da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski gotovo svakodnevno upozorava na potrebu za dodatnim isporukama municije.

Ruski komentator smatra da su upravo ti problemi otvorili mogućnost za intenzivnije napade na mostove. On tvrdi da je ukrajinska protivvazdušna odbrana na pojedinim područjima postala čak deset puta slabija nego ranije, zbog čega ruske snage, prema njegovoj oceni, imaju manje razloga da strahuju od ulaska u zone koje su prethodno bile snažno zaštićene.

Takva procena predstavlja jedno od njegovih ključnih objašnjenja za promenu izbora ruskih ciljeva. Ipak, tvrdnja o desetostrukom slabljenju ukrajinske protivvazdušne odbrane nije nezavisno potvrđena, a stvarne sposobnosti tih sistema zavise od područja, rasporeda jedinica i raspoloživih raketa.

Posebno mesto u ovim razmatranjima zauzima Južni most u Kijevu. Baranec ga opisuje kao strateški objekat čiji značaj prevazilazi samu saobraćajnu funkciju i povezivanje delova ukrajinske prestonice.

Prema njegovim tvrdnjama, konstrukcija mosta sadrži velike vodovodne i toplovodne instalacije, kao i složenu mrežu kablova. On ocenjuje da se deo te komunikacione infrastrukture koristi za potrebe ukrajinskog Ministarstva odbrane, Generalštaba i specijalnih službi.

Zbog takvih instalacija, mostovi mogu imati višestruki infrastrukturni značaj, što objašnjava interesovanje ruske vojske za njih tokom napada na ukrajinske transportne veze. Međutim, Baranecove tvrdnje o konkretnom vojnom korišćenju kablovske mreže Južnog mosta nisu nezavisno potvrđene.

Pored situacije na frontu, u Rusiji se radi i na jačanju zaštite objekata u pozadini od ukrajinskih bespilotnih letelica. Jedan od pristupa zasniva se na iskustvima iz 1941. godine, kada su tokom Drugog svetskog rata iznad Moskve korišćene balonske prepreke radi zaštite prestonice od neprijateljskih aviona.

Savremena verzija ovog sistema prilagođena je borbi protiv dronova. Tokom nedavnog ispitivanja korišćena su dva aerostata zapremine po 150 kubnih metara, između kojih je razapeto uže, dok su sa njegove donje strane visili kablovi od kevlara, materijala poznatog po velikoj otpornosti na istezanje.

Rezultat ispitivanja pokazao je kako takva prepreka može da onesposobi bespilotnu letelicu bez upotrebe raketa ili protivavionskih topova. Dron je tokom leta zakačio prepreku, namotao uže oko propelera i ostao da visi, praktično zarobljen u mreži.

Ovaj eksperiment pokazuje mogućnost primene relativno jednostavnih fizičkih prepreka protiv određenih vrsta dronova. Za sada, međutim, nisu objavljeni potpuni podaci o efikasnosti sistema u različitim vremenskim uslovima, protiv većeg broja letelica ili pri napadima iz više pravaca.

Time se otvara još jedno pitanje za rusku vojsku- u kojoj meri bi sistem zasnovan na iskustvima iz Drugog svetskog rata mogao da dopuni savremena sredstva protivvazdušne odbrane, posebno u zaštiti infrastrukturnih i industrijskih objekata koji su izloženi napadima bespilotnih letelica.