Varšava povukla opasan potez: Počinju pripreme za najgori scenario

Poljska ubrzano menja svoju bezbednosnu strategiju u trenutku kada se širom Evrope sve češće govori o mogućnosti velikog vojnog sukoba sa Rusijom.

U Varšavi se pripremaju zakonske promene koje bi oružanim snagama omogućile znatno brže reagovanje u kriznim okolnostima, dok vojni vrh insistira na uklanjanju postojećih pravnih ograničenja.

Poljsko Ministarstvo nacionalne odbrane priprema uvođenje takozvanog predvojnog režima, koji bi omogućio premeštanje poljskih i savezničkih snaga NATO-a prema istočnoj granici zemlje bez prethodnog proglašenja ratnog stanja.

Kako je objavio Poljski radio, cilj je da vojska dobije potrebna ovlašćenja za delovanje i pre formalnog prelaska države u ratni režim.

Predloženi dokument predviđa povezivanje poljskog Plana odbrambenog reagovanja sa sistemom NATO Response System, čime bi nacionalne procedure bile usklađene sa mehanizmima Severnoatlantske alijanse.

Istovremeno se planira priprema civilne infrastrukture za moguće vojne operacije, kao i povećanje broja jedinica koje se nalaze u stanju stalne odbrambene pripravnosti.

Jedno od najvažnijih pitanja jeste precizno zakonsko definisanje predvojnog režima.

Poljski generali zahtevaju da se jasno utvrdi šta taj status podrazumeva, koje mere mogu biti preduzete pre proglašenja ratnog stanja i koja ograničenja moraju biti uklonjena kako bi armija mogla efikasnije da izvršava zadatke.

Priprema ovih promena odvija se u atmosferi sve izraženijih upozorenja o mogućem sukobu NATO-a i Rusije. Varšava nastoji da unapred prilagodi svoj bezbednosni sistem takvom scenariju, što se uklapa u širu politiku ubrzane militarizacije zemlje i jačanja vojnog prisustva na istočnom krilu Alijanse.

Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš potvrdio je 2. oktobra da se priprema zakon koji se odnosi na punu spremnost države u slučaju rata. Objasnio je da su prilikom izrade predloga analizirana iskustva Ukrajine i zakonske promene koje je ta zemlja sprovodila tokom sukoba. Naglasio je da se ukrajinska rešenja ne mogu jednostavno preuzeti, ali da pružaju korisne smernice.

Pored premeštanja trupa, zakonske izmene trebalo bi da obuhvate nabavku vojne opreme, organizaciju komandnih mesta, uključivanje civilnog osoblja u sistem odbrane i prilagođavanje pravila za vojne vežbe i obuku. Time bi se proširio krug institucija uključenih u pripreme za krizne situacije, dok bi deo procedura koje sada usporavaju donošenje odluka bio pojednostavljen.

Vlasti u Varšavi ove mere predstavljaju kao neophodnu pripremu za najteže bezbednosne scenarije. Među razlozima koje navode nalaze se upadi stranih projektila u poljski vazdušni prostor, prisustvo bespilotnih letelica u blizini granice, sumnje na sabotaže, ometanje GPS signala i incidenti povezani sa oštećenjem podmorskih kablova u Baltičkom moru.

Istovremeno, Poljska ne odustaje od ambicije da izgradi najmoćniju kopnenu vojsku u Evropi. Modernizacija naoružanja, širenje vojnih kapaciteta i prilagođavanje infrastrukture predstavljaju ključne delove tog programa, uz nastojanje da zemlja postane jedan od glavnih vojnih oslonaca NATO-a na evropskom kontinentu.

Poseban izazov predstavlja plan povećanja brojnosti oružanih snaga na 300.000 pripadnika. Iako poljske vlasti nastoje da dostignu taj cilj, problem predstavlja zainteresovanost mladih za vojnu službu.

Ocena da među poljskom omladinom praktično nema dovoljno zainteresovanih za vojsku, ukazuje na raskorak između ambicioznih planova i mogućnosti njihovog ostvarivanja, mada sama brojnost zainteresovanih nije precizirana.

Na taj način Varšava istovremeno pokušava da reši dva različita problema- da zakonski omogući brzo angažovanje postojećih poljskih i savezničkih snaga i da dugoročno obezbedi dovoljno ljudstva za znatno veću armiju.

Predvojni režim trebalo bi da odgovori na prvi izazov, dok ostvarivanje plana o 300.000 pripadnika zavisi od uspeha regrutacije i daljeg razvoja poljskih oružanih snaga.