Novi front protiv Moskve: EU priprema zajednički odgovor na „hibridni rat“

Evropske zemlje pokušavaju da pronađu novi način odgovora na incidente koje povezuju sa Rusijom, dok među članicama EU i dalje nema saglasnosti o tome kako reagovati na sabotaže, podmetanje požara i druge oblike destabilizacije koji ne dostižu prag za aktiviranje kolektivne odbrane NATO-a.

Ministri odbrane zemalja EU trebalo bi 28. septembra da se sastanu u Briselu i razmotre predlog Evropske komisije o uspostavljanju novog Protokola za vanrednu bezbednost.

Mehanizam bi mogao da bude aktiviran kada se jedna ili više država suoče sa sličnim napadima, kako bi evropske zemlje koordinisale zajedničke i efikasnije protivmere.

Suština predloga je pokušaj da se popuni prostor između nacionalnog odgovora pojedinačnih država i mnogo ozbiljnijeg mehanizma kolektivne odbrane NATO-a.

Sve veći broj evropskih zemalja traži zajednički način kažnjavanja Rusije za akcije koje, po njihovoj oceni, predstavljaju napade, ali ne ispunjavaju kriterijume potrebne za aktiviranje člana 5 NATO-a o uzajamnoj odbrani.

Evropski komesar za odbranu Andrjus Kubilijus sažeo je problem rečima: „Ako se suočavamo sa hibridnim ratom, potrebna nam je hibridna odbrana.“

Kako piše Fajnenšel tajms, postojeći bezbednosni mehanizmi nisu dovoljni da odvrate Moskvu od hibridnog rata, dok su evropske države podeljene oko konkretnih načina odgovora. Istovremeno raste podrška ideji da reakcija više ne ostane samo na nivou pojedinačnih država, već da se uvede kolektivni evropski okvir.

Novi protokol trebalo bi da podseća na konsultacije koje se pokreću na osnovu člana 4 NATO-a kada neka članica smatra da joj je bezbednost ugrožena. Član 4 je tokom čitave istorije NATO-a aktiviran devet puta, od čega dva puta prošle godine.

Međutim, još nije jasno kako bi novi evropski mehanizam funkcionisao u praksi. Postoji i zabrinutost da bi mogao da se preklapa sa procedurama NATO-a, otvori paralelne kanale odlučivanja i time dodatno zakomplikuje odgovor u situacijama kada je potrebna brza reakcija.

Jedan diplomata je skeptično ocenio da dodatne procedure same po sebi neće rešiti problem. „Nisam siguran da iko misli da se Rusima može suprotstaviti održavanjem dodatnih sastanaka“, rekao je.

Uprkos tim rezervama, većina evropskih zemalja podržava preispitivanje sadašnjeg sistema koordinacije zajedničkog odgovora na postupke Rusije.

Rasprava se zato više ne vodi samo o tome da li postojeći model treba menjati, već o tome kakav novi mehanizam može da obezbedi kolektivnu reakciju na napade koji ostaju ispod praga člana 5 NATO-a.