Neurolog otkriva pet znakova da vam mozak propada i da hitno treba otići kod lekara

Profesor kognitivnih neuronauka sa Univerziteta u Bornmutu Ben Paris objašnjava da se ključni razlog krije u frontalnom režnju mozga koji se nalazi odmah iza čela. Ovaj deo je odgovoran za takozvane izvršne funkcije, odnosno planiranje, organizaciju, usmeravanje pažnje i prilagođavanje novim situacijama. Iako frontalni režanj prirodno prolazi kroz promene tokom godina, brzina tog procesa se značajno razlikuje od osobe do osobe.

Sam po sebi, povremeni zaboravni trenutak ne znači da osoba ima ozbiljne zdravstvene probleme, ali učestalo ponavljanje ovih simptoma jeste jasna poruka da treba otići na pregled. Profesor Ben Paris izdvaja 5 ključnih pokazatelja na koje valja obratiti pažnju.

Multitasking

Prvi signal jeste sve teže obavljanje 2 stvari istovremeno. Na primer, dok pripremate ručak i razgovarate sa partnerom, mozgu je potrebno znatno više vremena da prebaci pažnju sa kuhinje na sagovornika. Ova pojava direktno je povezana sa kognitivnom fleksibilnošću, odnosno sposobnošću da naš mozak brzo menja fokus. Sposobnost istovremenog upravljanja različitim zahtevima spada u složenije zadatke, pa se promene u tom segmentu primećuju veoma rano.

Izostavljanje reči

Drugi uočljivi znak jeste učestalo izostavljanje reči iz rečenica. Iako umor i stres mogu svakome da skrate misao, redovno preskakanje reči ukazuje na oslabljenu inhibiciju odgovora. Ova funkcija nam pomaže da se usredsredimo na bitne informacije dok potiskujemo one nevažne.

Mešanje reči

Pored toga, treći signal jeste mešanje reči koje pripadaju istoj grupi ili imaju slično značenje. Ako umesto reči viljuška izgovorite kašika ili nož, vaš um aktivira više povezanih pojmova odjednom. Ukoliko se ovakve zamene dešavaju sve češće i ako su izgovorene reči sve udaljenije od onih koje ste želeli da upotrebite, to već jasno oslikava koliko je narušeno pamcenje.

Zaboravljanje

Četvrti znak jeste situacija u kojoj krećete u prodavnicu bez novčanika ili spiska za kupovinu. Naizgled jednostavna nabavka hleba i mleka zapravo zahteva složen niz mentalnih koraka. Kada taj proces oslabi, gubi se radna memorija, pa učestalo izlaženje iz kuće bez osnovnih stvari postaje razlog za brigu.

Izgubljenost

Peti signal je kruženje po prodavnici i nemogućnost da pronađete traženi artikal. Kada se oslanja na kratkoročnu i prostornu memoriju, čovek tačno zna gde se nalazi u prostoru, pa ponovljeni povratak u isti prolaz jasno ukazuje da je demencija ili neki drugi kognitivni poremećaj u začetku. Učestali zaborav i gubljenje orijentacije u poznatom prostoru jasan su znak da kratkoročna memorija popušta.

Kada ove promene počnu da utiču na svakodnevicu, neophodno je obratiti se lekaru, a posebno je važno ako na problem ukažu članovi porodice. Naime, pojedine osobe pogođene su stanjem koje se zove anosognozija, što znači da uopšte nisu svesne sopstvenog kognitivnog pada.

Uzrok simptoma ne mora uvek biti alchajmer, već tegobe mogu izazvati i moždani udar ili tumor, zbog čega je brza dijagnostika ključna da se sačuva opšte zdravlje. Svako naglo pogoršavanje stanja zahteva stručnu procenu i prilagođavanje svakodnevnih navika. Pravovremeni odlazak kod lekara od presudnog je značaja jer kognitivni pad mogu uzrokovati i drugi ozbiljni zdravstveni problemi.

Kako sačuvati mozak i usporiti starenje

Srećom, postoje provereni načini da se uspori proces propadanja i sačuva mentalna svežina. Fizička aktivnost i pravilna ishrana igraju glavnu ulogu u očuvanju moždanih funkcija. Namirnice bogate folatima i omega 3 masnim kiselinama, kao što su zeleno lisnato povrće, riba, orašasti plodovi i bobičasto voće, dokazano usporavaju propadanje ćelija.

Pored toga, trening snage 2 puta nedeljno sprečava smanjenje volumena mozga i poboljšava rezultate na testovima memorije, dok aerobne vežbe poboljšavaju cirkulaciju i dotok krvi u glavu.

Takođe, neophodno je ograničiti alkohol i potpuno ostaviti cigarete jer konzumiranje alkohola smanjuje delove mozga zadužene za pamćenje. Mentalna aktivnost deli podjednaku važnost kao i fizička, pa učenje novog jezika, sviranje instrumenta, čitanje i rešavanje kvizova grade snažnu kognitivnu rezervu.

Na kraju, obavezno negujte društveni život i provodite vreme u prirodi. Razgovor sa dragim ljudima i prilagođavanje u društvu primoravaju mozak da obrađuje informacije i ostane aktivan, dok priroda dokazano jača radnu memoriju i usporava celokupno starenje organizma.