Saudijski kralj 15 godina četiri ćerke držao u zatočeništvu, izgladnjivao ih i drogirao

Bajka iz “Hiljadu i jedne noći”? Tako zvuči, ali… Ćerke jednog od najmoćnijih ljudi Saudijske Arabije odrastale su okružene bogatstvom, putovale svetom i imale pristup svemu što novac može da kupi, međutim, iza sve te raskoši krila se sasvim drugačija realnost, mračna i užasna. Njihove priče podsećaju na priču o Zlatokosi, devojci zatvorenoj u kuli, koja sa spoljnim svetom može da komunicira samo kroz prozor. Za četiri princeze, međutim, ta kula nije bila izmišljena, a priča nije imala srećan kraj.

Prema svedočenju američkog lekara Dvajta Bedrika, koji je svojevremeno radio u saudijskoj Kraljevskoj medicinskoj službi, sudbinu sestara obeležili su porodični sukobi, stroga kontrola i odluke njihovog oca, kralja Abdulaha bin Abdulaziza Al Sauda. Doktor se našao u položaju koji će ga, kako je kasnije priznao, progoniti do kraja života: imao je mogućnost da pruži medicinsku pomoć ženama čiji je položaj smatrao neprihvatljivim, ali je istovremeno radio za čoveka od čije je volje zavisila njihova svakodnevica i moćnog vladara koji je imao ukupno 36 dece.

Od Teksasa do drugog kraja planete

Kada je 1995. godine u medicinskom časopisu ugledao oglas za posao u bolnici “Kralj Fejsal” u Rijadu, Dvajt Bedrik nije mogao ni da nasluti koliko će mu se život promeniti. Radio je u hitnoj pomoći u Mekalenu, Teksas, i približavao se pedesetoj. Bio je umoran od svakodnevnog suočavanja sa nasilnicima, narkomanima i alkoholičarima, pa mu je mogućnost da počne novo poglavlje u drugoj zemlji delovala vrlo privlačno.

Prijavio se i prošao razgovor. Ubrzo je spakovao kofere i sa suprugom otputovao na drugi kraj planete. Saudijska Arabija tada je ulagala značajna sredstva u razvoj zdravstvenog sistema, a Bedrika je impresionirala savremena medicinska oprema. Posao koji je prihvatio delovao je kao prilika da profesionalno napreduje, ali i da se udalji od iscrpljujuće svakodnevice u Sjedinjenim Državama.

Deset godina kasnije, 2005, Abdulah bin Abdulaziz Al Saud postao je kralj. Zbog zdravstvenih problema i srčanih tegoba, za ličnog lekara dobio je upravo Bedrika, koji je kasnije preuzeo rukovođenje državnom medicinskom službom. Njegova nova funkcija podrazumevala je organizovanje čitavog tima lekara, medicinskih sestara i negovatelja, kao i pripremu za svaku zdravstvenu krizu. U kraljevskim rezidencijama i na jahtama postojale su posebno opremljene medicinske prostorije, a od glavnih doktora se očekivalo da uvek budu uz vladara.

U tom svetu, novac nije predstavljao prepreku. Kralj je imao pristup vrhunskim medicinskim uslugama, a njegov lični lekar uživao je izuzetno poverenje. Upravo će ga to poverenje jednog dana odvesti do vrata iza kojih se krila možda i najmračnija epizoda njegovog života…

Princeza sa nožem u ruci

Bedrik je brinuo o kraljevom zdravlju, ali i o zdravstvenim potrebama nekih članova njegove porodice. Imao je pristup privatnim odajama i bio je naviknut na stroga pravila života na dvoru. Međutim, jedan zadatak potpuno je promenio njegov pogled na čoveka za kojeg je radio.

Jednog dana dobio je nalog da interveniše zbog psihičke krize princeze Hale, kraljeve ćerke. Rečeno mu je da je devojka izgubila kontrolu i da joj treba dati snažan sedativ. Kada je stigao u njen dom, prizor koji ga je dočekao bio je uznemirujući. Hala je, sa kuhinjskim nožem u ruci, napadala svakoga ko bi pokušao da joj priđe. Za lekara koji je godinama radio u hitnoj pomoći takvo ponašanje nije bilo nepoznato, ali je odlučio da ne reaguje na uobičajen način.

Umesto da odmah posegne za injekcijom, započeo je razgovor i uspeo da je ubedi da odloži nož. Hala se smirila, a zatim mu je, uprkos nepoverenju, otkrila deo svoje priče. Nije želela da joj prilazi i jasno mu je stavila do znanja da je on samo doktor, dok je ona ćerka kralja.

Ipak, iza tog prkosa, prema Bedrikovom svedočenju, stajala je žena čiji je život bio daleko od onog kakav bi podrazumevali njeno poreklo i titula. Lekar je saznao da Hala nije jedina koja živi pod takvim okolnostima. Njene tri sestre – Maha, Sahar i Džavahir – takođe su bile zatvorene i izlazile su samo povremeno, u pratnji stražara.

Ubrzo je vest o susretu sa Halom stigla do kralja. Bedriku je poverena briga o princezama, ali se istog časa našao pred teškim moralnim izborom: trebalo je da im pruža medicinsku pomoć, a istovremeno sesuočio sa sumnjom da se njihovo zdravstveno stanje pogoršava upravo zbog načina na koji su tretirane.

Četiri sestre i jedna tajna

Prema navodima koji su kasnije izneti u javnost, Hala, Maha, Sahar i Džavahir nekada su živele sasvim drugačije: putovale su na luksuzne destinacije, vozile se privatnim avionima, kupovale u najskupljim buticima, večerale u ekskluzivnim restoranima… Školovale su se i imale velike planove, ali se, kako se navodi, nisu uvek slagale sa političkim odlukama svog oca.

Hala je želela da postane klinički psiholog, dok je Sahar htela da se bavi ljudskim pravima. Njihove želje nisu bile neobične: obrazovanje, samostalnost i mogućnost da same odlučuju o svojoj budućnosti trebalo bi da budu dostpuni svima, zar ne?

Prekretnica je, prema Bedriku, nastupila nakon sukoba njihovog oca i majke, Alanud Alfajez. Alanud je izgubila kraljevu naklonost, pa je 2003. godine napustila Saudijsku Arabiju i otišla u London, nadajući se da će joj se kasnije pridružiti i ćerke. To se, međutim, nije dogodilo. Čak je slala pisma Ujedinjenim nacijama u kojima je opisivala položaj svojih ćerki i tražila pomoć. Ipak, nije uspela da ih izbavi, a kontakt je postajao sve teži.

U međuvremenu, život princeza se drastično promenio. Kretanje im je bilo ograničeno, nadzor pojačan, a izlasci u grad, koji su ranije bili mogući uz pratnju, potpuno su prestali. U početku su sve četiri živele zajedno, ali je takav život, pod pritiskom izolacije i narušenog zdravlja, postajao sve teži. Lekar je otkrio da su se često svađale i fizički sukobljavale, pa su nakon ozbiljnih incidenata morali da ih razdvoje.

Hala je imala mogućnost da se uda i pobegne iz “kaveza”, ali je odbila predlog. Nakon toga, mogućnost spasa iz zatočeništva praktično je nestala. Raskoš je bila samo zastor – iza kulisa se odvijala prava drama na temu oduzetih sloboda.

Luksuz, glad i izolacija

Jedan od najpotresnijih delova Bedrikovog svedočenja odnosi se na uslove u kojima su princeze navodno živele. Njihovi domovi nalazili su se na obali Crvenog mora, daleko od pogleda javnosti, ali nisu bili nikakve “rajske oaze” u kojima u uobičajenim okolnostima uživaju članovi kraljevskih porodica.

Bedrik je tvrdio da su bile prepuštene sebi kada je reč o osnovnim životnim potrebama. Navodno su same pokušavale da dođu do hrane i vode, da su čak lovile ribu kroz prozore i koristile improvizovani uređaj za desalinizaciju. Takvi navodi posebno su uznemirujući kada se uzme u obzir njihovo poreklo. Žene koje su odrasle okružene bogatstvom, našle su se u situaciji u kojoj su morale da se bore za goli opstanak.

Loši uslovi dodatno su narušavali njihovo zdravlje. Bedrik je tvrdio da su se suočavale sa ozbiljnim fizičkim problemima, dok im je upotreba sedativa i drugih supstanci dodatno komplikovala stanje. U njihovim domovima nije nedostajalo lekova, alkohola i drugih supstanci, ali to nije značilo da su imale i adekvatnu medicinsku negu. Naprotiv, doktor je smatrao da su dugo bile izlagane terapiji koja nije rešavala njihove probleme, već im je otežavala život. Zbog čega?

Kamere za video-nadzor pratile su svaki pokret, a ograničenja su postala još stroža nakon što su princeze nekako uspele da stupe u kontakt sa novinarima. U intervjuima su sebe predstavljale kao zarobljenice i pokušavale da privuku pažnju javnosti. No, pokušaji da se njihov položaj promeni nisu doveli do oslobađanja, jer su zvaničnici situaciju okarakterisali kao “privatnu stvar kraljevske porodice”. Tako su godine prolazile, dok je svet izvan njihovih domova nastavljao da se menja. Na kraju je i zaboravio na njih.

Između savesti i poslušnosti

Bedrik se suočavao sa dilemom koju nije bilo lako rešiti. Kao lekar, imao je obavezu da štiti zdravlje pacijenata i postupa u skladu sa etikom. Ipak, od njega se očekivalo da princezama daje sedative, iako je smatrao da je njihovo stanje posledica dugotrajne i štetne upotrebe lekova. Istovremeno, nagli prekid terapije kod osoba koje su razvile zavisnost mogao je da izazove ozbiljne posledice. Bedrik je verovao da bi njegovo povlačenje samo otvorilo prostor da ga zameni neko ko bi bez protivljenja i razmišljanja nastavio da sprovodi naredbe.

Postojala je i druga, mnogo ličnija okolnost. Ubrzo nakon što je sa suprugom napustio Sjedinjene Države, njoj je dijagnostikovan uznapredovali rak grlića materice. Prognoze su bile sumorne, ali je u Saudijskoj Arabiji dobila pristup najboljoj negi. Par je živeo u luksuznom stanu i uživao privilegije povezane sa njegovim položajem na dvoru.

Doktor nije želeo da izgubi kraljevu naklonost, naročito u trenutku kada je zdravlje njegove supruge zavisilo od medicinske podrške koju je tamo dobijala. Kasnije je priznao da je nastavio da princezama prepisuje lekove za smirenje, opisujući to kao “etički kompromis koji je pravio kako bi zadržao pristup sestrama”.

“Osećao sam se kao između čekića i nakovnja”, opisao je svoj nezavidan položaj, jer je pokušavao da pomogne, ali se u isto vreme osećao kao da je i sam u okovima datih okolnosti. Posebno se vezao za Halu. Smatrao ju je inteligentnom i sposobnom za razgovor o nauci, umetnosti, kulturi, sportu. U njoj je, kako je rekao, video veliki potencijal i ličnost koja je mogla mnogo da postigne.

Upravo zato ga je posebno pogađalo ono što je smatrao posledicama dugotrajne zloupotrebe lekova. Prisetio se i susreta sa Mahom, koju je nakon dužeg vremena video u stanju izrazite omamljenosti i fizičkih promena povezanih sa terapijom. No, nada ga nije napuštala. Dodatno se obučavao za rad sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci i podnosio zahteve da sestre budu upućene na lečenje u inostranstvo. Predlozi su odbijeni.

“U svojim fantazijama, video sam ih slobodne i srećne”, rekao je, opisujući sliku budućnosti u kojoj bi mogle da uživaju u delu života koji im je oduzet.

Bentli, italijanske kancone i san o slobodi

U Bedrikovim sećanjima, Hala je ostala upečatljiva i zbog načina na koji je pokušavala da sačuva deo svoje ličnosti uprkos okolnostima u kojima je živela. Navodno joj je otac jednom prilikom poklonio preskupi Bentli Turbo. Vozila se oko kuće i često pričala o Italiji, zemlji koju je želela da poseti, ali do koje nikada nije stigla.

Puštala je italijanske kancone glasno, kao da je muzikom pokušavala da otvori prozor prema svetu koji joj je bio nedostupan. U toj slici ima nečeg posebno bolnog: žena okružena luksuzom, sa skupocenim automobilom i velikom kućom, mašta o putovanju koje bi za mnoge druge ljude bilo sasvim obično. Jer, sloboda nije isto što i bogatstvo. Možete imati sve što se kupuje, a da vam nedostaje ono najvažnije – mogućnost da sami odlučujete gde ćete otići, s kim ćete razgovarati i kako ćete provesti dan.

Bedrik je opisivao i zapuštenost domova u kojima su sestre živele, navodeći da su se tokom godina pojavili buđ, insekti i glodari. Njihova majka je u Londonu nastavila da organizuje proteste i pokušava da privuče pažnju međunarodnih institucija. Ali, vreme je prolazilo, a njihova situacija nije se promenila.

Smrt kralja nije donela slobodu

Kralj Abdulah bin Abdulaziz Al-Saud umro je 2015. godine. Njegova smrt označila je kraj jedne ere u Saudijskoj Arabiji, ali – ne i kraj zatočeništva sestara. I informacije o njima su se proredile. Bedrik i njegova supruga odlučili su da se nakon kraljeve smrti vrate u Sjedinjene Države. Lekar je iza sebe ostavljao ne samo dugogodišnju karijeru u državnoj medicinskoj službi, već i iskustvo koje ga je duboko potreslo.

Pre odlaska ostavio je Hali pismo u kojem se oprostio od nje. Nije znao da li će ga ikada pročitati. Napisao je da mu je bila čast da provede vreme s njom i da će ga na nju uvek podsećati muzika, filmovi, književnost, umetnost, kultura, sport, lepota i mladost.

Bile su to reči koje su u sebi nosile i nežnost i tugu, ali i priznanje da to nije bio običan odnos lekara i pacijentkinje. Bedrik je u Hali video osobu koja je imala svoje snove, interesovanja i mogućnosti, ne samo princezu čiji je život bio određen strogim pravilima.

Posle odlaska, godinama nije znao šta se sa sestrama događa. Osećaj da nije učinio dovoljno pratio ga je i po povratku u Ameriku, a iskustvo ga je dovelo do teškog emocionalnog stanja. Stalno se pitao da li je mogao da učini više.

Nakon višegodišnje tišine, Bedrik je 2021. dobio vest iz Rijada koja ga je izuzetno potresla – Hala je preminula u 45. godini. Kao uzrok smrti navedena je hronična bolest, dok je lekar verovao da su iscrpljenost i teški životni uslovi imali presudnu ulogu.

Samo nekoliko meseci kasnije u večnost se preselila i Maha. Sudbina Sahar i Džavahir ostala je nepoznata. Nije bilo podataka o tome gde se nalaze, u kakvom su stanju i da li su ikada dobile priliku da izađu izolacije.

Bedrik je svoje iskustvo otkrio magazinu The New Yorker, a njegove navode, prema tekstu na kojem se ova priča zasniva, potvrdili su i drugi koji su radili u palati.

Pitanje bez odgovora

Bedrik je nekada izuzetno poštovao kralja Abdulaha. Smatrao ga je čovekom koji je mogao da doprinese boljem položaju žena na Bliskom istoku (što i jeste tema koju je pokrenuo, budući da su u međuvremenu doneti zakoni koji su liberalizovali pravila poput odevanja i slčno). Zato mu je bilo posebno teško da pomiri sliku vladara kojem se divio sa pričom o četiri ćerke koje su više od dve decenije bile lišene slobode.

“Star sam i želim da umrem sa svešću da sam uradio najbolje što sam mogao”, rekao je Bedrik, svestan koliko je bio nemoćan pred sistemom daleko većim od njega. Možda je upravo zbog toga u poznim godinama odlučio da progovori, u nadi da bi javnost mogla da pomogne sestrama koje su još žive, ali i da njihova priča ne bude zauvek izgubljena iza zidina kraljevske palate.

Jer, upravo se iza tih raskošnih kulisa ponekad kriju sudbine o kojima gotovo ništa ne znamo. A kada se vrata jednom zatvore, ni sav novac ovog sveta ne može da kupi ono što je najdragocenije – slobodu i pravo da čovek živi sopstveni život onako kako sam želi.