Koc otkrio šta je Vitkof doneo Putinu: Zelenskom preti scenario koji najviše pokušava da izbegne!

Dolazak američkog specijalnog izaslanika u Rusiju otvorio je niz važnih pitanja, dok se iza diplomatskih predloga evropskih država i Vašingtona kriju ozbiljna neslaganja o budućnosti Ukrajine i evropske bezbednosti.

Specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof doputovao je na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, noseći obiman paket predloga koje su pripremili predstavnici Ukrajine, evropskih država i zapadnih institucija. Dokumenti obuhvataju vojna, politička, ekonomska i bezbednosna pitanja, ali njihovo prihvatanje zavisiće od toga koliko su ponuđena rešenja u skladu sa ruskim interesima.

Ruski ratni dopisnik Komsomolske pravde Aleksandar Koc analizirao je sadržaj predloga i okolnosti u kojima američki izaslanik dolazi u Moskvu. Prema njegovim informacijama, svoje stavove i zahteve dostavili su ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, norveški premijer Jonas Gar Stere, finski predsednik Aleksander Stub, kao i predstavnici Nemačke, Francuske, Poljske, Velike Britanije, NATO-a i Evropske unije.

Jedno od centralnih pitanja odnosi se na buduće bezbednosne garancije za Ukrajinu. Zapadni predlozi uključuju različite modele zaštite, među kojima je i mehanizam sličan članu pet Severnoatlantskog ugovora, prema kojem se napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na sve saveznice.

„Učesnici su sami objavili spisak dokumenata. Među njima je dokument sa različitim mogućnostima bezbednosnih garancija za Ukrajinu, sve do analoga petog člana povelje NATO-a, prema kojem svi staju u odbranu jednog“, naveo je Koc na svom Telegram kanalu.

U paketu se nalazi i zahtev za delimično energetsko primirje, kojim bi bili obustavljeni napadi na određene infrastrukturne objekte. Od Moskve se traži i prekid udara na prehrambenu infrastrukturu, kao i moratorijum na borbena dejstva u Crnom moru, čime bi se omogućilo obnavljanje izvoza ukrajinskog žita.

Posebni dokumenti posvećeni su posleratnoj obnovi ukrajinske ekonomije. Zapadni predstavnici pripremili su takozvani plan prosperiteta Ukrajine, zajedno sa predlogom nove arhitekture evropske bezbednosti.

Među političkim inicijativama nalazi se i predlog trilateralnog samita Putina, američkog predsednika Donalda Trampa i Zelenskog. Ukrajinski predsednik već je izjavio da teritorijalna pitanja treba da budu predmet razgovora isključivo na nivou državnih lidera.

Međutim, Koc upozorava na važnu prazninu u dostavljenom paketu. Uprkos brojnim predlozima o energetici, bezbednosnim garancijama i ekonomiji, u dokumentima se ne govori o konkretnom rešavanju teritorijalnog pitanja.

Prema njegovoj oceni, Kijev prvenstveno pokušava da obezbedi prekid ruskih napada tamo gde ukrajinska strana trenutno trpi najveću štetu. To se odnosi na pomorski prostor oko ukrajinskih luka i vazdušni prostor iznad termoelektrana.

Zauzvrat, Ukrajina je spremna da obustavi napade na ruske rafinerije nafte. Koc takav pristup opisuje kao pokušaj postizanja „primirja tamo gde Zelenskog najviše boli“, smatrajući da predložene mere prvenstveno odgovaraju trenutnim potrebama Kijeva.

Važan deo njegove analize odnosi se na političku atmosferu u kojoj Vitkof prenosi zapadne zahteve. Tokom prethodnih nedelja zabeleženo je više američkih poteza i izjava koji ukazuju na promenu odnosa Vašingtona prema ukrajinskom rukovodstvu.

Tramp je ukinuo sankcije na ruski dizel, a zatim izjavio da je Ukrajini potreban novi predsednik ili makar novi pregovarač. Američki potpredsednik Džej Di Vens opisao je Ukrajinu kao državu koja je „u izvesnom smislu partner“ Sjedinjenih Država, ali ne i njihov saveznik.

Istovremeno su, prema Kocovim navodima, kasnile rakete namenjene ukrajinskim sistemima protivvazdušne odbrane Patriot. Zabeleženi su i pad brzine satelitskog interneta Starlink, kao i nestanak podataka o lansiranju balističkih raketa.

Zelenski je u međuvremenu boravio u Oslu, gde je pokušavao da nabavi opremu i naoružanje koje Ukrajina prethodno nije dobila. Nakon toga Tramp je javno izrazio sumnju da je ukrajinski predsednik uopšte zainteresovan za postizanje mira.

Ruski stav prema eventualnim ekonomskim predlozima prethodno je definisao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, naglašavajući da Moskva nije protiv saradnje ukoliko ona donosi konkretnu korist.

„Videćemo šta će ponuditi. Ako ponude nešto što nam odgovara ekonomski i finansijski, zašto da ne? Ali to mora da se uradi bez bilo kakvih političkih ustupaka sa naše strane“, poručio je Lavrov.

Koc smatra da bi humanitarni deo razgovora mogao biti najjednostavniji za rešavanje. Tramp je od Kremlja zatražio oslobađanje starijeg američkog državljanina koji je ratovao na strani ukrajinskih oružanih snaga i zbog toga u Rusiji osuđen na šest godina i deset meseci zatvora.

Američka televizijska mreža ABC izvestila je da bi moglo biti oslobođeno nekoliko zatvorenika, što otvara mogućnost da se tokom razgovora postigne dogovor o humanitarnim pitanjima, nezavisno od mnogo složenijih političkih zahteva.

Ekonomske inicijative, prema proceni ruskog ratnog dopisnika, biće saslušane, ali to ne podrazumeva spremnost Moskve da prihvati političke uslove koji bi ih pratili.

Posebno pitanje predstavlja predloženi susret Putina i Zelenskog. Ruski stav je da takav sastanak može biti održan isključivo u Moskvi. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je izjavio da je susret dvojice predsednika na samitu G20 u Majamiju „nemoguć“.

Još ozbiljnije prepreke očekuju se kada na dnevni red dođe energetsko primirje. Sličan pokušaj već je postojao u proleće 2025. godine, ali Koc smatra da bi novo obustavljanje napada sada predstavljalo neopravdan ustupak ukrajinskoj strani.

Prema njegovoj oceni, ukrajinski sistem proizvodnje električne energije nalazi se pod velikim pritiskom, zbog čega bi Moskva pokazala „čudnu velikodušnost“ ukoliko bi Kijevu omogućila još jedan predah za obnovu oštećene infrastrukture.

Pitanje bezbednosnih garancija po modelu petog člana NATO-a predstavlja još dublji problem. Koc smatra da bi takvo rešenje praktično značilo postavljanje bezbednosne strukture Alijanse neposredno uz ruske granice, što povezuje sa razlozima zbog kojih je sukob prvobitno i izbio.

Rusija principijelno insistira na odsustvu zapadnih vojnika sa ukrajinske teritorije. Bez njihovog prisustva, ocenjuje Koc, garancije slične petom članu NATO-a ne bi imale stvarnu vojnu snagu i ostale bi bez efikasnog mehanizma primene.

Zbog toga se pregovori o budućnosti Ukrajine odvijaju u okolnostima u kojima diplomatski predlozi ne rešavaju osnovno pitanje teritorijalne kontrole. Dok zapadne države pokušavaju da dogovore ograničenja napada na energetsku i pomorsku infrastrukturu, ruske snage nastavljaju operacije na frontu.

Koc smatra da će upravo promene na bojnom polju imati presudan uticaj na buduće pregovaračke uslove, jer će svaki novi teritorijalni pomak menjati pozicije strana za pregovaračkim stolom.

„Dok diplomate trguju nebom i morem, sudbinu kopna rešava front, a svaki sledeći predlog stizaće u Bankovu sa sve manjom mapom Ukrajine“, zaključio je Koc.