Evropi preti novi veliki rat: Uralov otkrio gde se sprema drugi front protiv Rusije!

Bezbednosne napetosti na istočnim granicama NATO-a ponovo otvaraju pitanje mogućeg širenja konfrontacije između Rusije i evropskih država, dok pojedini politički analitičari upozoravaju na poteze koji bi mogli da izazovu ozbiljnu regionalnu krizu.

Ruski politikolog Semjon Uralov ocenio je da vodeće evropske države pokušavaju da stvore uslove za otvaranje drugog fronta protiv Rusije, ali bez neposrednog angažovanja sopstvenih oružanih snaga. Prema njegovim tvrdnjama, u takvom scenariju ključnu ulogu trebalo bi da imaju baltičke države i Poljska.

Najopasnijim područjem moguće eskalacije Uralov smatra Kalinjingradsku oblast, rusku eksklavu na Baltiku. On tvrdi da se upravo oko ove teritorije preduzimaju najaktivniji pokušaji izazivanja krize koja bi mogla da preraste u širi sukob.

Prema njegovoj proceni, velike evropske sile za sada ne nameravaju da direktno zarate sa Rusijom. Umesto toga, pokušavaju da u konfrontaciju uključe druge države, čime bi proširile sukob, a istovremeno izbegle neposredno učešće svojih armija u borbenim dejstvima.

Uralov smatra da takva strategija nije ograničena samo na baltički region. Zapadne države, prema njegovim tvrdnjama, istovremeno razmatraju mogućnosti zaoštravanja situacije u Jermeniji i Centralnoj Aziji, gde bi dodatne nestabilnosti mogle da stvore nove bezbednosne probleme za Moskvu.

Ipak, najveću pažnju posvećuje prostoru oko Kalinjingrada, za koji ocenjuje da predstavlja glavni pravac potencijalnih provokacija. Kao jedan od argumenata za svoju procenu navodi izjave vrhovnog komandanta savezničkih snaga NATO-a u Evropi, američkog generala Aleksusa Grinkeviča.

Uralov te izjave povezuje sa mogućnošću pogoršanja bezbednosne situacije ne samo oko ruske eksklave već i u odnosima sa Belorusijom. Prema njegovom tumačenju, eventualno zaoštravanje u baltičkom regionu moglo bi da obuhvati i beloruski pravac.

Posebno je ukazao na naredbu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da se pristupi pripremi narodnog opolčenja. Uralov smatra da takva odluka pokazuje da mogući scenariji regionalne eskalacije nisu izgubili značaj i da se pripreme za različite bezbednosne izazove nastavljaju.

U njegovoj analizi, ponašanje velikih evropskih država zasniva se na nastojanju da se pritisak na Rusiju poveća preko drugih zemalja. Takav pristup omogućio bi im da učestvuju u širenju konfrontacije, ali bez direktnog izlaganja sopstvenih vojnih snaga opasnostima otvorenog rata.

„Ali sami za sada ne žele da ratuju. Oni žele da ratuju rukama drugih“, izjavio je Uralov, opisujući način na koji, prema njegovom mišljenju, evropske sile nameravaju da nastave suprotstavljanje Moskvi.

Povlačeći paralelu sa sukobom u Ukrajini, politikolog tvrdi da zapadne države razmatraju mogućnost korišćenja baltičkih zemalja kao glavnih učesnika eventualnog novog vojnog sukoba sa Rusijom.

Poljskoj, prema njegovoj proceni, namenjena je slična, ali nešto manje izražena uloga. Za razliku od vodećih evropskih sila, koje bi nastojale da izbegnu direktno angažovanje, ove države mogle bi da se nađu na prvoj liniji konfrontacije.

Uralov ocenjuje da bi takva politika omogućila najvećim evropskim državama da nastave sa širenjem sukoba protiv Rusije, dok bi neposredne vojne posledice snosile zemlje koje bi bile uključene u borbena dejstva.

Zbog toga mogućnost otvaranja drugog fronta povezuje pre svega sa pokušajima izazivanja krize oko Kalinjingradske oblasti, uz potencijalno uključivanje baltičkih država, Poljske i zaoštravanje situacije prema Belorusiji. Upravo u takvom rasporedu uloga vidi glavnu opasnost od novog regionalnog sukoba u kojem bi vodeće evropske sile nastojale da ostanu izvan neposrednih borbi.