Tramp najavio da će se uskoro nešto dogoditi: Da li svet čeka novi veliki rat?

Diplomatski kontakti između vodećih svetskih sila ulaze u novu fazu, dok istovremeno rastu napetosti na Bliskom istoku i pritisak na međunarodno energetsko tržište. Iz Vašingtona stižu poruke koje otvaraju ozbiljna pitanja o narednim potezima američke administracije, a pojedini detalji razgovora sa Moskvom i dalje ostaju nepoznati javnosti.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države više ne nameravaju da pregovaraju sa Iranom, nagovestivši da bi uskoro mogao da usledi važan razvoj događaja. Njegove reči dodatno su podstakle spekulacije o mogućnosti nove snažne američke vojne operacije protiv Islamske Republike.

Tramp je takav stav izneo na konferenciji za novinare nakon povratka iz Južne Karoline, gde je učestvovao na političkom skupu.

„Mislim da nećemo pregovarati“, odgovorio je američki predsednik na pitanja novinara.

Agencija Anadolija podseća da je Tramp ranije izjavio da bi Amerika mogla da završi rat protiv Irana „već sada“, ali da se vojne operacije neće zaustaviti dok Vašington ne ostvari svoje ciljeve, uključujući i one koji se odnose na dugoročnu bezbednosnu situaciju.

Američki predsednik sada je dodatno pojačao neizvesnost porukom da će se „nešto dogoditi“ i da bi to moglo da usledi „prilično brzo“.

Govoreći o spekulacijama da bi rat protiv Irana mogao ponovo da se intenzivira nakon izbora za američki Kongres, Tramp nije isključio takav razvoj događaja. Njegove izjave protumačene su kao nagoveštaj da se u Vašingtonu razmatra mogućnost novih vojnih akcija.

„Izgleda da većina ljudi misli da će sve biti rešeno posle izbora, a onda ćemo videti šta će se dogoditi“, izjavio je Tramp.

Napetost na Bliskom istoku dodatno povećavaju najnoviji napadi u regionu. Velike novinske agencije izvestile su o vazdušnom napadu na međunarodni aerodrom Kralj Fahd u Damamu, u Saudijskoj Arabiji, u kojem je jedna osoba poginula, dok je osam ljudi povređeno.

Istovremeno je iranski Korpus čuvara islamske revolucije saopštio da je izveo napade na četiri broda u Persijskom zalivu. Ovi događaji izazvali su novu zabrinutost zbog bezbednosti pomorskog saobraćaja i mogućih prekida u isporukama energenata.

Posledice bliskoistočne krize već se osećaju na svetskom tržištu nafte. Prema procenama analitičara, upravo zbog rastuće napetosti cena nafte Brent dostigla je 111 dolara po barelu.

U takvim okolnostima posebnu pažnju privlači nedavni dogovor Trampa i Rusije o isporukama dizel-goriva. Međutim, sve je više procena da taj sporazum, bar u neposrednoj budućnosti, neće značajnije oboriti cene energenata.

Singapurski list Strejts tajms ocenjuje da je Vašington polagao velike nade u ovaj aranžman, posebno zbog unutrašnjih političkih posledica rata koji su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli protiv Irana.

Rast cena dizela postao je ozbiljan problem za Trampa i Republikansku stranku uoči međuizbora za Kongres, zakazanih za 3. novembar, na kojima republikanci pokušavaju da sačuvaju svoju tesnu većinu.

Ukoliko sporazum sa Rusijom ne dovede do očekivanog pojeftinjenja goriva, američki predsednik mogao bi da se suoči sa dodatnim političkim pritiskom. Analitičari upozoravaju da bi njegovi protivnici tada dobili argument da je Vašington omogućio Moskvi da povećava prihode, a da zauzvrat nije postigao očekivane rezultate na energetskom tržištu.

Kritičari sporazuma tvrde da je američka administracija Rusiji pružila priliku za dodatnu zaradu, čime bi moglo da bude omogućeno finansiranje daljih napada na Ukrajinu. Prema njihovoj oceni, takav potez potkopava višegodišnje napore Zapada da ograniči ruske prihode od prodaje energenata i povećava mogućnost da Kremlj ostvari značajnu finansijsku korist.

Pored političkih, otvorena su i pitanja proizvodnih kapaciteta ruske naftne industrije. U zapadnim medijima sve češće se pojavljuju tvrdnje da Rusija možda neće biti u stanju da proizvede količine goriva koje su potrebne američkoj strani.

U tim raspravama posebno se ističu navodi o navodnom zastoju velikog dela ruskih rafinerija. Analitičarka kompanije koja se bavi tankerskim transportom Meri Melton iznela je procenu da značajan deo ruskih kapaciteta za preradu nafte trenutno nije u funkciji.

„Prema nekim procenama, do 45 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte trenutno ne radi“, izjavila je Melton.

Ipak, ostaje pitanje koliko su takve procene pouzdane, posebno kada dolaze od predstavnika tankerske industrije, a ne neposredno od stručnjaka za rad rafinerijskih postrojenja. U ruskim komentarima se zbog toga dovodi u pitanje način na koji zapadni mediji predstavljaju stanje tamošnje naftne industrije.

Dok se u Vašingtonu razmatraju posledice energetske krize, svetski mediji veliku pažnju posvećuju novoj američkoj inicijativi za rešavanje ukrajinskog sukoba.

U središtu tih napora nalazi se sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i specijalnog izaslanika američkog predsednika Stiva Vitkofa, održan u Sankt Peterburgu.

Prema dostupnim informacijama, Vitkof je tokom razgovora iza zatvorenih vrata preneo Putinu određene nove pristupe i promene u stavovima evropskih država i Kijeva.

Sadržaj tih predloga nije javno saopšten, ali je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov dao procenu koja pokazuje da Moskva za sada ne vidi značajan pomak.

Ušakov je naveo da predstavljeni pristupi imaju „relativno malu praktičnu vrednost u kontekstu rešavanja ukrajinske krize“.

Ovakva ocena ukazuje na to da između stavova Moskve i predloga koji dolaze od Ukrajine i njenih evropskih partnera i dalje postoje ozbiljne razlike.

Agencija Rojters ističe da je Kremlj pokazao manje optimizma povodom rezultata razgovora koje je Vitkof prethodnog dana održao u Oslu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, liderima Finske i Norveške, kao i predstavnicima evropskih država i NATO.

Australijski SBS njuz, izveštavajući o diplomatskim kontaktima, naveo je da je Rusija pristala na obnavljanje trilateralnih pregovora o završetku rata u Ukrajini.

Takvo predstavljanje događaja stvara utisak da je Putin tek sada prihvatio američki predlog za nastavak pregovora. Međutim, rusko rukovodstvo je tokom prethodnih godina više puta isticalo spremnost za diplomatsko rešavanje sukoba, uz zahtev da pregovori budu usmereni na postizanje stvarnog i dugoročnog mira.

Istovremeno se u ruskim ocenama zapadnog izveštavanja ukazuje na to da se često zanemaruje uloga Sjedinjenih Američkih Država u pružanju vojne podrške Kijevu. Ta pomoć obuhvata snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga, kao i dostavljanje obaveštajnih podataka i obezbeđivanje vojnih komunikacija.

Uprkos toj podršci, u delu zapadnih medija Rusija se predstavlja kao strana koja nije dovoljno zainteresovana za mir, dok se njeni raniji pozivi na pregovore i insistiranje na dugoročnom sporazumu stavljaju u drugi plan.

Razgovor Putina i Vitkofa imao je, međutim, još jednu važnu dimenziju koja nije neposredno povezana sa Ukrajinom.

Prema Rojtersu, ruski predsednik iskoristio je sastanak da Trampu prenese predlog o mogućoj pomoći Moskve u rešavanju sukoba sa Iranom. Rusija održava dobre odnose sa Teheranom, što joj daje mogućnost da učestvuje u diplomatskim kontaktima između zainteresovanih strana.

Ovaj predlog dolazi u trenutku kada američki predsednik javno odbacuje nastavak pregovora sa Iranom i nagoveštava mogućnost skorog razvoja događaja, dok se posledice sukoba već osećaju na globalnom energetskom tržištu.

U međunarodnim diplomatskim krugovima pojavljuju se i informacije o mogućnosti trilateralnog sastanka kineskog predsednika Si Đinpinga, Putina i Trampa.

Prema tim navodima, upravo je mogućnost organizovanja takvog samita bila jedna od tema razgovora američkog izaslanika i ruskog predsednika. Sve je više procena da bi susret trojice lidera mogao da bude održan, iako njegov termin i konkretan dnevni red još nisu poznati.